Piše: Tony Wesolowsky
U ranim satima 13. januara 1991. stotine Litvanaca uputile su se ka televizijskom tornju u Viljnusu, gde će suprotstaviti sovjetskim trupama angažovanim da uguše napore baltičke države da povrati nezavisnost. Više od deset ljudi je umrlo, dok su stotine ranjene, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Pad Berlinskog zida 1989. i potonji kolaps komunističkih satelitskih režima u istočnoj Evropi jasno su istakli da moć Moskve opada i, zapravo, Sovjetski Savez se raspao do kraja 1991. Mesecima pre toga – ali tek posle krvoprolića u Viljnusu u januaru – Moskva je priznala nezavisnost baltičkih država.
Litvanija je 13. januar proglasila Danom branitelja slobode, odajući počast nenaoružanim civilima koji su stali naspram sovjetskih snaga u Vilnjusu.
"To je naš dan pobede", rekao je Marius Laurinavicius, viši analitičar iz Vilnjuškog instituta za političke analize. "Naravno, bio je to tragičan dan jer je ubijeno 14 ljudi, ali smo odbranili našu nezavisnost".
Za Kremlj to nije razlog za slavlje.
Pod Borisom Jeljcinom, koji je u junu 1991. izabran za predsednika Rusije, Moskva je bila jedan od pokretača rastavljanja SSSR-a na 15 nezavisnih zemalja.
Analitičari međutim kažu da je njegovom nasledniku Vladimiru Putinu prioritet odbrana mnogih postupaka sovjetske države u inostranstvu – posebno kada su u pitanju odnosi sa zemljama centralne i istočne Evrope u Drugom svetskom ratu i u kasnijim decenijama sovjetske dominacije. Kritičari Kremlja tvrde da Putin pokušava da menja prošlost, a za mnoge Litvance to uključuje događaje iz januara 1991. godine.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda napisao je 11. januara na Tviteru (Twitter) da "falsifikatori istorije nastavljaju da peru svoje krvave ruke i izbegavaju odgovornost za smrt naših boraca za slobodu".
Januarski događaji
Litvansko zakonodavno Vrhovno veće 11. marta 1990. glasalo je za proglašenje nezavisnosti. Sovjetski Savez pod predsednikom Mihailom Gorbačovom probao je da ekonomskim i političkim pritiskom osujeti pokušaj okončanja skoro pola veka vladavine iz Moskve, koja je 1940. godine anektirala baltičke države.
Kada to nije uspelo, sovjetske trupe stacionirane u Vilnjusu angažovane su 11. januara 1991. Specijalne jedinice KGB-a došle su u prethodnim danima. Njihov zadatak je bio da preuzmu kontrolu nad ključnim lokacijama u litvanskoj prestonici što je kulminiralo napadom na televizijski toranj i jedinu televizijsku stanicu 13. januara.
Litvanci su se u ranim jutarnjim satima okupili na tom mestu, odlučni da spreče sovjetske trupe da preuzmu kontrolu. Sovjetski tenkovi su krenuli na nenaoružane demonstrante koji su svojim telima pokušavali da zaštite zgradu, pre nego što su, prema izveštajima medija, vojnici pucali na masu.
Sovjetske snage ubile su 14 civila u tim sudbonosnim januarskim danima 1991. godine, reći će kasnije litvanski zvaničnici, svi osim jednog tokom napada na državnu televizijsku stanicu i toranj. Više od 700 ljudi je ranjeno.
To je bio najkrvaviji napad na mirne građane u Sovjetskom Savezu otkako su trupe ubile demonstrante 1989. u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Televizijske i radio stanice, koje su emitovale program širom republike, isključene su iz etra posle napada.
"Obraćamo se svima koji nas čuju. Možda će nas (vojska) silom slomiti ili nam zapušiti usta, ali nas niko neće naterati da se odreknemo slobode i nezavisnosti", rekao je spiker pre nego što je stanica utihnula.
Traženje pravde
Godinama je Litvanija – koja je ušla u NATO i Evropsku uniju 2004. zajedno s ostalim baltičkim državama Letonijom i Estonijom – nastojala da privede pravdi odgovorne za krvoproliće.
U martu 2019. godine, posle trogodišnjeg suđenja, litvanski sud je 67 bivših sovjetskih oficira i zvaničnika proglasio krivim za ratne zločine zbog događaja iz 1991. godine. Najviši rangirani je bio bivši sovjetski ministar odbrane Dmitrij Jazov koji je tada još bio živ. Svi su osuđeni na 10 godina, i to svi osim jednog u odsustvu, pošto je Rusija odbila da sarađuje sa sudom. Gorbačov je takođe odbio da svedoči.
Dan posle objavljivanja presuda, rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je suđenje i presude "krajnje neprijateljskim i suštinski provokativnim", oštro kritikujući, kako je navelo, "pristrasnost i političku motivaciju te sramotne presude".
Moskva je optužila sud da je ignorisao iskaze svedoka i onemogućio ruskim diplomatama da prisustvuju suđenju, tvrdeći da ponašanje suda odražava "dekonstruktivni kurs sadašnjeg litvanskog rukovodstva u odnosu prema Rusiji".
Rusija je takođe pokrenula krivični postupak protiv sudija uključenih u slučaj, što je Evropski parlament u novembru 2019. osudio kao "neprihvatljiv spoljni uticaj" i "politički motivisan" čin.
'Izobličavanje informacija'
Veliki deo tenzija između Rusije i baltičkih država vuče korene iz pakta Molotov-Ribentrop, nacističko-sovjetskog sporazuma o nenapadanju iz 1939. godine, čiji je tajni aneks podelio centralnu i istočnu Evropu na sfere uticaja, otvarajući put sovjetskoj okupaciji Baltika.
Poslednjih godina visoki ruski zvaničnici energično su branili pakt koji je Sovjetski Savez osudio 1989. godine. Putin je 2020. u članku u američkom časopisu Nešnal interest (The National Interest) odbacio kritike postupaka Sovjetskog Saveza i tvrdio da je okupacija baltičkih država izvršena "uz pristanak", što je izazvalo optužbe za neskriveni pokušaj prekrajanja istorije.
Litvanski zvaničnici opisuju odnos ruske države prema događajima iz januara 1991. godine kao deo, kako je opisalo Odeljenje za monitoring informisanja i medija litvanskog Ministarstva spoljnih poslova, "veće kampanje Kremlja za dezinformisanje i istorijski revizionizma ne samo protiv Litvanije, već i generalno zapadnih demokratija ".
"Primećujemo stalne, intenzivne pokušaje diskreditovanja litvanske borbe za slobodu posle Drugog svetskog rata, prikazivanja (sovjetske) okupacije Litvanije na osnovu tajnih protokola pakta Molotov-Ribentrop kao zakonitog pristupanja zemlje SSSR-u i izobličavanje informacija o mestu Litvanije u EU i NATO-u", navodi se u saopštenju poslatom RSE-u.
Ruska propagandna u vezi s akcijom u Litvaniji 1991. ima više oblika, rekao je Peter Stano, portparol Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, čija Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) prati ruske kampanje za dezinformisanje.
"Dakle, pre svega, oni optužuju Litvance da su tada provocirali sovjetske režim; insistiraju da su Litvanci zapravo ubili svoje ljude; kažu da nije bilo žrtava; kažu da su prave okolnosti tog datuma i dalje nepoznate; da se Litvanija pretvara u totalitarnu zemlju kada se bavi događajima iz 1991; ili pokušavaju da prikažu obnovu nezavisnost Litvanije kao neku vrstu jednostranog povlačenja iz Sovjetskog Saveza", rekao je Stano u intervjuu za RSE.
"To je sasvim standardni način delovanja prokremaljskog dezinformisanja. Znate, samo da se stvori zbrka da više niko ne bude siguran u koje činjenice treba verovati, a u koje ne", dodao je on.
EEAS je zbog "dezinformacija" o događajima u Litvaniji pre 30 godina izdvojio Sputnjik, mediji koji finansira ruska država.
"'Verzija' koju je predstavio Sputnjik reciklira sovjetske dezinformacije. Svrha: stvoriti iluziju da su događaji od 13. januara uveliko sporni a da istina ostaje nepoznata", navodi se u objavi iz januaru 2020. na portalu EU vs Disinfo.
Zarobljen narativom?
Sergej Radčenko, istoričar Hladnog rata s Univerziteta Kardif u Valesu, izneo je argument da je Putin zapravo mogao drugačije pristupiti tom slučaju.
Jeljcin, koji je u to vreme bio predsedavajući Vrhovnog sovjeta Ruske Federacije i rival Gorbačova, osudio je sovjetske postupke u Litvaniji. Njegov glas protesta nije bio usamljen. Desetine hiljada ljudi preplavile su 13. januara trg Manjež u centru Moskve izražavajući protivljenje događanjima u Vilnjusu.
Jeljcin je 7. septembra 1991, nakon što je u junu izabran za predsednika Ruske Federacije, priznao nezavisnost Litvanije, Estonije i Letonije. Sve tri zemlje su kasnije tog meseca primljene u Ujedinjene nacije.
"Na jednom nivou, Rusija može lako da se izvuče povodom Litvanije tvrdeći da se protivila represiji u Vilnjusu, a da je odgovoran Sovjetski Savez", rekao je Radčenko za RSE u komentarima imejlom, dodajući da to zapravo i bio slučaj. "Može čak da tvrdi da je najviše doprinela nezavisnosti Baltika i da time zauzme poziciju moralnog autoriteta. Ali budući da je, u mnogim drugim slučajevima, Putin odlučio da brani nasleđe Sovjetskog Saveza, on je dosledan braneći ga i na Baltiku… gde bi bilo najlakše da ga odbaci."
Putin je zauzeo "polarizujuću" poziciju, dodao je Radčenko, čime je "teško baviti se nijansama".
"Tako da ako odlučite da veličate Sovjetski Savez, morate ići do kraja, i sve njegove brutalnosti i svi njegovi užasni zločini i sva njegova najbolnija nasleđa postaju vaši, čak i ako to ne želite. Zato što ako to ne uradite, smatraće se da popuštate pred neprijateljskim narativom", naveo je Radčenko.
Facebook Forum