Neasfaltirani put, blato i teško prohodan teren, okružen šumom.

Ovako izgleda jedan od alternativnih puteva na severu Kosova kojim se ilegalno sa Kosova može ući u Srbiju i obrnuto.

Prema podacima Policije Kosova, trenutno je prohodno na desetine ovakvih puteva, a koriste se uglavnom za krijumčarenje robe.

Građevinski materijal, prehrambeni proizvodi poput pića, voća, povrća ili mesa, cigarete, odeća, nakit, parfemi, električni uređaji, farmaceutski proizvodi, preko ovih puteva dospeju na Kosovo mimo zvaničnih graničnih prelaza i carine.

Poslednja velika akcija kosovskih institucija protiv krijumčarenja robe sprovedena je 22. oktobra na nekoliko lokacija na severu Kosova, kada je na razgovor privedeno deset osoba, te zaplenjena roba u vrednosti preko 200.000 evra.

Međutim, ovakvi alternativni putevi su se, prema podacima kosovskih vlasti, koristili i za ilegalno dopremanje velike količine naoružanja iz Srbije za napad u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine. To je potvrđeno i u optužnici u slučaju Banjska.

Odgovornost za ovaj napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, stranke kosovskih Srba bliske prethodnim vlastima u Srbiji.

Policija Kosova je u periodu nakon ovog napada tvrdila da je zatvorila više od 20 alternativnih puteva prema Srbiji.

Ipak, nakon više od tri godine od ovog oružanog napada, na severu Kosova prohodno je najmanje 64 ilegalnih ruta, kojima se stiže do pograničnih mesta u Srbiji na teritoriji opštine Novi Pazar ili Raška.

To je za Radio Slobodna Evropa potvrdio Veton (Elshani) Eljšani, bivši zamenik direktora policije Kosova za region sever, a sada direktor granične policije.

Precizira da je ove alternativne puteve nemoguće zatvoriti jer se novi stalno otvaraju.

Zbog toga se otvara pitanje šta je konkretno promenjeno na terenu nakon Banjske kada je reč o korišćenju alternativnih puteva, mimo zvaničnih graničnih prelaza?

"Ne možemo da podignemo kineski zid na granici sa Srbijom", kaže Eljšani dok pokušava da objasni kako je moguće da nadležne bezbednosne institucije ne mogu zatvoriti puteve, koji su, osim za napad u Banjskoj, potom korišćeni i za povlačenje oružane grupe od oko 45 ljudi i koji se većinom nalaze na slobodi, uključujući Radoičića.

Pred kosovskim pravosudnim organima osuđena su trojica Srba, od kojih su dvojica – Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević – uhapšeni tokom napada u Banjskoj, dok je Dušan Maksimović uhapšen kasnije.

Prema izveštaju Policije Kosova iz 2025. godine o proceni pretnje od organizovanog kriminala, alternativni ili ilegalni putevi koji se koriste za krijumčarenje postoje i u blizini prelaza sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom, zemljama sa kojima se Kosovo još graniči.

Međutim, ukazuje se da je granična zona na severu Kosova uvek bila "problematična u smislu šverca", te da se, osim robe, švercovalo oružje i droga, ali i trgovalo ljudima.

Ipak, dodaje se da je ovakva vrsta krijumčarenja "ograničenija" u odnosu na ranije godine.

Mentor Vrajoli iz Kosovskog centra za bezbednosne studije za RSE ocenjuje da se alternativni putevi koji vode do ilegalnih prelaza sa Srbijom moraju zatvoriti, imajući u vidu prethodne pokušaje destabilizacije, te da su oni od izuzetnog značaja za bezbednost Kosova.

"Ovde je potrebna saradnja, između ostalog, i sa KFOR-om, jer policija Kosova možda nema dovoljno kapaciteta da zatvori sve te puteve. Zato bi i KFOR trebalo da pruži pomoć, a možda bi trebalo zatražiti i podršku drugih bezbednosnih institucija na Kosovu", kaže on.

Ko kontroliše alternativne puteve?

Iz Policije Kosova u odgovoru za RSE navode da se alternativni putevi na severu Kosova "kontinuirano identifikuju i procenjuju".

Kosovo i Srbija imaju graničnu liniju dugu oko 350 kilometara i više od 60 odsto ove linije obuhvata opštine na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

"Njihovo zatvaranje podrazumeva fizičke i operativne mere, dok promene na terenu i stvaranje novih puteva čine neophodnim stalni nadzor", navode iz policije.

Dodaje se da granična policija i KFOR – koji je odgovoran za bezbednost granice Kosova sa Srbijom, sarađuju i koordiniraju aktivnosti na terenu, u skladu sa svojim mandatima i odgovarajućim nadležnostima.

Iz ove misije NATO-a na Kosovu u odgovoru za RSE navode da su upoznati sa postojanjem alternativnih puteva u područjima u blizini granične linije, ali da samo postojanje ili prohodnost određenog puta ne znači da se on koristi za nezakonite aktivnosti.

"Kosovska policija ima primarnu odgovornost za sprovođenje zakona i istragu sumnji na kriminalne aktivnosti. KFOR održava uvid u bezbednosnu situaciju kroz niz aktivnosti i blisko sarađuje sa relevantnim bezbednosnim akterima", navodi se uz napomenu da je njihova misija vezana za rezoluciju SBUN 1244.

Betonske prepreke umesto prelaza

Betonske barijere koje su kosovske vlasti nakon napada u Banjskoj počele postavljati na ilegalnim prelazima mogu se i danas videti na mostu preko jezera Gazivode u mestu Brnjak kod Zubinog Potoka.

Ovaj most je linija razgraničenja Kosova i Srbije, ali nije zvanični prelaz.

Ipak, Policija Kosova dozvoljava da automobili prolaze tuda zaobilazeći prepreke, uz pojačanu kontrolu.

Lokalni meštanin, koji je za RSE pristao da govori uz uslov anonimnosti, protiv je zatvaranja alternativnih puteva prema Srbiji jer, kako kaže, to njima otežava kretanje.

Objašnjava da se meštani ne protive borbi protiv krijumčarenja, ali da ih pojačana kontrola policije plaši, jer nemaju dovoljno poverenja prema kosovskim vlastima.

"Ovde niti ko krijumčari, niti se bavi nekim ilegalnim poslovima. Ostali su stariji ljudi, nemoćni i malo dece u školi. Kada policija naiđe, deca su uplašena jer je bilo pretresa, hapšenja, narod je dosta uplašen", kaže on za RSE.

Ipak, on lično nema zamerke na ponašanje policije, ali priželjkuje da se barikade sa mosta u Brnjaku sklone.

Veton Eljšani iz Policije Kosova napominje da je upravo na ovom mostu prepreke zaobišao i kamion koji je uhvaćen u akciji protiv krijumčarenja.

Napominje da se krijumčarena roba ne zadržava samo na severu Kosova, već da se dalje plasira i na tržište južno od Ibra.

Iz Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za RSE navode da je u periodu od januara 2024. do oktobra 2026. godine bilo ukupno 106 predmeta u vezi sa krijumčarenjem robe, od čega je 81 dobilo epilog, odnosno samo u dva slučaja je obustavljena istraga, dok je u ostalim podignuta optužnica.

RSE se obratio i Specijalnom tužilaštvu Kosova da li je identifikovana neka organizovana kriminalna grupa ili mreža koja se bavi krijumčarenjem putevima na severu, ali odgovor nije stigao.

Kakva je bezbednost nakon napada u Banjskoj

Procena misije KFOR-a je da je ukupna bezbednosna situacija na Kosovu poboljšana od oružanog napada u Banjskoj 2023. godine, te da je rezultat toga najava procesa optimizacije rasporeda njihovih snaga.

"Cilj ovog procesa je da se obezbedi da KFOR ostane adekvatno osposobljen za izvršavanje svojih zadataka. Proces je u toku. Sprovodi se postepeno i pažljivo. Zasnovan je na uslovima na terenu i može biti preispitan i poništen ukoliko to budu opravdavala relevantna bezbednosna dešavanja koja bi mogla negativno da utiču na dugoročnu bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost", navode iz KFOR-a u odgovoru za RSE.

Ipak, navode i da je situacija na severu Kosova i u blizini prelaza sa Srbijom i dalje važan deo njihove bezbednosne procene, te da se redovno sprovode patrole, organizuju kontrolni punktovi i održava dijalog sa svim lokalnim zajednicama.

Komentarišući konkretno postojanje alternativnih puteva, iz KFOR-a navode da "svaka procena promena povezanih rizika mora biti zasnovana na proverenim informacijama".

"KFOR kontinuirano procenjuje bezbednosno okruženje i koordinira sa Kosovskom policijom i EULEX-om. Zadržavamo kapacitete, spremnost i fleksibilnost neophodne za odgovor na potencijalne pretnje", ponavljaju.

Da li policija Kosova ima kapacitet da kontroliše ilegalne prelaze

Stručnjak za bezbednost, Mentor Vrajoli, smatra da ilegalni prelazi i alternativni putevi predstavljaju rizik da se Kosovo ponovo destabilizuje.

"Zato bi te puteve prvenstveno trebalo zatvoriti kako bi se sprečilo krijumčarenje oružja".

Veruje da je policija Kosova na severu, pre nego što su Srbi napustili kosovske institucije 2022. godine, bila "lojalnija kriminalnim bandama i paralelnim strukturama Srbije", zbog čega je, kako kaže, sprečavanje nezakonitih aktivnosti u velikoj meri bilo zanemarivano.

"Sada postoji veći stepen odgovornosti policije u ovom delu zemlje. Takođe, prilikom zapošljavanja novih policajaca vodi se računa o tome da oni budu lojalni institucijama, jer moraju biti lojalni građanima kojima pružaju bezbednost".

Sličan stav iznosi i Veton Eljšani iz policije Kosova.

"Banjska je jedinstven slučaj, desila se zato što nije imao ko da ih zaustavi", kaže, pored ostalog.

Vrajoli smatra da bi se bezbednosni rizik postojanja alternativnih puteva na severu Kosova mogao ukloniti ukoliko se odnosi Kosova i Srbije normalizuju.

"Za to je potrebno liderstvo u Srbiji", zaključuje.

Kosovo je, prema njegovoj oceni, učinilo mnogo na smirivanju tenzija, ali da uprkos tome pripadnici srpske zajednice odbijaju da se integrišu i prihvate kosovske institucije zbog pritisaka zvaničnog Beograda.