Kumrije Jahmurataj je svog supruga poslednji put videla 1. aprila 1999. godine u selu Ljubenić, opština Peć.
Od tog dana za nju i njene sinove praznici i rođendani nemaju nikakvog smisla.
Njeni sinovi danas imaju 32 i 29 godina.
„Nakon rata sam dugo očekivala da će se vratiti živ, jer nisam videla da je ubijen. Tih dana smo bili zajedno. Srpske snage su ušle u selo, odvojili su muškarce od žena. I nikad ga više nisam videla – ni živog ni mrtvog“, navodi ona.
Dvadeset dve godine nakon što joj je suprug nestao Kumrije Jahmurataj kaže da je "bolji grob nego da se ne zna".
„Lakše bi bilo da ima grob, jer kada je neki praznik, za tugu, za radost, otišla bih do groba i bilo bi kao da razgovaram sa njim. Znala bih da su mu kosti tu", kaže ona.
„Bolji je grob nego da se ne zna” je i naziv izložbe koja je u Prištini otvorena 18. novembra u organizaciji Fonda za humanitarno pravo na Kosovu.
Naziv ove izložbe su zapravo reči Kumrije Jahmurataj uzete ranije iz jednog njenog razgovora.
Izložba je organizovana u znak sećanja na 1.622 osobe nestale tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 2000. godine a posvećena je porodicama nestalih.
Na 1.622 bela listića su crnom bojom ispisani lični podaci nestalih, odnosno njihovo ime, datum i mesto rođenja, datum i mesto nestanka...
Na ovim listićima se nalaze i lični podaci pet članova uže porodice Bekima Gašija (Gashi), iz sela Trnje, opština Suva Reka.
„Idi iz kuće“ bile su poslednje reči Bekimove majke nakon što su srpske snage ušle u selo i njihovu kuću.
“U svakom trenutku se sećam njenih poslednjih reči. Oni (članovi porodice) su insistirali da ne ostanem kod kuće. Velika je praznina, teško je opisati...Dok ne pronađemo njihova tela, svaki dan se budim sa sećanjem na njih“, kaže on.
"Ja živim sa njima. Najteže nam padaju godišnjice, praznici, njihovi rođendani... Odrastao sam uz savete majke i starijih sestara, jer mi je otac umro kada sam imao 13 godina“, dodaje Gaši.
Dardan Hoti, koordinator izložbe i istraživač u Kosovskom fondu za humanitarno pravo, kaže da su članovi porodica nestalih umorni od neizvesnosti i čekanja 22 godine.
„Očekuju neke informacije, ako nisu živi, onda grob da imaju, da znaju gde da odu i odnesu cveće“, kaže Hoti.
Nedostatak informacija o nestalim osobama predstavljen je i kroz umetničku instalaciju umetnika Dritona Seljmanaja, a u okviru koje je u mračnoj prostoriji poređano kamenje i satovi.
Mermerno kamenje simbolizuje grobove nestalih, a satovi vreme koje je prošlo od nestanka 12 ljudi.
Izložbu su organizovali Fond za humanitarno pravo Kosovo i nezavisna medijska organizacija Kosovo 2.0. Takođe, ovu izložbu su podržali Kancelarija Evropske unije na Kosovu, Ambasada Švajcarske na Kosovu i Opština Priština.
Izložba će biti otvorena do 31. januara 2022. godine.
Facebook Forum