Normalan promet robe između Kosova i Srbije još nije uspostavljen, iako su Priština i Beograd još 2. septembra u Briselu postigli sporazum o kosovskom carinskom pečatu.
Priština je ukinula embargo za srpsku robu i srpski kamioni ulaze na Kosovo, ali srpski carinici vraćaju kosovske špeditere nazad, zato što, iako je carinski pečat u redu, u pratećoj dokumentaciji imaju logo na kojem piše “Republika Kosovo”.
Zamenica premijera Kosova i ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari Lila izjavila je za Radio Slobodna Evropa da se na srpskoj strani prelaza kosovskim špediterima traži i dokumentacija koju izdaju ispostave srpske carine na severu Kosovu i da ih vraćaju ako tu dokumentaciju nemaju, što, prema njenim rečima, predstavlja kršenje septembarskog sporazuma o carinskom pečatu.
Problema nema i kamioni sa urednom dokumentacijom ne vraćaju se na Kosovo, tvrdi, međutim, u izjavi za Radio Slobodna Evropa šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović:
“Nema nikakvog kršenja sporazuma i nema vraćanja kamiona koji imaju urednu dokumentaciju – što podrazumeva da imaju pečat kakav je dogovoren 2. septembra u Briselu i regularnu dokumentaciju koja je statusno neutralna. Kod kamiona u tranzitu, dokumentacija mora da bude u skladu sa međunarodnom tranzitnom dokumentacijom i sa carinskim propisima Srbije.”
RSE: U čemu je onda konkretno problem?
Mihajlović: Ja mislim da problem ne postoji već da Priština pokušava da napravi problem tamo gde ga nema. Mislim da treba sačekati dan-dva da sve to proradi na svim tim administrativnim prelazima i tu problema više neće biti.
Na kosovskoj strani, međutim, iznose se bitno drugačije činjenice.
Veće štete po Srbiju
Posle 16. septembra počeo je invazivni uvoz robe iz Srbije i do utorka je na Kosovo prošlo više od 380 kamiona sa raznom komercijalnom robom, dok sa Kosova ni jedan kamion sa kosovskim papirima nije prošao u Srbiju.
Ni u sredu nema nikakve promene, kaže za Radio Slobodna Evropa Agim Šahini, predsednik Kosovske alijanse za biznis.
“Još uvek ne ostvaruje se nikakav izvoz s Kosova u Srbiju zato što srpska vlast traži dokumentaciju UNMIK-a, kao i dokumentaciju od svojih organa na Kosovu.
Pečat koji ne bi trebalo da bude sporan
Kosovski proizvođači i trgovci imaju propratnu dokumentaciju – uvoznu i izvoznu, sertifikate o poreklu itd. Na nekim dokumentima piše “Carina Kosova”, a na drugim dokumentima, recimo od Fito-sanitarne inspekcije, stoji “Republika Kosova”. Međutim, juče i prekjuče su probleme da sa robom uđu u Srbiju imale i neke firme koje su imale samo dokumentaciju na kojoj je stajalo “Carina Kosova”. Dakle, nigde u dokumentaciji nije pisalo “Republika Kosova”, ali srpska strana je, uprkos tome, vratila dva kamiona sa cementom. Pri tome, uopšte nije bilo objašnjeno zašto su ih vratili. Dato je samo objašnjenje da oni priznaju isključivo dokumentaciju koju izdaje UNMIK ili paralelni organi u Mitrovici i drugim mestima”, kaže Šahini.
Ako kosovska roba ne bude nesmetano prolazila u Srbiju, Priština će ponovo uspostaviti embargo, odnosno, reciprocitet, na srpsku robu koja ulazi na Kosovo, najavila je kosovska ministarka Kusari Lila.
“Mi ćemo koordinisati korake sa akterima i drugima, kako bismo postigli da se sporazum i sprovodi. U suprotnom, ukoliko srpska strana ne bude radila na njegovom sprovođenju, ovaj sporazum neće biti moguće jednostrano implementirati – samo od kosovske strane – pa ćemo biti primorani da ponovo uvedemo reciprocitet”, izjavila je ministarka Kusari Lila.
Takav zahtev Vladi Kosova, prema rečima Agima Šahinija, uputila je i Kosovska alijansa za biznis.
“Mi smo glas proizvođača i biznisa sa Kosova i ukoliko do kraja nedelje Srbija ne bude poštovala sporazum postignut 2. septembra u Briselu, od Vlade smo tražili da ponovo vrati reciprocitet”, kaže Šahini.
Bez obzira na političke implikacije problema, ukoliko bi Priština ponovo uspostavila reciprocitet, ekonomska šteta po Srbiju bila bi mnogo veća nego po Kosovo, kaže za Radio Slobodna Evropa Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, dodajući da se boji da bi Kosovo moglo ponovo početi da blokira robu iz Srbije.
“Mi mnogo više izvozimo na Kosovo nego što uvozimo sa Kosova, ali njima je svakako stalo da i njihova roba izlazi sa Kosova, tako da će sa njihove strane verovatno doći do blokiranja i uvoza na Kosovo. Naša ekonomska šteta bi bila veća, iznosila bi nekoliko stotina miliona evra godišnje Posebno u sadašnjoj situaciji kad nam jenjava rast izvoza, nama je veoma važno očuvati svaki izvoz”, ocenjuje Kovačević.
Priština je ukinula embargo za srpsku robu i srpski kamioni ulaze na Kosovo, ali srpski carinici vraćaju kosovske špeditere nazad, zato što, iako je carinski pečat u redu, u pratećoj dokumentaciji imaju logo na kojem piše “Republika Kosovo”.
Zamenica premijera Kosova i ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari Lila izjavila je za Radio Slobodna Evropa da se na srpskoj strani prelaza kosovskim špediterima traži i dokumentacija koju izdaju ispostave srpske carine na severu Kosovu i da ih vraćaju ako tu dokumentaciju nemaju, što, prema njenim rečima, predstavlja kršenje septembarskog sporazuma o carinskom pečatu.
Problema nema i kamioni sa urednom dokumentacijom ne vraćaju se na Kosovo, tvrdi, međutim, u izjavi za Radio Slobodna Evropa šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović:
“Nema nikakvog kršenja sporazuma i nema vraćanja kamiona koji imaju urednu dokumentaciju – što podrazumeva da imaju pečat kakav je dogovoren 2. septembra u Briselu i regularnu dokumentaciju koja je statusno neutralna. Kod kamiona u tranzitu, dokumentacija mora da bude u skladu sa međunarodnom tranzitnom dokumentacijom i sa carinskim propisima Srbije.”
RSE: U čemu je onda konkretno problem?
Mihajlović: Ja mislim da problem ne postoji već da Priština pokušava da napravi problem tamo gde ga nema. Mislim da treba sačekati dan-dva da sve to proradi na svim tim administrativnim prelazima i tu problema više neće biti.
Na kosovskoj strani, međutim, iznose se bitno drugačije činjenice.
Veće štete po Srbiju
Posle 16. septembra počeo je invazivni uvoz robe iz Srbije i do utorka je na Kosovo prošlo više od 380 kamiona sa raznom komercijalnom robom, dok sa Kosova ni jedan kamion sa kosovskim papirima nije prošao u Srbiju.
Ni u sredu nema nikakve promene, kaže za Radio Slobodna Evropa Agim Šahini, predsednik Kosovske alijanse za biznis.
“Još uvek ne ostvaruje se nikakav izvoz s Kosova u Srbiju zato što srpska vlast traži dokumentaciju UNMIK-a, kao i dokumentaciju od svojih organa na Kosovu.
Ako kosovska roba ne bude nesmetano prolazila u Srbiju, Priština će ponovo uspostaviti embargo, odnosno, reciprocitet, na srpsku robu koja ulazi na Kosovo, najavila je kosovska ministarka Kusari Lila.
Ako kosovska roba ne bude nesmetano prolazila u Srbiju, Priština će ponovo uspostaviti embargo.
“Mi ćemo koordinisati korake sa akterima i drugima, kako bismo postigli da se sporazum i sprovodi. U suprotnom, ukoliko srpska strana ne bude radila na njegovom sprovođenju, ovaj sporazum neće biti moguće jednostrano implementirati – samo od kosovske strane – pa ćemo biti primorani da ponovo uvedemo reciprocitet”, izjavila je ministarka Kusari Lila.
Takav zahtev Vladi Kosova, prema rečima Agima Šahinija, uputila je i Kosovska alijansa za biznis.
“Mi smo glas proizvođača i biznisa sa Kosova i ukoliko do kraja nedelje Srbija ne bude poštovala sporazum postignut 2. septembra u Briselu, od Vlade smo tražili da ponovo vrati reciprocitet”, kaže Šahini.
Bez obzira na političke implikacije problema, ukoliko bi Priština ponovo uspostavila reciprocitet, ekonomska šteta po Srbiju bila bi mnogo veća nego po Kosovo, kaže za Radio Slobodna Evropa Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, dodajući da se boji da bi Kosovo moglo ponovo početi da blokira robu iz Srbije.
“Mi mnogo više izvozimo na Kosovo nego što uvozimo sa Kosova, ali njima je svakako stalo da i njihova roba izlazi sa Kosova, tako da će sa njihove strane verovatno doći do blokiranja i uvoza na Kosovo. Naša ekonomska šteta bi bila veća, iznosila bi nekoliko stotina miliona evra godišnje Posebno u sadašnjoj situaciji kad nam jenjava rast izvoza, nama je veoma važno očuvati svaki izvoz”, ocenjuje Kovačević.
