Dostupni linkovi

Nakon predloga ministra ekonomije Mlađana Dinkića da Srbija treba da prestane da plaća kosovski dug, ekonomisti upozoravaju da bi takva odluka mogla imati posledice zbog neispunjavanja obaveza prema poveriocima. Za razliku od ekonomskih, ovakva eventualna odluka, po oceni stručnjaka, ne bi trebalo da proizvede političku štetu u vezi sa stavom Beograda da je Kosovo deo Srbije.

Dok ministar ekonomije Mlađan Dinkić smatra da bi Beogradu bilo pametnije da sredstva, od 100 do 150 miliona dolara, koliko iznosi servisiranje kosovskog duga, preusmeri Srbima na Kosovu, a ne da daje Albancima, ekonomisti upozoravaju da bi takva odluka mogla da nanese štetu upravo Srbiji. To što Beograd plaća kosovski dug, iako nema poreske prihode sa Kosova, jeste nelogično sa ekonomskog stanovišta, objašnjava za naš program ekonomista Milan Kovačević, ali da bi, sa druge strane, insistiranje na neplaćanju tog duga moglo imati posledice:
"Trebalo bi se dogovoriti kako će onda biti, u slučaju da ga ne plaćamo. To bi se moglo smatrati kao kršenje našeg sporazuma sa tim kreditorima. To je dug prema međunarodnim organizacijama, a one imaju uredne ugovore sa prethodnom državom koja je uzela kredite - mi smo pravni naslednici te prethodne države."
Ekonomisti upozoravaju da bi ušteda od oko 100 miliona dolara bila mala u poređenju sa štetom koju bi Srbija platila gubitkom kreditnog rejtinga, ako bi prestala da ispunjava obavezu prema poveriocima. Prema nekim prognozama u slučaju da država ne ispunjava obaveze prema poveriocima to bi praktično značilo da je proglašen bankrot što bi moglo da dovede do poskupljenja kredita, smanjenog priliva kapitala i većih troškova. Ministar Mlađan Dinkić je, objašnjavajući predlog novinarima, pojasnio da će tek videti na Vladi kako bi takva inicijativa mogla da se realizuje:
"Svetska banka i njeni predstavnici dolaze sledeće nedelje u Beograd i to je prilika da sa njima krenemo u te razgovore jer prva ovogodišnja tranša za otplatu duga dospeva u martu."
A ekonomista Milan Kovačević objašnjava da je Srbija jedino uspevala da postepeno skine dug država koje su nastale od bivše Jugoslavije i da je ostao ukupan dug koji se odnosi i na Srbiju i na Kosovo:
"Ako bi prestali sa plaćanjem tog duga, a nemamo sporazum sa Kosovom da će se to plaćati iz njihovog fiskalnog prihoda, došli bismo na neki način u koaliziju sa odredbama koje imamo u ugovoru oko korišćenja tog kredita."
Predlog jednog od ministara u Vladi Srbije o prestanku servisiranja kosovskog duga došao je u trenutku kada Srbija pokušava da ospori odluku Prištine o nezavisnosti. Ministar Mlađan Dinkić ipak kaže da tako nešto ne bi moglo da utiče na napore Beograda:
"Ako ne bi plaćali dug, to ne bi značilo da se odričemo političkog zahteva za suverenitetom Srbije. To samo znači da smo budale i da dajemo neki novac u međuvremenu."

I za profesora ustavnog prava na Univerzitetu Union Bogoljuba Milosavljevića prestanak servisiranja kosovskog duga ne bi se mogao posmatrati kao odricanje Srbije od suverenitata nad Kosovom, nego kao politička mera kojom se želi pokazati nesaglasnost sa proglašenjem nezavisnosti Kosova. Prestanak servisiranja kosovskog duga ne bi doneo nešto posebno novo, kaže profesor Milosavljević:
"Budući da se i neki drugi aspekti suvereniteta na tom delu teritorije ne obavljaju od strane Srbije, praktično od 1999. godine, time Srbija jasno saopštava da ne želi da servisira jedan dug, koji otpada na taj deo teritorije, dok taj deo teritorije ima takve secesionističke namere."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG