Na Kosovu su u toku sastanci partija vladajuće koalicije kako bi se pronašao koncenzus o datumu prevremenih izbora, oko čega su se čelnici, sada bivši predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Hashim Thaqi, već složili.
Potpredsednik Demokratske partije Kosova i aktuelni zamenik premijera Hajredin Kuci kaže da DPK traži da se izbor institucija i predsednika Kosova treba desiti u periodu od šest meseci, ali nije naglasio kada tačno ova partija želi da se izbori održe.
„DPK ne želi da ima jednu Vladu koja nije funkcionalna. Ne želi da ima Skupštinu koji ne funkcioniše pod demokratskim legitimitetom... DPK ne insistira na vanredne izbore u tom smislu da bi se otvorile dileme o organizaciji izbora, transparentnosti. Mi smo za to da se izbori održe u optimalnom roku, kada se dobro organizuju i pripreme“, kazao je Kuci.
U međuvremenu, bivsi predsednik Kosova i aktuelni predsednik DSK Fatmir Sejdiu izjavio je da optimalno vreme za održavanje vanrednih izbora period od 4-6 meseci.
„Mislim da se izbori neće desiti dok se ne stvore odgovarajuće okolnosti, uz poštovanje zakonskog okvira. Najpre, treba se odraditi dobar posao u reformama izbornog procesa i zakona. Zakonski rok za izbore je period od 4-6 meseci, u tom vremenskom periodu može se naći odgovarajuće vreme za izobore koje ne bi ugrozilo ni zakonski rok ali ni ostale aspekte koje bi otežale okolnosti na Kosovu“, kazao je Sejdiu.
Osim koalicionih partnera, u razgovorima o prevremenim izborima sada su uključene skoro sve ostale političke partije, i konsultacije se održavaju pod upravljanjem vršioca dužnosti predsednika Kosova Jakupa Krasniqija.
Inače, predsednica Centralne izborne komisije Valdete Daka izjavila je u petak tokom sastanka sa Jakupom Krasniqiem da je Komisija tehnički spremna da organizoje izbore ukoliko se to bude tražilo.
Govoreći o izazovima sa kojim se CIK može suočiti ukoliko se zatraži organizovanje vanrednih izbora u roku od 45 dana, Daka je rekla da bi osigurao fer, slobodan i transparentan, trebaju se ispuniti nekoliko uslova u vezi osiguravanja budžeta u određeno vreme, logističke podrške, pitanja glašackih listića, informisanosti javnosti, glasanja van zemlje kao i podrška međunarodne zajednice.
Potpredsednik Demokratske partije Kosova i aktuelni zamenik premijera Hajredin Kuci kaže da DPK traži da se izbor institucija i predsednika Kosova treba desiti u periodu od šest meseci, ali nije naglasio kada tačno ova partija želi da se izbori održe.
„DPK ne želi da ima jednu Vladu koja nije funkcionalna. Ne želi da ima Skupštinu koji ne funkcioniše pod demokratskim legitimitetom... DPK ne insistira na vanredne izbore u tom smislu da bi se otvorile dileme o organizaciji izbora, transparentnosti. Mi smo za to da se izbori održe u optimalnom roku, kada se dobro organizuju i pripreme“, kazao je Kuci.
U međuvremenu, bivsi predsednik Kosova i aktuelni predsednik DSK Fatmir Sejdiu izjavio je da optimalno vreme za održavanje vanrednih izbora period od 4-6 meseci.
„Mislim da se izbori neće desiti dok se ne stvore odgovarajuće okolnosti, uz poštovanje zakonskog okvira. Najpre, treba se odraditi dobar posao u reformama izbornog procesa i zakona. Zakonski rok za izbore je period od 4-6 meseci, u tom vremenskom periodu može se naći odgovarajuće vreme za izobore koje ne bi ugrozilo ni zakonski rok ali ni ostale aspekte koje bi otežale okolnosti na Kosovu“, kazao je Sejdiu.
Osim koalicionih partnera, u razgovorima o prevremenim izborima sada su uključene skoro sve ostale političke partije, i konsultacije se održavaju pod upravljanjem vršioca dužnosti predsednika Kosova Jakupa Krasniqija.
Inače, predsednica Centralne izborne komisije Valdete Daka izjavila je u petak tokom sastanka sa Jakupom Krasniqiem da je Komisija tehnički spremna da organizoje izbore ukoliko se to bude tražilo.
Govoreći o izazovima sa kojim se CIK može suočiti ukoliko se zatraži organizovanje vanrednih izbora u roku od 45 dana, Daka je rekla da bi osigurao fer, slobodan i transparentan, trebaju se ispuniti nekoliko uslova u vezi osiguravanja budžeta u određeno vreme, logističke podrške, pitanja glašackih listića, informisanosti javnosti, glasanja van zemlje kao i podrška međunarodne zajednice.