Dostupni linkovi

Raste poverenje u institucije Kosova


Zgrada Vlade Kosova
Poslednje istraživanje ranog upozorenja Programa za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu pokazuje da je došlo do značajnog rasta poverenja u institucije Kosova. Ekonomija je ono što najviše zabrinjava građane. Kosovske Srbe najviše brine politička situacija, zatim ekonomski razlozi, dok je briga o bezbednosti na trećem mestu.

Analitičar u UNDP-u Mutahir Haskuka kaže kako je 53 odsto građana zadovoljno radom kosovskih institucija, dok ih je u aprilu bilo 38 odsto.
Radom Skupštine Kosova zadovoljnije je 17 posto građana, u odnosu na april ove godine. Takođe je povećano zadovoljstvo radom predsednika Kosova. Njemu veruje 62 odsto ispitanika, dok je taj procenat kod premijera 52 odsto, što predstavlja povećanje od 13 odsto.

Politički analitičar Halil Matoshi tvrdi, međutim, da ovakve ocene nemaju osnova u realnosti:

“Vlada Kosova je potrošila mnogo finansija, napora i energije na stvaranju dobrog imidža u javnosti pošto kontroliše skoro sve medije posebno javnu telelviziju, ali i jedan deo štampanih medija. Ne znam u kojim je sredinama vršeno ispitivanje, pošto takvih podataka nema, ali ja i sve moje kolege i mediji znaju da u širokim masama postoji veliko razočarenje. Sada se postavlja pitanje kako odjednom može da ispadne da je Vlada podigla svom imidž za 18 odsto. Čini mi se da to ima veze sa svim drugim nego li sa realnošću”, kaže Matoshi.

Istraživanje pokazuje da poverenje u rad EULEX-a nastavlja da se povećava i sada iznosi 55 odsto. Iskazano je i povećano zadovoljstvo radom UNMIK-a sa 16 odsto u aprilu na 28 odsto.

Korupcija i dalje raste


Sve je veći broj građana Kosova koji za pitanja ekonomskog razvoja traže odgovornost Vlade i ističu da su osetili uticaj globalne ekonomske krize.

Ispitanici albanske i manjinskih zajednica, sem Srba, kažu da su krizu osetili po većim cenama, dok Srbi ističu da su je osetili gubitkom radnog mesta. Takođe oko 10 odsto Albanaca ističe da su krizu osetili smanjenjem doznaka rodbine iz inostranstva.

Među biznismenima oko 13 odsto ističe da krizu osećaju padom prometa njihovih preduzeća.

Zabeležen je blagi porast korupcije na Kosovu. I sadašnje ankete pokazuju da su najkorumpiranije institucije Kosovska elektroenergetska korporacija, Kosovska agencija za privatizaciju, dok su odmah iza njih sudovi, carina i centralne odnosno opštinske administracije.

Nema slobode medija


Skoro polovina građana, 46 odsto, smatra da mediji na Kosovu nisu slobodni. Oko 35 odsto smatra da su mediji u suštini slobodni, ali od tog broja 70 odsto smatra da su mediji pod kontrolom i uticajem Vlade.

Analitičar Matoshi kaže da na Kosovu skoro i da ne postoje slobodni i nepristrasni mediji.

“Na jedan ili drugi način Vlada je ućutkala celo društvo, gušenjem slobode reči i štampe zaćutalo je praktično kosovsko društvo. To može da se poveže sa činjenicom da je povećan imidž Vlade, to je auto povećanje imidža, pošto Vlada veštačkim metodama i metodom kontrole podiže svoj imidž”, kaže Matoshi.

U delu istraživanja koji se odnosi na međuetničke odnose dolazi do izražaja pad procenta Srba koji su spremni da rade sa Albancima i suprotna tendencija kada se radi o mogućnostima zajedničkog rada kod Albanaca.

Albanci smatraju da su glavni faktori za krizu politika zvaničnog Beograda – 50,5 odsto i nespremnost Srba da se integrišu u kosovsko društvo. Za Srbe to su nedovoljni napori institucija Kosova da integrišu Srbe 46 odsto i stavovi kosovskog albanskog rukovodstva 25 odsto.

U analizi je ispitano 1.290 ljudi, od kojih su 829 bili Albanci, 223 Srbi i 228 pripadnici ostalih nacionalnih zajednica.
XS
SM
MD
LG