Dostupni linkovi

Nesrpske manjine za nadgledanu nezavisnost


Arhivski snimak - demonstracije na ulicama Prištine u ljeto 2006. godine

Predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice u Skupštini Kosova kažu da se status Kosova treba rešiti u skladu sa voljom većinskog stanovništva a na osnovu plana izaslanika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti.

Predstavnici takozvanih nesrpskih manjina kažu da je sadašnje stanje neodrživo i da se mora rešiti status kako bi se pokrenuo ekonomski razvoj i samim tim ostanak zajednica. Kada su u pitanju izbori, oni kažu da očekuju veću zastupljenost na lokalnom i centralnom nivou, kako bi nastavili da se zalažu za prava svojih zajednica.
Najbolje rešenje za status Kosova je nadgledana nezavisnost uz sve garancije pripadnicima manjinskih zajednica, stav je predstavnika bošnjačke, turske i romske zajednice u Skupštini Kosova. Džezair Murati, iz bošnjačke koalicije Vakat, kaže da je za njegovu zajednicu trenutno stanje neodrživo te očekuje da međunarodna zajednica pronađe najbolje rešenje:

“Mislimo da je nabolje rešenje ono kojim će velika većina stanovnika biti zadovoljna. Apsolutno mi podržavamo nekakvu vrstu državnosti Kosova u smislu da ono bude u nekoj međunarodnoj asocijaciji recimo u MMF, gde bi se možda pozajmicama, kreditima, donacijama, pokrenulo ono što zovemo mrtvom ekonomijom, jer bismo lakše zadržali ljude”.

Mahir Jagdžilar, predstavnik turske zajednice, smatra da je predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje za Kosovo, jer će se zbog suprotstavljenih stavova Beograda i Prištine teško doći do dogovora:

“Očekuje se da na osnovu Ahtisarijevog plana Kosovo postane država, dobije nadgledanu nezavisnost. Verujemo da će taj plan doneti stabilnost i Kosovu i regionu.”

Predstavnik Roma u kosovskom parlamentu Hadži Zuljfi Merdža smatra da će, ukoliko se ne postigne rešenje, Skupština odlučiti o statusu:

“Status se treba rešiti od 10. decembra. Ukoliko se do tada međunarodna trojka ne dogovori, svakako da će Kosovo samo preduzeti nešto i parlament će proglasiti nezavisnost.”

Prema nezvaničnim podacima, na Kosovu živi oko 50.000 Bošnjaka, 40.000 Turaka i više od 30.000 Roma. Njihove političke stranke imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini, koja se raspodeljuju na osnovu dobijenih glasova. Jedno rezervisano ministarsko mesto u Vladi je namenjeno nesrpskim manjinama. Od predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora očekuju da dobiju zadovoljavajuću zastupljenost u opštinama u kojima žive, kao i na centralnom nivou. Predstavnik bošnjačke zajednice Džezair Murati:

“Predstojeći izbori će biti jedna svojevrsna mobilizacija građana, da preko otvorenih lista sada možda i ličnosti u koje imaju najviše poverenja da im daju glas.”

Na lokalnim i parlamentarnim izborima 17. novembra učestvuje 97 političkih subjekata. Glasaće se prema proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednika opštine. Tursku zajednicu će na izborima predstavljati Turska demokratska partija. Lider te stranke Mahir Jagdžilar se nada većem broju mesta u parlamentu i opštinskim vlastima:

“Nadamo se uspehu, a to za nas znači veći broj poslaničkih mesta, bolja zastupljenost u opštinama a naročito u Prizenu, gde imamo kandidata za predsednika Opštine. Ako ovo uspemo, moći ćemo da bolje branimo svoja prava i interese.”

Prema očekivanjima Hadži Merdže, predstojeći izbori bi trebalo da stvore bolje uslove za romsku zajednicu:

“Romi će izaći na izbore, koji su važni jer se istovremeno biraju predsednik opštine, opštinska vlast i parlament.”

U svakom slučaju, predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice očekuju da međunarodna zajednica i posle statusa bude prisutna na Kosovu, kako bi se u okviru rešenja garantovala i ostvarivala prava manjinskih zajednica. To je, prema oceni Muratija, potrebno zbog spefičnosti situacije u kojoj žive pripadnici nesrpskih manjina:

“U tom smislu, mislim da će međunarodna zajednica posebno povesti računa o predstavnicima manjinskih zajednica pogotovu na nesrpske zajednice s obzirom na to da one nemaju ni matične države niti neki međunarodni lobi. Tako da smo mi živo zainteresovani da u okviru takvog rešenja bude održivog rešenja za naše zajednice.”

Anamari REPIĆ
Predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice u Skupštini Kosova kažu da se status Kosova treba rešiti u skladu sa voljom većinskog stanovništva a na osnovu plana izaslanika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti. Predstavnici takozvanih nesrpskih manjina kažu da je sadašnje stanje neodrživo i da se mora rešiti status kako bi se pokrenuo ekonomski razvoj i samim tim ostanak zajednica. Kada su u pitanju izbori, oni kažu da očekuju veću zastupljenost na lokalnom i centralnom nivou, kako bi nastavili da se zalažu za prava svojih zajednica.
Najbolje rešenje za status Kosova je nadgledana nezavisnost uz sve garancije pripadnicima manjinskih zajednica, stav je predstavnika bošnjačke, turske i romske zajednice u Skupštini Kosova. Džezair Murati, iz bošnjačke koalicije Vakat, kaže da je za njegovu zajednicu trenutno stanje neodrživo te očekuje da međunarodna zajednica pronađe najbolje rešenje:

“Mislimo da je nabolje rešenje ono kojim će velika većina stanovnika biti zadovoljna. Apsolutno mi podržavamo nekakvu vrstu državnosti Kosova u smislu da ono bude u nekoj međunarodnoj asocijaciji recimo u MMF, gde bi se možda pozajmicama, kreditima, donacijama, pokrenulo ono što zovemo mrtvom ekonomijom, jer bismo lakše zadržali ljude”.

Mahir Jagdžilar, predstavnik turske zajednice, smatra da je predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje za Kosovo, jer će se zbog suprotstavljenih stavova Beograda i Prištine teško doći do dogovora:

“Očekuje se da na osnovu Ahtisarijevog plana Kosovo postane država, dobije nadgledanu nezavisnost. Verujemo da će taj plan doneti stabilnost i Kosovu i regionu.”

Predstavnik Roma u kosovskom parlamentu Hadži Zuljfi Merdža smatra da će, ukoliko se ne postigne rešenje, Skupština odlučiti o statusu:

“Status se treba rešiti od 10. decembra. Ukoliko se do tada međunarodna trojka ne dogovori, svakako da će Kosovo samo preduzeti nešto i parlament će proglasiti nezavisnost.”

Prema nezvaničnim podacima, na Kosovu živi oko 50.000 Bošnjaka, 40.000 Turaka i više od 30.000 Roma. Njihove političke stranke imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini, koja se raspodeljuju na osnovu dobijenih glasova. Jedno rezervisano ministarsko mesto u Vladi je namenjeno nesrpskim manjinama. Od predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora očekuju da dobiju zadovoljavajuću zastupljenost u opštinama u kojima žive, kao i na centralnom nivou. Predstavnik bošnjačke zajednice Džezair Murati:

“Predstojeći izbori će biti jedna svojevrsna mobilizacija građana, da preko otvorenih lista sada možda i ličnosti u koje imaju najviše poverenja da im daju glas.”

Na lokalnim i parlamentarnim izborima 17. novembra učestvuje 97 političkih subjekata. Glasaće se prema proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednika opštine. Tursku zajednicu će na izborima predstavljati Turska demokratska partija. Lider te stranke Mahir Jagdžilar se nada većem broju mesta u parlamentu i opštinskim vlastima:

“Nadamo se uspehu, a to za nas znači veći broj poslaničkih mesta, bolja zastupljenost u opštinama a naročito u Prizenu, gde imamo kandidata za predsednika Opštine. Ako ovo uspemo, moći ćemo da bolje branimo svoja prava i interese.”

Prema očekivanjima Hadži Merdže, predstojeći izbori bi trebalo da stvore bolje uslove za romsku zajednicu:

“Romi će izaći na izbore, koji su važni jer se istovremeno biraju predsednik opštine, opštinska vlast i parlament.”

U svakom slučaju, predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice očekuju da međunarodna zajednica i posle statusa bude prisutna na Kosovu, kako bi se u okviru rešenja garantovala i ostvarivala prava manjinskih zajednica. To je, prema oceni Muratija, potrebno zbog spefičnosti situacije u kojoj žive pripadnici nesrpskih manjina:

“U tom smislu, mislim da će međunarodna zajednica posebno povesti računa o predstavnicima manjinskih zajednica pogotovu na nesrpske zajednice s obzirom na to da one nemaju ni matične države niti neki međunarodni lobi. Tako da smo mi živo zainteresovani da u okviru takvog rešenja bude održivog rešenja za naše zajednice.”

XS
SM
MD
LG