Dostupni linkovi

Delegacija anektiranog Krima traži ekonomske partnere u Beogradu


Ruski ambasador u Srbiji je naveo da bi Krim i Srbija bogatu saradnju mogli razviti u tri sfere: turizmu, poljoprivredi i građevinskoj industriji

Politički predstavnici međunarodno nepriznate Republike Krim, autonomne ukrajinske oblasti koju je Rusija anektirala 2014. godine, borave u Srbiji. U Beograd su stigli sa namerom da uspostave ekonomsku saradnju. Nije poznato hoće li imati neke zvanične susrete. Na skupu o perspektivama krimsko-srpske poslovne saradnje nije bilo zvaničnika Beograda.

Vlada Srbije ne priznaje rusku aneksiju Krima i poštuje integritet Ukrajine, dok je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin na pomenutom skupu rekao da je Krim za Rusiju isto što i Kosovo za Srbiju. Poznavaoci prilika ocenjuju da je cilj ove posete verovatno povezivanje sa delom elite u Srbiji, koja ne pripada državnim institucijama.

Delegaciju koju čine četvorica zvaničnika međunarodno nepriznatih krimskih institucija vlasti, te predstavnika tamošnjeg univerziteta i filharmonije nije dočekao niti jedan srpski zvaničnik. Umesto njih dobrodošlicu im je u Ruskom domu, ustanovi koja promoviše ruski jezik i kulturu, priredio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.

Delegacija sa Krima došla je u Srbiju da traži ekonomske partnere
Delegacija sa Krima došla je u Srbiju da traži ekonomske partnere

"Ovo je prvi put da delegacija Krima dolazi u Srbiju. Postoje značajne perspektive saradnje Krima i Srbije. Krim se vratio u Rusiju, on nam puno znači, kao i Kosovo Srbiji. To je centar Crnog mora", poručio je Čepurin.

Ruski ambasador je naveo da bi Krim i Srbija bogatu saradnju mogli razviti u tri sfere: turizmu, poljoprivredi i građevinskoj industriji.

Nije poznato na čiji je poziv ova grupacija stigla u Beograd. Zvanična informacija je da su organizatori skupa "stalno predstavništvo Republike Krim kod predsednika Ruske Federacije i Državna autonomna institucija "Poslovni i kulturni centar Republike Krim", ustanove poluostrva koje je Rusija anektirala.

Delegacija sa Krima došla je u Srbiju da traži ekonomske partnere.

"Bilo kakvi razgovori o okupaciji i aneksiji ne stoje. Svesni smo laži koje plasiraju zapadni oponenti. Krim je uvek bio ruska zemlja. Ne teritorijalno već se narod osećao delom velike ruske civilizacije", poručio je na skupu Georgi Muradov, potpredsednik Saveta ministara sa Krima.

Privatna poseta

Vlada Srbije je nakon ruske aneksije Krima 2014. godine zauzela stav da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim. Premijer Aleksandar Vučić je to više puta ponovio kada je Rusija pripojila ovo poluostrvo nakon što je bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, koji je važio za političara bliskog Rusiji, zbačen sa vlasti nakon protesta u Kijevu.

Nikada se, međutim, nije pridružila sankcijama Evropske unije uvedenim Rusiji upravo zbog anektiranja Krima i njenoj ulozi u sukobima na istoku Ukrajine.

Kako je moguće da delegacija vlade Krima, koja je pod kontrolom Moskve, promoviše u Beogradu ekonomske potencijale ovog poluostrva ako Srbija ne priznaje rusku aneksiju Krima? Odgovor na ovo pitanje nismo uspeli da dobijemo od nadležnih srpskih zvaničnika.

Igor Novaković iz ISAC fonda - Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da se s obzirom na sve okolnosti ovde radi o privatnom, a ne zvaničnom boravku u Beogradu.

Od aneksije Krima 2014. u javnosti se često povlače paralele između Kosova i Krima
Od aneksije Krima 2014. u javnosti se često povlače paralele između Kosova i Krima

"Samostalna promocija grupe privatnih lica koja imaju određenu funkciju na regionalnom nivou u delu Ruske federacije koji nije međunarodno priznat i koji većina drugih država smatra delom Ukrajine. I koji verovatno za cilj ima određeni ekonomski i politički pritisak. Odnosno povezivanje sa delom elite u Srbiji, ali koja ne pripada državnim institucijama", smatra Novaković.

Jedan od učesnika panela Valentin Demidov, koji obavlja funkciju ministra ekonomije u vladi anektiranog Krima, poručio je da delegacija u Beograd nije došla da bi se bavila politikom, već da prikaže kakve su mogućnosti poluostrva Krim za ulaganja.

Od aneksije Krima 2014. u javnosti se često povlače paralele između Kosova i Krima. Obe države smatraju da polažu nekakva istorijska prava na te teritorije.

Međutim, Igor Novaković primećuje da Rusija u pogledu tog pitanja primenjuje drugačije aršine. Pogotovo njen predsednik Vladimir Putin prednjači u primeni dvostrukih aršina, primećuje Novaković.

"Već nakon aneksije, mislim da je i sam rekao, da će činjenica da je Krim sada sastavni deo Ruske federacije, ostati činjenica koju će drugi morati da prihvate. I primer Kosova to upravo svedoči. Implicirajući time da Rusija, na neki način, smatra da je Kosovo nepovratno steklo nezavisnost. Međutim ona ima politički interes da to ne prizna. Da li je moguće zalagati se za principe međunarodnog prava u jednom slučaju, a u drugom ih kršiti, ja ne znam. Očigledno je moguće a to ima reperkusije i za nas", ocenjuje Novaković.

Srbija se u svojim pokušajima da spreči prijem Kosova u Ujedninjene nacije i druga međunarodna tela pre svega oslanja na Rusiju.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG