Litvanski fotograf se seća noći od pre 30 godina, kada je njegova zemlja postala prva sovjetska republika koja je proglasila nezavisnost.
Autor: Amos Chapple, (RSE)
Litvanski političari pevaju himnu nakon proglašenja nezavisnosti Litvanije od Sovjetskog saveza u zgradi parlamenta 11. marta 1990. godine u 22:44.
Litvanci cepaju sovjetski grb na ulazu u parlament nakon što je proglašena nezavisnost.
Kačenje amblema sa starim litvanskim grbom Vitisom umesto sovjetskog srpnja i čekića.
Ove dramatične scene prvih momenata litvanske nezavisnosti zabeležio je Vitautas Daraskevicius, fotograf amater i radijski inženjer iz Vilinusa. Početkom 1988, Daraskevicius (na slici gore) korisito je svoju Olimpus kameru i film proizveden u Sovjetskom savezu da zabeleži poliitčke događaje u zemlji. Tada je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da se moglo “videti da momenat litvanske nezavisnosti dolazi”.
U mesecima koji su prethodili 11. martu, Daraskevicius je fotografisao kako ljudi na ulicama testiraju granice reformističkog sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Grupa ljudi u Vilnjusu, u februaru 1989, demonstrira protiv regrutovanja u Sovjetsku vojsku. Tako nešto bilo je nezamislivo pre nego što je Gorbačov došao na vlast.
Demonstranti pozivaju na litvansku nezavisnost u januaru 1990. godine.
Ubrzo nakon što je Daraskevicius napravio ovu fotografiju, održani su izbori koji su rezultirali velikom pobedom pokreta za nezavisnost.
Gomila ljudi se okupila ispred litvanskog parlamenta 11. marta 1990. godine.
Daraskevicius kaže da, pošto nije imao novinarsku akreditaciju, nije mogao da uđe u zgradu parlamenta gde se održavalo glasanje za nezavisnost.
Gomila i dalje ispred parlamenta nakon što je noć pala.
Ubrzo nakon što je ova fotografija uslikana, Daraskevicius kaže da je iz parlamenta izašao čovek koji je upitao da li ima prisutnih fotografa. Glasanje o nezavisnosti je održano i Daraskevicius je pušten u parlament da zabeleži istorijski momenat.
Poslanici aplaudiraju nakon proglašenja nezavisnosti i pevaju litvansku nacionalnu himnu. Digitalni sat (u gornjem levom uglu) pokazuje da je tri minuta prošlo od zvaničnog proglašenja nezavisnosti.
Litvanski poslanici aplaudiraju nezavisnosti.
Ljudi pozdravljaju lidera i poliitčara koji je zagovarao nezavisnost Vitautasa Landsbergisa.
Sovjetski grb sa srpnjem i čekićem je iznet iz parlamenta.
Daraskevicius kaže da je grb spušten na pod i da se ne zna šta se sa njim dogodilo nakon toga. “Možda je u nekom muzeju”, pretpostavlja Daraskevicius.
Uprkos političkom zemljotresu 11. marta malo toga se promenilo u Litvaniji. Sovjetski vojnici su još uvek okupirali zemlju i čuvali Lenjinov spomenik u centru Vilnjusa. Daraskeviciusov rad na tome da dokumentuje put svoje zemlje ka nezavisnosti još uvek nije bio gotov
Naoružani litvanski vojnik čuva zgradu parlamenta u februaru 1991.
Mesec dana pre toga Kremlj je izveo nekoliko vojnih napada na strateške tačke u Litvaniji kako bi pokušao da povrati kontrolu nad zemljom. Četrnaest civila, uključujući jednu mlađu ženu, ubijeni su braneći televizijski toranj u Vilinjusu.
Ljudi podižu barikade izvan zgrade parlamenta u januaru 1991.
Mnogi su pretpostavili da će zgrada parlamenta biti sledeća meta sovjetske vojske.
Litvanci se odmaraju u zgradi parlamenta.
Daraskevicius kaže da je negde oko stotinu ljudi bilo stacionirano u parlamentu čekajući napad Sovjeta. “Bili su spremi da umru kako bi odbranili zgradu.”
Policajci sa puškama poziraju u zgradi parlamenta u februaru 1991.
Daraskevicius se šali da se može reći da je on zabeležio prvu fotografiju litvanske policije.
Braniocima parlamenta Institut za fiziku dao je lasere. Daraskevicius kaže da je optičko oružje korišćeno da se zaslepe sovjetski piloti koji su vozili helikoptere, a koji se nakon što bi laser bio uperen u njih, bežali i nikad više se nisu vraćali.
U avgustu 1991. izglednost napada na Litvaniju je počela da slabi, pre svega zbog neuspešnog državnog udara u Moskvi od strane ekstremnih komunista. To je sovjetsko liderstvo gurnulo u haos.
Litvanija je iskoristila previranja u Moskvi da zabrani komunističku partiju i uhapsi njenog vođu. Tog meseca je Daraskevicius fotografisao kako se iz centra Viljnusa sklanja Lenjinov spomenik (na slici gore).
Četiri meseca kasnije Sovjetski savez je prestao da postoji kao jedinstvena republika, jer su i drugi proglasili nezavisnost.