Prve NATO bombe koje su pale 1999. godine na SR Jugoslaviju označile su početak kraja agonije kosovskih Albanaca od srpskog režima, smatraju kosovski političari, analitičari i građani albanske nacionalnosti.
U intervjuu za program Radija Slobodna Evropa na albanskom jeziku, premijer Kosova Hashim Thaci, kazao je da je intervencija NATO-a bila jedino rešenje za slobodu kosovskog naroda.
“Intervencija NATO-a na Kosovu bila je jedino, pravedno i humano rešenje u podršci za slobodu kosovskog naroda i njegove napore za nezavisnost. Pre 12 godina NATO je intervenisao na Kosovu protiv prisustva Srba i Miloševićevog režima, ali ne samo za promenu režima, već i za povlačenje vojske, policije i nasilne srpske administracije sa Kosova”, kazao je Thaci.
Povodom godišnjice NATO bombardovanja, ambasador SAD-a na Kosovu Kristofer Del obratio se javnosti pismom u kojem navodi da je NATO na Kosovu intervenisao usled napada srpskog diktatora Slobodana Miloševića na nezaštićeno stanovništvo.
“Reagovali smo da bismo zaštitili hiljade nevinih civila od vojne ofanzive koja je pretila da ih gurne u bezdan. Kao što smo tada rekli, delovali smo da bismo zaštitili naše vrednosti, da bismo sačuvali stabilnost na Balkanu, i da bismo promovisali koncept mira. Nismo birali strane između Albanaca i Srba; zaštitili smo goloruke žrtve od surovog tiranina”, navodi Del u pismu, dodajući da je kao rezultat intervencije Kosovo postalo nezavisna država, utemeljena na obećanju da će se stvori demokratska, multietnička republika.
Strah od odmazde
Kosovski analitičari i građani kažu za NATO intervenciju da je bila čudesna u pozitivnom smislu, ali i da je tada bilo straha od osvete srpskih snaga nad kosovskim albancima.
Agim Musliu, kosovski ekspert za bezbednost, ocenjuje da se danas tačno zna razlog bombardovanja srpskih ciljeva.
“Intervencija NATO-a na Kosovu bila je opravdana, bazirana na fundamentalnim pravima, a to su ljudska prava. Radilo se o humanitarnim pitanjima, u cilju spašavanja jednog naroda od delimičnog ili potpunog nestanka”, naglasio je Musliu.
Albanka u Prištini prolazi pored plakata sa fotografijama Albanaca nestalih tokom 1998 i 199. na Kosovu, januar 2011Slično razmišlja i Halil Matoshi, politički analittičar. On se priseća 24. marta 1999. godine.
“Bio sam na Kosovu kada je pala prva raketa tomahav na jedinice srpskih specijalnih snaga i to je bio kraj agonije za jedan narod. Iz današnje perspektive možemo reći da su zapadne zemlje bile u pravu i da humanitarna intervencija vredi”, kaže Matoshi.
Početak bombardovanja kosovski Albanci smatrali su krajem okupacije.
“Dočekali smo sa velikom radošću, zato što smo bili okupirani. Ali imali smo i poteškoća kada je NATO napao srpske snage, zato što su se one posle okomile na narod koji je bio ugrožen.”
“Bilo je straha, ali bilo je i sreće, paralelno.”
“24. mart smo dočekali sa radošću ali i sa dozom straha, zato što je srpska mašinerija bila nemilosrdna prema našem narodu. Strašna osveta, a bili smo nezaštićeni"
Zapad želio pocepati Srbiju
I 12 godina od bombardovanja, kosovski Srbi i dalje su protiv integracije u kosovsko društvo i institucije države Kosovo uopšte.
Srbi sa severa su na dvanaestu godišnjicu NATO intervencije protestvovali u severnom delu Mitrovice pod sloganom „Zajedno za Srbiju“.
Marko Jakšić, jedan od učesnika protesta, kaže da je cilj NATO bombardovanja bio cepanje države Srbije.
“Mislim da je ovo bilo proračunato, da je bilo smišljeno, sve sa ciljem, ne zbog navodnih ljudskih prava Albanaca, vidimo da je to bila šarena laža. Glavni cilj je bio cepanje države Srbije i iz tog razloga je izvršeno bombardovanje. Radilo se o organizovanom zločinu protiv srpske države sa ciljem da se ta država raspadne”, kaže Jakšić.
Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstmir Pantić tokom protesta poručio je da Srbi sa severa ne žele da se integrišu u kosovske institucije, dok je predsednik Višeg suda Nikola Kabašić pozvao međunarodnu zajednicu da odustane od najava da 18. aprila otvori Sud u severnom delu.
“Naravno da nećemo to dozvoliti. U toj zgradi može raditi samo sud koji radi na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije”, kazao je on.
I nakon 12 godina, kosovski građani i analitičari smatraju da je prisustvo NATO-a na Kosovu i dalje neophodno za razvoj Kosova i njegovu integraciju u NATO i ostale međunarodne organizacije.
U intervjuu za program Radija Slobodna Evropa na albanskom jeziku, premijer Kosova Hashim Thaci, kazao je da je intervencija NATO-a bila jedino rešenje za slobodu kosovskog naroda.
“Intervencija NATO-a na Kosovu bila je jedino, pravedno i humano rešenje u podršci za slobodu kosovskog naroda i njegove napore za nezavisnost. Pre 12 godina NATO je intervenisao na Kosovu protiv prisustva Srba i Miloševićevog režima, ali ne samo za promenu režima, već i za povlačenje vojske, policije i nasilne srpske administracije sa Kosova”, kazao je Thaci.
Povodom godišnjice NATO bombardovanja, ambasador SAD-a na Kosovu Kristofer Del obratio se javnosti pismom u kojem navodi da je NATO na Kosovu intervenisao usled napada srpskog diktatora Slobodana Miloševića na nezaštićeno stanovništvo.
“Reagovali smo da bismo zaštitili hiljade nevinih civila od vojne ofanzive koja je pretila da ih gurne u bezdan. Kao što smo tada rekli, delova
"Nismo birali strane između Albanaca i Srba; zaštitili smo goloruke žrtve od surovog tiranina”, navodi američki ambasador na Kosovu Kristofer Del.
Strah od odmazde
Kosovski analitičari i građani kažu za NATO intervenciju da je bila čudesna u pozitivnom smislu, ali i da je tada bilo straha od osvete srpskih snaga nad kosovskim albancima.
Agim Musliu, kosovski ekspert za bezbednost, ocenjuje da se danas tačno zna razlog bombardovanja srpskih ciljeva.
“Intervencija NATO-a na Kosovu bila je opravdana, bazirana na fundamentalnim pravima, a to su ljudska prava. Radilo se o humanitarnim pitanjima, u cilju spašavanja jednog naroda od delimičnog ili potpunog nestanka”, naglasio je Musliu.
“Bio sam na Kosovu kada je pala prva raketa tomahav na jedinice srpskih specijalnih snaga i to je bio kraj agonije za jedan narod. Iz današnje perspektive možemo reći da su zapadne zemlje bile u pravu i da humanitarna intervencija vredi”, kaže Matoshi.
Početak bombardovanja kosovski Albanci smatrali su krajem okupacije.
“Dočekali smo sa velikom radošću, zato što smo bili okupirani. Ali imali smo i poteškoća kada je NATO napao srpske snage, zato što su se one posle okomile na narod koji je bio ugrožen.”
“Bilo je straha, ali bilo je i sreće, paralelno.”
“24. mart smo dočekali sa radošću ali i sa dozom straha, zato što je srpska mašinerija bila nemilosrdna prema našem narodu. Strašna osveta, a bili smo nezaštićeni"
Zapad želio pocepati Srbiju
I 12 godina od bombardovanja, kosovski Srbi i dalje su protiv integracije u kosovsko društvo i institucije države Kosovo uopšte.
Srbi sa severa su na dvanaestu godišnjicu NATO intervencije protestvovali u severnom delu Mitrovice pod sloganom „Zajedno za Srbiju“.
"Radilo se o organizovanom zločinu protiv srpske države sa ciljem da se ta država raspadne”, tvrdi Marko Jakšić.
Marko Jakšić, jedan od učesnika protesta, kaže da je cilj NATO bombardovanja bio cepanje države Srbije.
“Mislim da je ovo bilo proračunato, da je bilo smišljeno, sve sa ciljem, ne zbog navodnih ljudskih prava Albanaca, vidimo da je to bila šarena laža. Glavni cilj je bio cepanje države Srbije i iz tog razloga je izvršeno bombardovanje. Radilo se o organizovanom zločinu protiv srpske države sa ciljem da se ta država raspadne”, kaže Jakšić.
Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstmir Pantić tokom protesta poručio je da Srbi sa severa ne žele da se integrišu u kosovske institucije, dok je predsednik Višeg suda Nikola Kabašić pozvao međunarodnu zajednicu da odustane od najava da 18. aprila otvori Sud u severnom delu.
“Naravno da nećemo to dozvoliti. U toj zgradi može raditi samo sud koji radi na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije”, kazao je on.
I nakon 12 godina, kosovski građani i analitičari smatraju da je prisustvo NATO-a na Kosovu i dalje neophodno za razvoj Kosova i njegovu integraciju u NATO i ostale međunarodne organizacije.
