EU izveštaj o napretku: Politička nestabilnost uticala na reforme na Kosovu

U novom izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku za Kosovo ocenjeno je da je politička nestabilnost u toj državi koja je zabeležena prošle i ove godine ograničila delovanje vlasti, uključujući i ono koje se tiče reformi vezanih za Evropsku uniju.

Situaciju na severu Kosova eksperti EK ocenili su „izazovnom”, posebno u pogledu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja.

Radi se o izveštaju u okviru paketa proširenja, najvažnijeg dokumenta za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku. Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno u utorak (17. oktobra) je predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varelji) – autor paketa.

Paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.

Izveštaji za sve države, kao i u prethodnim godinama, prikazuju sivu sliku stanja, naročito u ključnim poljima, poput vladavine prava. Nepredak u ovom polju je ključan kako bi svaka zemlja napredovala u pristupnom procesu.

detaljno o stanju u svim državama

EU izveštaj o napretku: Srbiji dva klastera, BiH najlošije ocene

U delu Izveštaja za Kosovo koji se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, u izveštaju se spominje da je dijalog nastavljen sastancima koji su održani 15. juna i 19. jula ove godine, kao i da su održani susreti glavnih pregovarača. Od Kosova se, kao i od Srbije, traži da se konstruktivno angažuje i uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa te dve države.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, podvlači se i u izveštaju za Kosovo, kao i u onom za Srbiju.

Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, navodi se da je Kosovo održalo opšte dobre odnose sa Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, kao i da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te da ove zemlje održavaju strog vizni režim.

Kada je su pitanju unutrašnja pitanja, vanredni parlamentarni izbori održani u februaru 2021 godine su, prema ocenama eksperata EK, dobro sprovedeni a konstatuje se da je na vlast je stupila „nova vlada sa neviđeno snažnom parlamentarnom većinom”.

Što se tiče vladavine prava, u izveštaju se ocenjuje da je Kosovo u ranoj fazi u razvoju pravosudnog sistema koji dobro funkcioniše, međutim da je sveukupno sprovođenje pravde i dalje sporo, neefikasno i podložno neopravdanom političkom uticaju. Pandemija COVID-19, kako stoji, je dodatno uticala na efikasnu obradu predmeta i održavanje (i pristup javnosti) sudskim ročištima na Kosovu.

Ograničen napredak je utvrđen u borbi protiv korupcije, uključujući istragu i krivično gonjenje slučajeva na visokom nivou u dosadašnjoj evidenciji. Ocenjuje se da su potrebni stalni napori da bi se postigle proaktivnije istrage, pravosnažne sudske odluke i konačno oduzimanje imovine.

„Korupcija je široko rasprostranjena i ostaje pitanje za ozbiljnu zabrinutost. Uprkos uloženim naporima, postoji potreba za snažnom i stalnom političkom voljom za efikasno rešavanje sistemskih rizika od korupcije, kao i za snažnim odgovorom krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, ocenjuje se u izveštaju.

Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, u izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak u istrazi i krivičnom gonjenju predmeta organizovanog kriminala. Navodi se međutim da su potrebne mere za jačanje tužilaštva, kao i za osiguranje da nema političkog uplitanja u operativne aktivnosti svih organa za sprovođenje zakona.

U oblasti slobode izražavanja, eksperti EK smatraju da Kosovo ima koristi od „pluralističkog i živog medijskog okruženja”, ali se upozorava da ostaje zabrinutost u vezi s kampanjama javnog klevetanja, pretnjama i fizičkim napadima na novinare.

„Nedostatak finansijske samoodrživosti, dodatno pogoršan pandemijom COVID-19, ostavlja medije ranjivim na političke i poslovne interese”, navodi se u dokumentu EK. S tim u vezi se spominje da je javni servis ranjiv na politički uticaj i još uvek je potrebno pronaći održivo rešenje za njegovo finansiranje.

Nedostatak napretka je identifikovan je i u oblasti reforme javne uprave.

„Neprimeren politički uticaj na imenovanja i razrešenja visokih javnih funkcionera i državnih službenika primećen je u nekim slučajevima i Kosovo je ispunilo samo neke svoje obaveze u pogledu kriterijuma zasnovanih na zaslugama”, navodi se u izveštaju o Kosovu.

Eskperti EK podvukli su da je stoga potebno hitno odbnoviti posvećenost reformi javne uprave.