Dostupni linkovi

Nikom se ne žuri sa pričom o statusu


Šefovi delegacija Srbije i Kosova na pregovorima, Borko Srefanović i Edita Tahiri, Brisel, mart 2011
Drugog dana susreta u Briselu šefovi pregovaračkih timova Prištine i Beograda, Edita Tahiri i Borko Stefanović, bez posrednika razmenjivali su učtive pozdrave, ostavljajujući utisak tek blage napetosti:



Uprkos tome što je prvog dana razgovora na novinrsko insistiranje odgovorio da je pitanje statusa Kosova “svuda oko nas” Stefanović ga nije potezao. Kod kuće čine isto. Predsednicu Parlamenta Slavicu Đukić Dejanović pitali smo da li će se status naći na dnevnom redu.

“To zaista u ovom momentu ne mogu da kažem. Očigledno je da je procena da teška pitanja ne treba dirati, pošto se sada bavimo potrebom da kvalitet života ljudi koji de fakto ne žive dobro, žive bolje”
, odgovorila je presednica Parlamenta.

Znači li to da dijalog može potrajti i mnogo duže nego što bi iko na njegovom početku mogao i pomisliti. Na takvu ideju došao je i jedini nardoni poslanik albanske manjine sa juga Srbije Riza Halimi.

“Jako mi je zvučalo zabrnjavajuće kada sam čuo Olivera Ivanovića koji kaže da će pregovori da traju najmanje deset godina. Onda, po meni, stvarno imamo razloga za poprilično brige”
, kaže Halimi.

Halimi aludira na izjavu državnog sekretara u Vladinom Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Podvlači da razvlačenje rasprave posebno ne bi koristilo Albancima Preševske doline.

“Podsetiću vas da sam prošle nedelje postavio poslaničko pitanje o nizu životnih problema na jugu Srbijie. Direktno sam ga uputio premijeru Cvetkoviću. Od njega samog dobio odgovor da će pojedina od ovih pitanja, kao što je status diploma prištinskog univerziteta, valjda početi da rešavaju u predstojećem dijalogu”
, naveo je Halimi.

Avioni pre diploma


Diplome prištinskog univerziteta koje se ne priznaju u Srbiji, a što je razlog zbog kog (kako tvrdi Halimi) obrazovni kadrovi napuštaju prostor juga Srbije jedan je od najkonkretnih problema koji čitavu decniju vapi za rešenjem.

Tahiri i Stefanović tog pitanja se u dva dana susreta nisu prihvatili. Najpre se razgovaralo, kako je saopšteno, o matičnim knjigama, telekomunikacijama i avio saobraćaju.

Pregovarači Kosova i Srbije u Briselu, 9. mart 2011
Svi su izgledi da će pre avioni da polete iz Beograda za Prištinu i obratno, nego što će se prištinske diploma prihvatati u Srbiji ili što će se rešiti pitanje carinskih pečata, koje je sam Stefanović označio kao ono koje “više zalazi u pitanje suvereniteta”.

Nikome to, za sada, nije umanjilo samopouzdanje, podvlači predsednica Parlamenta:

“Informacije neposrednih učesnika dijaloga su ohrabrujuće u smislu da se razgovara na teme koje znače pokušaj poboljšanja kvaliteta života onih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To bi zapravo bio i kraj i početak mog komentara”
, kaže Slavica Đukić Dejanović.

Posle čitave decnije koja je protekla u izostanku ozbiljne komunikacije, što je proizvelo niz novih problema (od onih sitnih poput registarskih tablica, do onih krupnih kao što je separacija zone oko severne Kosovske Mitrovice) očekivanja javnosti od birselskih razgovora zapravo i nisu prevelika. Podvlači to i profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić.

“Javnost i Beograda i Prištine je dovoljno anestezirana u pogledu mogućih rezultata pregovora. Tako da je najbolja vest da su se oni i dogodili. Posebno što su se dogodili u situaciji u kojoj su dve vlade na dosta tankom ledu. Tako da se ne mogu očekivati nekakvi spektakularni pomaci”
, oce
"Ukoliko ovi pregovori vrlo brzo, znači u narednih mesec dana, dovedu do konkretnog pomaka ma koliko on mali bio, oni imaju šansu”, kaže profesor Simić.
njuje profesor Simić.

Utešno je to što je problem do te mere zapušten da spektakl malo ko i očekuje. U zoni u kojoj ne postoje ni dokumenti koji garantuju slobodno kretanje, nesmetani prelazak sa jedne na drugu stranu ili pak jednostavnu saradnju u legalnom biznisu, i najmanji koraci biće važan uspeh. Navodi to i Riza Halimi.

“Još od 1989. godine sve stranke su imale taj motiv – obezbeđivanje slobode kretanja. i ljudi i roba i ideja. Valjda je to i ideal jednog slobodnog društva i onoga čemu se na kraju krajeva teži evropskim integracijama. A mi se začudo u ovih dvadesetak godina, a pogotovu u poslednjih deset nakon rata na Kosovu, se borimo sa elementarnim i egzistencijalnim pitanjima. Tako da je za nas ta tema jako važna”, kaže Halimi.

Pitanja koja će barem na početku rešavati su zapravo sitna, ali bazična, što upravo možda otvara šansu, navodi Predrag Simić, za uspeh procesa započetog u utorak 8. marta.

“Zato što po prvi put u odnosu na tri prethodna zvanična susreta Beograda i Prištine (u Rimu 1996. godine, pa u Rambujeu i na kraju u Beču) očekivanja su usmerena pre svega prema konkretnim stvarima. Moj utisak je da ukoliko ovi pregovori vrlo brzo, znači u narednih mesec dana, dovedu do konkretnog pomaka ma koliko on mali bio, oni imaju šansu”
, zaključuje Simić.
XS
SM
MD
LG