Dostupni linkovi

Koliko ima države na severu Kosova?


Protest zbog normalizacije odnosa Srbije i Kosova, Severna Mitrovica, 2013.

Briselski dijalog omogućio je Kosovu da suverenitet proširi i na sever zemlje, kažu kosovski zvaničnici. Deo koji je uglavnom nastanjen srpskim stanovništvom, poslednjih dana postao je tema razgovora s obzirom da kosovski rukovodioci tvrde da poslednje provokacije Srbije prema Kosovu, uključujući i izjave o pozivima ratom, govore o njihovoj želji za odvajanjem severnog dela Kosova kako bi se pripojio Srbiji, u čemu bi pomoć pružila Rusija.

Kako ističu, međunarodna zajednica je dobro upoznata o takvim pretenzijama Srbije. Stoga, ubeđeni su da tako nešto kosovske institucije i NATO neće dopustiti.

Međutim, postavlja se pitanje koliko Kosovo zaista upravlja severom Kosova, a koliko Srbija?

Zahvaljujući Briselskom dijalogu, Kosovo je uspelo da održi lokalne izbore na severu i izabere lokalno rukovodstvo za četiri kosovske opštine. Međutim, te opštine koje su pod kontrolom srpskih predstavnika, tj. predstavnika iz Srpske liste i koje funkcionišu u cilju korišćenja kosovskog budžeta, i dalje funkcionišu paralelno s opštinama koje rade u srpskom sistemu.

Policija Kosova je, takođe, funkcionalna na severu zemlje i čine je u većini pripadnici srpske zajednice. Međutim, i nad njima u znatnoj meri rukovode gradonačelnici. Pripadnici sporne "Civilne zaštite" sada su integrisani u kosovske institucije i očekuje se njihov početak rada u predsedništvu koji je nedavno otvoren, a već dva puta napadnut bombom.

Kosovo je, pored toga, uspelo da uspostavi i graničnu i carinsku kontrolu na dva prelaza na severu zemlje. U fazi je i uspostavljanje kosovskog pravosuđa na severu, što bi ugasilo srpske sudove koji su doskoro radili.

S druge strane, obrazovanje, zdravstvo, Elektroprivreda, Pošta, i dalje su pod ingerencijom zvaničnog Beograda.

Ministarka za dijalog u Vladi Kosova Edita Tahiri u pismenom odgovoru za RSE je navela da je upravo Briselski dijalog omogućio Kosovu da suverenitet proširi i konsolidira na severu zemlje u relevantnim oblastima.

"To se desilo zato što su sporazumi u Briselu omogućili uklanjanje srpskih paralelnih struktura na Kosovu i integraciju njenih bivših pripadnika u kosovske institucije. To je potom otvorilo put ka uspostavljanju kosovskih institucija na severu zemlje koje su pomogle konsolidiranje vladavine zakona, unapređenje bezbednosne situacije i međuetničko razumevanje", kazala je ona.

Edita Tahiri: Značaj Briselskog dijaloga
Edita Tahiri: Značaj Briselskog dijaloga


Tahiri naglašava da je kosovski suverenitet konsolidovan tako što je uspostavljena međudržavna granica sa Srbijom, policija, lokalna samouprava u četiri opštine, predstavništvo vlade, a očekuje se i konsolidacija pravosuđa.

Kosovski analiticar Azem Vlasi u razgovoru za RSE navodi da kosovske institucije kontrolišu sever Kosova u meri u kojoj je to usaglašeno sa EU preko dijaloga o normalizaciji odnosa. On podseća na jedinstvenu policiju, kontrolu granice i prometa, jedinstveni sudski sistem.

"To su te osnovne komponente koje čine državni suverenitet na jednoj teritoriji", ocenjuje Vlasi.

"Stanje svršenog čina"

Kosovski analitičar iz srpske zajednice Ranđel Nojkić, pak, smatra da Beograd veštački pokušava da zadrži ingerencije na severu. On navodi da su dejstva i Beograda i Prištine u pojedinim oblastima ograničena.

"Beograda, tako što pokušava veštački da upravlja lokalnom samoupravom koja je paralelna – isti ljudi su u institucijama u Prištini vezani i za Beograd. S druge strane, Priština pokušava da uspostavi apsolutnu kontrolu nad lokalnom samoupravom i ostalima i tu ima problema. Takođe, problemi su vezani i za centralnu vlast gde predstavnici Srba više slučaju Beograd nego Prištinu, što takođe mislim da nije dobro jer je potrebno uspostavljanje jedne harmonije", konstatuje Nojkić.

Ranđel Nojkić: Problemi su vezani i za centralnu vlast
Ranđel Nojkić: Problemi su vezani i za centralnu vlast


Azem Vlasi navodi da ono što se događaja u poslednje vreme je deo provokacija šireg scenarija u koordinaciji sa Rusijom, a odnosi se na Republiku Srpsku i sever Kosova.

"Hteli bi Rusija i Srbija da stvore jedno stanje svršenog čina, nekom provokacijom i iznenadnom akcijom, da bi počelo onda da se razgovara o tome šta se desilo i šta može da se desi. U tom cilju je i bila provokacija sa vozom", navodi Vlasi.

On ipak poručuje da bi Srbija, u tom slučaju, dobro trebala da razmisli u kakvom se položaju može naći srpska zajednica koja većinski živi južno od Ibra.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG