Moguće je da će Crnogorci na Kosovu biti priznata nacionalna zajednica odmah nakon formiranja nove Vlade Kosova.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović krajem decembra ocenio je da još uvek nisu stvoreni uslovi za razmenu ambasadora između Crne Gore i Kosova, sve dok na Kosovu ne bude priznata crnogorska nacionalna zajednica.
Priznate nacionalne zajednice na Kosovu, pored Srba, su Bosnjaci, Turci, RAE zajednice (Romi, Egipćani i Aškalije).
Da bi crnogorska zajednica na Kosovu bila priznata, potrebno je usvajanje amandmana na Zakon o promovisanju prava zajednice.
Srđan Sentić, politički savetnik za zajednice premijera u ostavci, navodi da se priznavanje crnogorske zajednice na Kosovu može očekivati uskoro.
“Crnogorska zajednica živi na Kosovu i ona je priznata kao zajednica, s tim što još uvek nije ušlo u pravnu proceduru. Predsednik Kosova je poslao zahtev Vladi, a ona je to razmatrala, ali kao što znate zbog novonastale političke situacije, nismo još uvek usvojili, tačnije, predali Skupštini na dalju proceduru“, navodi Sentić.
Što pre rešiti crnogorsko pitanje
Bivši predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, još u aprilu prošle godine zatražio je od Vlade da počne proces izmene zakona kako bi se Crnogorci tretirali jednako kao i ostale zajednice.
Fatmir Sejdiu
Nakon toga bila su obećanja da će u novembru mesecu 2010. godine Crnogorci već biti priznata zajednica, međutim, do toga nije došlo zbog pada Vlade.
Sentić, nije želeo da komentariše zašto se predlog nije našao u Skupštini ranije.
„Ne bih mogao da spekulišem o razlozima. Najverovatnije odmah posle formiranja ove Vlade, Vlada će razmatrati usvajanje novog amadmana i uvrstiti crnogorsku i hrvatsku zajednicu u Ustav Kosova”, kazao je Sentić.
Pri uredu predsednika Kosova funkcioniše Konsultativno veće za zajednice čiji je mandat između ostalog da „pomaže organizaciju i artikulaciju stavova nevećinskih zajednica i njihovih članova kada je reč o zakonodavstvu, javnoj politici i programima od posebne važnosti za njih“.
Snežana Karadžić, predstavnik Crnogorca u ovom veću, za RSE navodi da su jaka obećanja da će Crnogorci uskoro biti deo Ustava i kosovskih zakona.
„Sav naš rad, trud ,zalaganja svakog pojedinca i sveukupne crnogorske populacije na Kosovu svodi se na to da budemo legitimno, legalno i pravno zastupljeni kako u zakonima Kosova tako i u Ustavu Kosova. Mi smo izopšteni iI iz Ustava i zakona, mada je, moram da tvrdim, uz veliko zalaganje Vlade Kosova i Vlade Crne Gore do toga trebalo doći krajem 2010. godine“, navodi ona.
Slobodan Vujičić iz Crnogorske demokratske stranke (CDS) navodi da, ukoliko se nešto pod hitno ne preduzme, veoma je moguće da će crnogorska zajednica na Kosovu nestati ili se potpuno asimilirati.
„Sam položaj Crnogoraca je zaista jako težak i kod svih nas postoji bojazan ukoliko se nešto hitno ne učini da Crnogorci budu autentično zastupljeni u Skupštini i Vladi Kosova, da će oni prosto nestati na sledećem popisu, a koji je jako brzo, u aprilu. A Vlada Kosova će snositi odgovornost za asimilaciju crnogorske nacionalne zajednice. Šta će doživeti Kosovo zbog toga? Kosovo na taj način neće razmeniti ambasadu sa Crnom Gorom i neće uspostaviti dobrosusedske odnose, a to će usporiti evroatlantske integracije Kosova“, rekao je Vujičić.
Učešće na izborima
CDS je inače jedina crnogorska stranka koja se na kosovskim parlamentarnim izborima 12. decembra izašla samostalno i s obzirom da za Crnogorce ne postoji rezervisan mandat u skupštini Kosova, oni su se borili za 10 rezervisanih mesta za srpsku zajednicu, zajedno sa osam ostalih srpskih partija.
„Mi još uvek nemamo zvanične rezultate, ali smo po našim nekim saznanjima treća ili četvrta stranka od tih osam stranaka. Ali, još uvek ne znam da li ćemo imati snage i mogućnosti da uđemo u parlament“, dodao je Vujičić.
Građani Prištine, 09. decembar 2010.Snežana Karadžić, međutim, navodi da je bilo kontraproduktivno učestvovati na izborima samostalno, tako je ona bila kandidat Crnogorske liberalne stranke koja je bila u neformalnoj koaliciji sa srpskom Samostalnom liberalnom strankom.
„Mi smo mogli da delujemo samostalno, ali to bi bilo inaćenje nekome ili zajednici i to je kontraproduktivno. Ono što je realno i plodonosno se nije moglo dogoditi na takav način da mi samostalno kao crnogorska nacionalna zajednica izađemo na parlamentarne izbore i tu smo znatno oštećeni“, kazala je ona.
Datum formiranje vlade još uvek nije siguran, s obzirom da Kosovu, zbog nepravilnosti tokom glasanja, predstoji drugi krug izbora u pojedinim mestima.
Ukupan broj Crnogoraca na Kosovu je nepoznat, zato što popis stanovništva nije urađen još od 1981. godine, kada ih je na Kosovu živelo oko 29 hiljada.
Kosovo se trenutno priprema za popis stanovništva u aprilu, ali po rečima Vujičića, u zemlji trenutno živi od 3000 - 5000 Crnogoraca, uglavnom u regionu Peći i Mitrovice.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović krajem decembra ocenio je da još uvek nisu stvoreni uslovi za razmenu ambasadora između Crne Gore i Kosova, sve dok na Kosovu ne bude priznata crnogorska nacionalna zajednica.
Priznate nacionalne zajednice na Kosovu, pored Srba, su Bosnjaci, Turci, RAE zajednice (Romi, Egipćani i Aškalije).
Sentić: Crnogorska zajednica živi na Kosovu i ona je priznata kao zajednica, s tim što još uvek nije ušlo u pravnu proceduru.
Da bi crnogorska zajednica na Kosovu bila priznata, potrebno je usvajanje amandmana na Zakon o promovisanju prava zajednice.
Srđan Sentić, politički savetnik za zajednice premijera u ostavci, navodi da se priznavanje crnogorske zajednice na Kosovu može očekivati uskoro.
“Crnogorska zajednica živi na Kosovu i ona je priznata kao zajednica, s tim što još uvek nije ušlo u pravnu proceduru. Predsednik Kosova je poslao zahtev Vladi, a ona je to razmatrala, ali kao što znate zbog novonastale političke situacije, nismo još uvek usvojili, tačnije, predali Skupštini na dalju proceduru“, navodi Sentić.
Što pre rešiti crnogorsko pitanje
Bivši predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, još u aprilu prošle godine zatražio je od Vlade da počne proces izmene zakona kako bi se Crnogorci tretirali jednako kao i ostale zajednice.
Nakon toga bila su obećanja da će u novembru mesecu 2010. godine Crnogorci već biti priznata zajednica, međutim, do toga nije došlo zbog pada Vlade.
Sentić, nije želeo da komentariše zašto se predlog nije našao u Skupštini ranije.
„Ne bih mogao da spekulišem o razlozima. Najverovatnije odmah posle formiranja ove Vlade, Vlada će razmatrati usvajanje novog amadmana i uvrstiti crnogorsku i hrvatsku zajednicu u Ustav Kosova”, kazao je Sentić.
Pri uredu predsednika Kosova funkcioniše Konsultativno veće za zajednice čiji je mandat između ostalog da „pomaže organizaciju i artikulaciju stavova nevećinskih zajednica i njihovih članova kada je reč o zakonodavstvu, javnoj politici i programima od posebne važnosti za njih“.
Snežana Karadžić, predstavnik Crnogorca u ovom veću, za RSE navodi da su jaka obećanja da će Crnogorci uskoro biti deo Ustava i kosovskih zakona.
„Sav naš rad, trud ,zalaganja svakog pojedinca i sveukupne crnogorske populacije na Kosovu svodi se na to da budemo legitimno, legalno i pravno zastupljeni kako u zakonima Kosova tako i u Ustavu Kosova. Mi smo izopšteni iI iz Ustava i zakona, mada je, moram da tvrdim, uz veliko zalaganje Vlade Kosova i Vlade Crne Gore do toga trebalo doći krajem 2010. godine“, navodi ona.
Slobodan Vujičić iz Crnogorske demokratske stranke (CDS) navodi da, ukoliko se nešto pod hitno ne preduzme, veoma je moguće da će crnogorska zajednica na Kosovu nestati ili se potpuno asimilirati.
„Sam položaj Crnogoraca je zaista jako težak i kod svih nas postoji bojazan ukoliko se nešto hitno ne učini da Crnogorci budu autentično zastupljeni u Skupštini i Vladi Kosova, da će oni prosto nestati na sledećem popisu, a koji je jako brzo, u aprilu. A Vlada Kosova će snositi odgovornost za asimilaciju crnogorske nacionalne zajednice. Šta će doživeti Kosovo zbog toga? Kosovo na taj način neće razmeniti ambasadu sa Crnom Gorom i neće uspostaviti dobrosusedske odnose, a to će usporiti evroatlantske integracije Kosova“, rekao je Vujičić.
Učešće na izborima
CDS je inače jedina crnogorska stranka koja se na kosovskim parlamentarnim izborima 12. decembra izašla samostalno i s obzirom da za Crnogorce ne postoji rezervisan mandat u skupštini Kosova, oni su se borili za 10 rezervisanih mesta za srpsku zajednicu, zajedno sa osam ostalih srpskih partija.
„Mi još uvek nemamo zvanične rezultate, ali smo po našim nekim saznanjima treća ili četvrta stranka od tih osam stranaka. Ali, još uvek ne znam da li ćemo imati snage i mogućnosti da uđemo u parlament“, dodao je Vujičić.
„Mi smo mogli da delujemo samostalno, ali to bi bilo inaćenje nekome ili zajednici i to je kontraproduktivno. Ono što je realno i plodonosno se nije moglo dogoditi na takav način da mi samostalno kao crnogorska nacionalna zajednica izađemo na parlamentarne izbore i tu smo znatno oštećeni“, kazala je ona.
Datum formiranje vlade još uvek nije siguran, s obzirom da Kosovu, zbog nepravilnosti tokom glasanja, predstoji drugi krug izbora u pojedinim mestima.
Ukupan broj Crnogoraca na Kosovu je nepoznat, zato što popis stanovništva nije urađen još od 1981. godine, kada ih je na Kosovu živelo oko 29 hiljada.
Kosovo se trenutno priprema za popis stanovništva u aprilu, ali po rečima Vujičića, u zemlji trenutno živi od 3000 - 5000 Crnogoraca, uglavnom u regionu Peći i Mitrovice.
