Borba protiv raka nije jedini problem sa kojim se suočava Ljumturie Krasnići (Lumturie Krasniqi). Da bi dobila terapiju, ova pedesetogodišnjakinja mora bar jednom mesečno da pređe 80 kilometara a potom i satima čeka u red.
Pacijenti u bolnici u Prizrenu, gde Ljumturie živi, ne mogu da primaju hemoterapiju pa zato svi moraju da dolaze na Kliniku za onkologiju pri Univerzitetsko kliničko bolničkom centru u Prištini.
"Ovde sam već sat vremena... Ne znam kada je moj red... Dešava se da čekam po dva, tri sata", kaže Ljumturia za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dok stoji u hodniku onkološke klinike, u ruci drži kesu punu lekova. Primanje hemoterapije traje tri sata.
"Pod stresom sam kako ću izdržati", priča ona i skreće pogled na supruga i sina, koji sa njom dolaze u Prištinu kada treba da primi hemoterapiju.
"Moraju da me čekaju... Moraju da me čekaju i po šest sati, nekad i duže, ne računajući put", navodi Ljumturie Krasnići.
Pre dva dana (2. februar), kada je ekipa RSE posetila Kliniku za onkologiju, u hodniku je za hemoterapiju čekalo desetine pacijenata. Većina njih je bilo u pratnji porodice. U redu se čeka dva do tri sata a onda nadležna medicinska sestra prozove sledećeg pacijenta.
Onkološka klinika u Prištini je jedino mesto na Kosovu gde pacijenti oboleli od raka mogu da prime hemoterapiju ili neki drugi medicinski tretman.
Vršilac dužnosti direktora ove klinike Iljir Kurtiši (Ilir Kurtishi) navodi da u jednom danu pružaju usluge za oko 400 pacijenata iz različitih delova Kosova.
"Pacijenti dobijaju medicinske onkološke usluge, odnosno uzimaju lekove, primaju hemoterapiju, imunoterapiju... A na drugom odeljenju (u okviru Onkologije) pacijenti se leče zračenjem", navodi Kurtiši.
Dug put do terapije
Avduljaziz Bećiraj (Avdylaziz Beqiraj), koji takođe boluje od raka, dva puta mesečno dolazi u Prištinu iz Gnjilana, grada na oko 35 kilometara od kosovske prestonice, kako bi dobio svoju terapiju.
"Izlazim (iz kuće) pre šest ujutru i vraćam se u šest popodne. Moram dugo da putujem... Put je zimi klizav i problematično je. Ali moram da budem ovde i da čekam", kaže on.
Oboleli od raka se često mesecima leče a borbu protiv ove bolesti vode i njihovi članovi porodice.
"Radi se o mom ocu...Put je dug... On ne može da sedi, mora da leži u autu", priča sagovornica RSE, koja nije želela da joj se otkrije identitet, niti grad iz kog dolazi jer, kako kaže, njen otac ne zna da ima rak.
Smatra da bi problemi kroz koje prolaze bili manji, kada bi njen otac mogao da dobija adekvatnu terapiju u rodnom gradu.
I vršilac dužnosti direktora Klinike za onkologiju, doktor Iljir Kurtiši, se slaže da treba proširiti pružanje usluga pacijentima koji boluju od raka.
"Na Kosovu postoji potreba za jednim ili dva (dodatna) centra, iako bi, na osnovu preporuka udruženja onkologa i drugih zemalja u regionu, trebalo da postoji onkološki centar na udaljenost od 150 kilometara", kaže Kurtiši.
"Pošto na Kosovu udaljenost autom (od bilo kog grada) nije veća od dva i po sata, pacijenti mogu da koriste ovaj centar... Ali, imajući u vidu činjenicu da iz godine u godinu imamo sve veći broj (obolelih od raka ), onda su neophodna dva ili tri (onkološka) centra na Kosovu", poručuje Kurtiši.
Prizren može da bude rešenje
Agreta Gecaj Gaši, predsednica Upravnog odbora bolnice i Kliničke službe Kosova, kaže da je to telo razmatralo mogućnost decentralizacije pojedinih zdravstvenih usluga, koje pruža Univerzitetsko kliničko bolnički centar Kosova u Prištini.
"Oko decentralizacije je razgovarano i za onkološku kliniku. O tome je bilo reči i sa bivšim ministrom zdravlja Arbenom Vitiom i sa (sadašnjim) ministrom Rifatom Ljatifijem. Detalji još nisu definisani, ali verujem da će biti podrške, kako od klinika ovde, tako i od regionalnih bolnica", navodi Gecaj Gaši za RSE.
Iz Opšte bolnice u Prizrenu tvrde da su spremni da pružaju usluge obolelima od raka, ukoliko to bude potrebno.
"Sa osobljem koje imamo na raspolaganju i njihovom kvalifikacijom, spremni smo da proširimo spektar usluga i van srednjeg nivoa", kaže direktor prizrenske bolnice Afrim Avdaj.
Lečenje u Severnoj Mitrovici
A onkološki pacijenti iz srpskih sredina na Kosovu, gde zdravstvene ustanove funkcionišu u sistemu Srbije, hemoterapiju primaju u Zdravstvenom centru u Severnoj Mitrovici. Ukoliko taj centar nema određenu vrstu hemoterapije, pacijenti se šalju u neku od ustanova u gradovima u Srbiji, kao što je Niš, Kragujevac ili Beograd.
U Srbiji hemoterapija i drugi tretmani za obolele od raka, mogu da se dobiju u bolnicama i klinikama u većim gradovima. Ista situacija je i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, dok u Severnoj Makedoniji onkološki pacijenti mogu da se leče samo u glavnom gradu - Skoplju.
Svetski dan borbe protiv raka obeležava se svakog 4. februara, kako bi se podigla svest o ranoj dijagnozi i unapređenju uslova lečenja.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rak je među vodećim uzrocima smrti širom sveta. U 2020. godini skoro 10 miliona ljudi širom sveta je umrlo od ove bolesti.
****Priredila Sandra Cvetković
Facebook Forum