Dostupni linkovi

Srbima na Kosovu i dalje stiže pomoć Beograda


Ministar Goran Bogdanović uručuje ređenja o dodjeli podsticajnih sredstava u Kosovskoj Mitrovici, juni 2011
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović uručio je u Kosovskoj Mitrovici srpskim privrednicima rešenja o dodeli 34 miliona dinara podsticajnih sredstava i očekuje da će to omogućiti zapošljavanje između 40 i 50 ljudi.

Ovakvi i slični krediti sa grejs periodom od godinu dana i godišnom kamatom od jedan odsto daju se i u centralnoj Srbiji, kaže Bogdanović i navodi da će Beograd nastaviti da pomaže srpskom stanovništvu na Kosovu.

„To je opredeljenje ove vlade i mi ćemo sa ovim aktivnostima nastaviti i u budućnosti. Do kraja ove godine planiramo još jednu turu
„"Srbija ulaže oko 250 miliona na Kosovu godišnje a najviše se nažalost izdvaja za plate“, objašnjava ministar Bogdanović.

podsticajnih sredstava, akcenat će pre svega biti na poljoprivredi jer gro ljudi ovde živi u ruralnim sredinama tako da ćemo krenuti u proces obnove poljoprivredne mehanizacije, nabavku priplodne stoke, u nove zasade“, navodi Bogdanović.

„Srbija ulaže negde oko 250 miliona na Kosovu godišnje a najviše se nažalost“, objašnjava Bogdanović, „izdvaja za plate u prosveti, zdravstvu, lokalnim samoupravama i naravno za penzije i materijalno obezbeđenje“.

Poslednjih godina iz državnog budžeta za Kosovo je izdvajano 300 do 500 miliona eura. Takozvani kosovski dodatak, koji je najpre podrazumevao zaradu uvećanu za 100 a onda 50 odsto zaposlenima na Kosovu koji primaju platu iz budžeta, ukinuo je Ustavni sud Srbije prošle godine.

Na to je odlazilo iz budžeta Srbije 26 milijardi dinara. Vlada u Beogradu je u ovoj godini planirala i ulaganja od 450 miliona dianra za izgradnju stanova, infrastrukture, kuća za povratnike i vodovoda na Kosovu. Istovremeno se Srbija suočava sa skoro neprestanim protestima radnika i poljoprivrednika za čije zahteve nema para.

Na šta se troše pare

Ekonomisti se ipak slažu da izdvajanja za Kosovo nisu naročito veliki izdatak iz srpskog budžeta. Veći je problem kažu na šta i kako se te pare troše.

Zato ekonomista iz Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da je potpuno druga priča koliko će izdvajanje za Kosovo biti uspešno ali da to „imajući u vidu da je takva politika države onda ima nekog smisla“.

„Najbolje bi ipak bilo uraditi i jednu temeljnu evaulaciju kako su te pare trošene zadnjih 12 godina“, misli Stevanović.

Ministar Goran Bogdanović u jednoj od poseta Kosovu, arhiv
Dušan Janjić iz Forima za etničke odnose kaže da je Beograd i ranije trebalo da ulaže u mala i srednja preduzeća umesto što novac odlazi u druge svrhe.

Janjić navodi da su iskustva širom sveta, pokazala, kao na primeru kineske i indijske zajednice u Africi i turske u Bugarskoj, da manjinske zajednice koje dobiju finansijsku podršku iz svoje matice ili drugih sredstava, vremenom postaju integrativni faktor politike tamo gde žive.

„Ogroman deo novca koji je slat na Kosovo navodno Srbima išao je ili u plate ili u održavanje javnih preduzeća, koja u osnovi nisu radila, a dobar deo tog novca je išao u pranje, trgovinu i završavao kroz korupciju u privatne ruke“, kaže Janjić.

U poslednjem izveštaju Međunarodne krizne grupe za Kosovo navedeno je da Srbi na severu Kosova odbijaju integraciju u kosovske institucije zbog mnogih povlastica koje im pruža Beograd ali i da Priština i međunarodna zajednica nisu puno učinile na integraciji srpske zajednice. Iako kosovski zvaničnici navode da je integracija srpske zajednice prioritet
Zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči rekao je da Priština neće slediti logiku Beograda kako bi pridobila Srbe finansijskim sredstvima.

Priština je za poslednje tri godine na severu Kosova, prema Ahmetu Jašariju, portparolu Opštine Mitrovica, investirala samo 15 miliona eura kroz izgradnju kuća i infrastrukturu.

Zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči nedavno je rekao da je pristup kosovskih institucija pozitivan kada su u pitanju napori za integraciju Srba, ali da Priština neće slediti logiku Beograda kako bi pridobila Srbe finansijskim sredstvima.

Zato saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da bi bilo logično da finansijsko prisustvo budžeta bude u dogovoru sa kosovskim vlastima.

“Ja mislim da bi, s obzirom da ni kosovski budžet nije baš bog zna kako izdašan, da bi finansijska pomoć iz Srbije bilo koje vrste bila dobrodošla. Problem je samo u tome, ja bih rekao, što se to ne radi u dogovoru sa kosovskim vlastima koje su za to nadležne. To onda stvara te probleme sa vladavnom prava i zloupotrebom. Ne bih rekao da je to glavni razlog što Srbi ne sarađuju, oni koji ne sarađuju, sa kosovskim vlastima, uostalom kao što vidimo ta se saradnja mimo svega toga povećava”
, zaključuje Gligorov.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG