Sud u Prištini osudio je u petak, 3. jula Ekrema Bajrovića na 12 godina zatvora, u ponovljenom suđenju za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom rata 1998-99. godine.
Bajrović je ponovo proglašen krivim za počinjenje ratnih zločina protiv albanskih civila u selima Staradran, Žalc, Gurakoce i drugim okolnim selima u opštini Istok početkom 1999. godine.
Osuđen je u ponovljenom suđenju nakon što je Vrhovni sud prošle godine vratio slučaj protiv njega na ponovno suđenje.
Osnovni sud ga je prethodno osudio na 12 godina zatvora u julu 2024. godine, a Apelacioni sud je potvrdio tu presudu, odbacivši žalbu odbrane 2025. godine.
Međutim, Vrhovni sud je 2025. godine prihvatio žalbu odbrane i poništio presudu protiv Bajrovića, navodeći da je nekoliko svjedoka tokom suđenja izjavilo da su dali izjave i organima UNMIK-a i EULEX-a u ovom slučaju, ali da one nisu u spisima predmeta.
Sud je procijenio da je te izjave trebalo pribaviti i ispitati zajedno sa drugim dokazima.
Bajrović takođe ima pravo žalbe na aktuelnu prvostepenu presudu.
Za koje zločine je Bajrović osuđen?
Prema presudi, 7. i 8. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u akciji srpskih snaga protiv albanskog civilnog stanovništva u selima Istoka, civili su bili primorani da napuste svoje domove i naređeno im je da odu u Albaniju.
Bajrović je odvojio muškarce i žene iz kolone koja se kretala ka Albaniji, pljačkao ih, a zatim su ih srpske snage poslale u kuću u Staradranu, "streljajući najmanje 16 civila albanske nacionalnosti", prema navodima suda.
Takođe, prema navodima suda, 7. maja 1999. godine, Bajrović je učestvovao u "hapšenju i zlostavljanju 84 civila albanske nacionalnosti, tako što su povređeni [muškarci] prvobitno odvojeni od druge kolone civila, oduzet im je sav novac i druge vrijedne stvari, a zatim su svi poslati u Gurakoč u bar Š.S., gdje su zlostavljani i mučeni na nehuman način".
Dok su 8. maja 1999. godine pritvorenici poslati u policijsku stanicu u Gurakocu, gdje je kolonu "predvodio" optuženi Bajrović.
U kaznu će Bajroviću biti uračunato i vrijeme provedeno u pritvoru, odnosno od 19. oktobra 2022. godine.
Tokom rata na Kosovu, ubijeno je više od 13.000 civila, uglavnom Albanaca, dok su hiljade drugih nestale.
Više od 1.500 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većinom etničkih Albanaca.
Kosovske vlasti su nedavno uhapsile brojne osumnjičene i podigle niz optužnica za ratne zločine na Kosovu.
U međuvremenu, od kraja rata, desetine osumnjičenih su osuđene za ove zločine pred lokalnim i međunarodnim institucijama.
U godinama nakon rata, od 2000. i 2008., ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a od 2008. godine Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX).
EULEX je 2018. godine predao slučajeve lokalnim pravosudnim organima.