Dostupni linkovi

Pritvor za petoricu osumnjičenih za terorizam na Kosovu


Dokazi koje je kosovska policija prikupila tokom racija 10. oktobra 2021. na području Peći i Prizrena, u akciji u kojoj je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za terorizam.

Osnovni sud u Prištini je, na zahtev državnog Specijalnog tužilaštva, odredio jednomesečni pritvor za pet osoba koje su 10. oktobra uhapšene zbog planiranja terorističkog napada na Kosovu.

Jedinica za borbu protiv terorizma je u okviru akcije Policije Kosova uhapsila Ardijana Đurajna (Ardian Gjurajna), Nehrudina Skenderaja (Nehrudin Skenderi), Ergima Sulju (Ergim Syla), Mentora Belećaja (Mentor Bellaqa) i Škodrina Krasnićija (Shkodran Krasniqi).

Oni su se 12. oktobra prvi put pojavili pred sudijom.

Jedan od advokata odbrane je naveo kako su petorica uhapšena optužbom "planiranje terorističkih napada i ugrožavanje ustavnog poretka Kosova i bezbednosti".

Takođe, optuženima se na teret stavlja uvoz, izvoz, proizvodnja i neovlašćena prodaja oružja ili eksploziva, te neovlašćeno posedovanje oružja.

Oružje oduzeto tokom racije 10. oktobra 2021, u akciji u kojoj je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za terorizam.
Oružje oduzeto tokom racije 10. oktobra 2021, u akciji u kojoj je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za terorizam.

Tužilaštvo: Oružje pritvorenici 'kupili' od policije

U zahtevu Specijalnog tužilaštva Kosova za pritvor pet osoba navodi se da su pritvorenici oduzeto oružje pronađeno tokom racije "kupili" od Policije Kosova tokom jedne "simulirane kupo-prodaje".

U ovom dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, navodi se da su tajnim merama otkrili da su osumnjičeni tražili protivtenkovsko naoružanje, raketne granate, kao i granate kako bi pripremili terorističke radnje na Kosovu.

Prema ovom dokumentu, ovo oružje je zaplenila Policija Kosova u Prištini tokom racije i pri hapšenju ovih pet osoba.

"Dana 7. oktobra 2021. godine od suda smo obezbedili nalog o simuliranoj kupovini. Desetog oktobra 2021. godine, prilikom pretresa kuće i pratećih objekata osumnjičenih, kao i osumnjičenog Mentora Belaće i Škodraja Krasnićija, osigurani su dovoljni dokazi da je osumnjičeni Belaća ranije imao kontakte sa dotičnim osumnjičenima, dok je Krasniqi obezbedio oružje u cilju prodaje", navodi se u zahtevu.

Prema ovom dokumentu, ovo oružje je zaplenila Policija Kosova tokom pretresa i pri hapšenju ovih pet osoba.

Prema ovom dokumentu, optuženi Ardijan Gjuraj, Ergim Sila i Nehrudin Skenderi počinili su krivično delo "Priprema terorističkih akata ili krivičnih dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo".

Drugi optuženi, mentor Bellaća iz Prizrena, koji je deo ove grupe, tereti se za "neovlašćeno držanje, kontrolu ili posedovanje oružja".

Dok je Škodran Krasnići, prema navodima tužilaštva, počinio krivično delo "Uvoz, izvoz, snabdevanje, transport, proizvodnja, razmena, posredovanje ili neovlašćena prodaja oružja ili eksploziva".

Odbrana: Tužilaštvo nema dokaza

Advokat Tom (Gashi) Gaši, koji brani 25-ogodišnjeg Nehrudina Skenderaja iz Prizrena, je naveo kako je njegov klijent zbog sličnih krivičnih dela hapšen i ranije ali da je nakon 120 dana provedenih u pritvoru pušten na slobodu usled nedostatka dokaza.

"Ono što Tužilaštvo tvrdi, nazivajući ih grupom koja je prikupljala sredstva i kupovala oružje - ne znamo da li je to tačno i da li je od njih kupovano oružje, sigurno nije od Nehrudina Skenderaja. To je priznalo i Tužilaštvo, za šta je onda korišćeno oružje?", rekao je Gaši.

I Arben (Kelmendi) Keljmendi, advokat Ardijana Đurajna, je rekao da Tužilaštvo nije iznelo dokaze za optužbe koje stavlja na teret njegovom klijentu.

"Postoje samo sumnje i pretpostavke, nepotkrepljene i neutemeljene, gde Specijalno tužilaštvo nije dalo nikakve dokaze i nijedan konkretan argument, konkretno ono što je uradio moj klijent. On nije vođa (grupe), on nema ništa sa tim oružja, niti postoje bilo kakvi argumenti ili sumnje protiv njega", rekao je on.

Otac jednog od uhapšenih, Fazlji Sulja (Fazli Syla) je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je njegov sin vernik da "se moli i ide u džamiju već nekoliko godina".

On je istakao da je njegov sin (38) oženjen, da ima troje dece i da se bavi stočarstvom u selu Baškić (Bashkiq), opština Klina, na oko 40 kilometara od Prištine.

"Došli su u 10 ujutru i uhapsili ga. Upali su u kuću, nisu pronašli oružje. Izgledalo je jako loše, jako teško. Nisam znao šta se dešava. Znam samo da se on (sin) moli, izlazi sa prijateljima. Ne znam ništa dalje", rekao je Sulja.

Dan ranije (12.oktobar), RSE je razgovarao sa Kujtimom Ćerkinijem (Kujtim Qerkini), ocem Ardiana Đurajna, koji je takođe uhapšen zbog terorizma. Ćerkini, koji živi i radi u Nemačkoj, je demantovao sve navode da je njegov sin umešan u planiranje terorističkih napada.

"Tu nema apsolutno ničeg tačnog", rekao je Ćerkini i naveo kako je zadovoljan sa svojim sinom, te dodaje da je praktikovao religiju kao i svaki drugi musliman.

On je kategorički negirao navode da bi njegov sin mogao da bude pristalica neke ekstremističke grupe.

Kancelarija Specijalnog tužilaštva Kosova je u saopštenju navela da je tokom akcije u kući jednog osumnjičenog pronađen dron, ali Kujtim Ćerkini tvrdi da je bespilotnu letelicu kupio prošle godine u Nemačkoj kako bi se fotografisali na porodičnim okupljanjima. On kaže da je ova letilica pronađena u njegovoj kući, u gradu Peć tokom akcije Policije Kosova.

"Kupio sam mali dron od 80 evra za slikanje u Nemačkoj pre godinu dana. Bio sam na Kosovu tokom leta, ćerka se udala i odneo sam ga tamo da slikam", rekao je Ćerkini.

On je rekao da iz njegove kuće Policija Kosova nije odnela ništa drugo.

Međutim, Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu protiv Ardijana Đurajna zbog sumnje da je tokom 2014. i 2015. godine, dok je živeo u Nemačkoj, postao pristalica ideologije militantne grupe takozvane Islamske države.

Upravo njegov otac ga je prijavio policiji, pa je iz Nemačke deportovan na Kosovo 18. aprila 2015. godine. Osnovni sud u Prištini ga je 2018. osudio na godinu dana i pet meseci zatvora.

Na koliko uhapšeni za terorizam mogu biti osuđeni ako se utvrdi krivica?

Za Krivično delo "planiranje terorističkih napada i ugrožavanje ustavnog poretka Kosova i bezbednosti", predviđena je kazna do pet godina zatvora.

Takođe, na osnovu Krivičnog zakonika Kosova, za "izvršenje terorističkog dela", predviđeno je najmanje pet godina zatvora. Potom, za uvoz, izvoz, proizvodnju i neovlašćenu prodaju oružja ili eksploziva, za šta se takođe terete uhapšeni 10. oktobra, predviđena je novčana kazna do 7.500 evra i zatvor od jedne do osam godina.

Za neovlašćeno posedovanje oružja preti kazna do od 7.500 evra ili zatvor do pet godina.

Ručna bomba zaplenjena je u akciji racije 10. oktobra 2021. tokom koje je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za terorizam.
Ručna bomba zaplenjena je u akciji racije 10. oktobra 2021. tokom koje je uhapšeno pet osoba osumnjičenih za terorizam.

Od izbijanja oružanog sukoba 2011. godine, više od 350 građana Kosova je otišlo u Siriju i Irak. Većina muškaraca se u tim zemljama pridružilo militantnim organizacijama, uglavnom "Islamskoj državi".

Na osnovu podataka kosovskih institucija, više od 80 kosovskih državljana je ubijeno u ratnim zonama. Osim muškaraca, bilo je žena i dece.

Kosovo je jedna od prvih zemalja u svetu koja je sistematski vratila svoje građane iz Sirije. U aprilu 2019. godine, u tajnoj operaciji koju su podržale Sjedinjene Države, 110 kosovskih državljana je vraćeno, uključujući četiri borca "Islamske države", te 32 žene i 74 dece.

U drugoj operaciji od 17. jula 2021. godine, kosovske institucije su vratile 11 građana iz ratnih zona u Siriji. Zbog ove operacije, SAD su Kosovo opisale kao jednu od država koja prednjači u borbi protiv terorizma i ekstremizma.

Do sada se više od 250 Kosovara vratilo na Kosovo iz Sirije. Vlasti u Prištini tvrde da u Siriji ima još 96 građana sa Kosova.

Priredila: Sandra Cvetković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG