Imenovanje Nasera Šalje za direktora sekretarijata Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imenove doprinelo je tome da ambasador Velike Britanije Ruairi O'Connell podnese ostavku na poziciju predsednika Odbora te agencije.
Izglasavanje Šalje u Skupštini Kosova krajem februara, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), naišlo je i na oštre kritike stranih ambasada u Prištini.
Šalja je takođe bio optužen za ratne zločine u predmetu Klečka, zajedno sa aktuelnim zamenikom premijera Fatmirom Ljimajem, koji su 2013. proglašeni nevinim.
Ambasada Velike Britanije je kroz Projekat o pružanju podrške javnim regrutacijama, u dva navrata podržala proces regrutacije direktora sekretarijata ove agencije. Skupština je, međutim, prvi proces anulirala, dok je u drugom pokušaju, koji je, kako je saopšteno iz ambasade, protekao transparentno i meritokratski, identifikovan samo jedan kandidat koji je ispunjavao sve uslove za tu poziciju.
O tome su bili upoznati svi skupštinski odbori. Međutim, Skupština nije izglasala osobu koja je ispunila sve uslove, odnosno Fljoriju Kika, već je umesto nje izabrala Nasera Šalju, koji na osnovu profesionalne procene nije bio za tu poziciju. Šalja je dobio 50, a Kika 22 glasova poslanika.
U Ambasadi Velike Britanije kažu da se radi o jasnom kršenju Memoranduma o razumevanju između Ambasade i Skupštine Kosova na osnovu kojeg britanska Ambasada nadgleda imenovanja u državnim institucijama.
U reakciji Ambasade se dodaje da kosovske institucije ne samo da su pokazale nedostatak posvećenosti zajedničkom projektu, već nisu posvećene sprovođenju mandata ove agencije.
"Kao rezultat ove nesretne odluke, britanski ambasador je podneo ostavku sa pozicije predsednika Odbora ove agencije", ističe se u saopštenju britanske Ambasade.
I ambasador SAD-a Phillip Kosnett izrazio je na Tviteru razočarenje povodom takve odluke, dodajući da su "poslanici dokazali da više cene imenovanje svojih saradnika na visokim pozicijama, nego imovinska prava građana Kosova".
Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova je takođe na Tviteru napisala da je razočarana što su poslanici ignorisali da na tu poziciju imenuju osobu koja je ispunila sve uslove, te da to nije u skladu sa vrednostima EU.
"Ukoliko kvalifikacije nisu važne, onda kako dalje napred? Trebaju nam kvalifikovani ljudi, a ne oni koji se nalaze u boljem okruženju", napisao je nemački ambasador u Prištini, Christian Heldt.
Albulena Hadžiu, predsedavajuća skupštinskog Odbora za zakonodavstvo, saopštila je da taj odbor nije podržao predlog premijera Kosova o imenovanju Šalje, ali i da takva preporuka odbora nije ni pročitana na sednici kada je izglasan Šalja.
Što se slučaja Nasera Šalje tiče, iz Vlade Kosova kažu da poštuju saradnju sa britanskom Ambasadom, ali njegovo imenovanje je usledilo nakon podrške poslanika.
Haki Šatri, ekonomski savetnik premijera Ramuša Haradinaja, kazao je da je Ured premijera Skupštini poslao imena kandidata za t poziciju.
"To je pravo poslanika koje mi ne možemo da imponujemo. Ali, izgleda da je neka interesna grupa lobirala i ubedila poslanike da glasaju za osobu koja nije imala maksimalne poene u poređenju sa ostalim kandidatima", kazao je Šatri.
Imenovanje članova odbora u javnim preduzećima na Kosovu već dugo je meta kritike civilnog društva. Postala je praksa da koja god opcija je na vlasti, u različitim odborima uposli "svoje ljude".
Besnik Boljetini iz nevladine organizacije "Çohu" kaže da na osnovu njihovog istraživanja sve vlade do sada su u odborima ili na odlučujućim pozicijama imenovale partijske ljude, a to je onda uticalo na pogoršanje rada tih institucija.
U periodu od 2010. do 2016. evidentirano je 92 takvih slučajeva, a sa istim se nastavlja i u aktuelnom mandatu.
"Svaka partija koja je došla na vlast iskoristila je mogućnost za zaposlenjem svojih militanata na visokim pozicijama", kaže Boljetini.
Inače, Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine formirana je 2016. godine odlukom Skupštine Kosova, a nakon što je u dijalogu sa Srbijom dogovoren povratak katastarskih podataka, koje su srpske vlasti odnele sa Kosova 1999.
Namera ove agencije je da omogući što potpuniji katastarski registar koji bi trebao da sadrži više od četiri miliona dokumenata o privatnoj ili komercijalnoj imovini.
Agencija će eventualno naslediti i mandat Kosovske agencije za imovinu.
Facebook Forum