Dostupni linkovi

Uspešni pregovori o kreditiranju izgradnje na Koridoru 10


Ilustrativna fotografija

Predstavnici Svetske banke i Vlade Srbije završili su pregovore o kreditiranju izgradnje tri deonice autoputa na Koridoru 10, u vrednosti od 388 miliona dolara. Koji je značaj ovog dogovora i šta ovaj auto-put, koji povezuje Srbiju sa zemljama Evropske unije, donosi zemlji u ekonomskom smislu?

Svetska banka podržaće želju Vlade Srbije da izgradi nedovršene deonice Koridora 10, koje vode od Niša – istočno, ka Bugarskoj i južno, ka makedonskoj granici. U okviru celokupnog projekta koji košta oko 1.58 milijardi evra, Svetska banka će izdvojiti 275 miliona, što je, kako objašnjava šef njene kancelarije u Srbiji Sajmon Grej:

"Najveći pojedinačni projekat Svetske banke u Srbiji od početka 2000. godine."

Konačnu odluku o odobrenju kredita trebalo bi da donese bord direktora Svetske banke 9. jula, a radovi na ovim deonicama Koridora 10 trebalo bi, nakon okončanja zakonskih i drugih formalnosti, da krenu polovinom novembra.

Vođa projekta Svetske banke Martin Hamfriz precizirao je da se kredit odnosi na deonice Grabovica-Grdelica, Vladičin Han-Donji Neradovac i Dimitrovgard-granica s Bugarskom i da bi radovi trebalo da počnu polovinom novembra.

Svetska banka brine da li će biti novca za eksproprijaciju zemljišta, ali, koliko sam obavešten, u poslovnom planu za puteve Srbije obezbeđen je novac u te svrhe za ovu godinu.
Hamfriz kaže da rokovi za početak radova zavise od preduzeća "Koridor 10" i Vlade Srbije, koji bi trebalo da poštuju rokove:

"Svetska banka brine da li će biti novca za eksproprijaciju zemljišta, ali, koliko sam obavešten, u poslovnom planu za puteve Srbije obezbeđen je novac u te svrhe za ovu godinu."


Prema planu Vlade, do 2012. godine planirano je 1.58 milijardi evra za izgradnju nedostajućih deonica na Koridoru 10. Celokupan projekat bi trebalo da bude završen do 2015. godine.

Pored pomenutih sektora Istok i Jug, planiran je završetak severnog dela auto-puta i obilaznica oko Beograda. Član Upravnog odbora kompanije "Koridor 10", Nenad Ivanišević:

"Na sektoru Sever, do izgradnje druge trake između Horgoša i Novog Sada, ta deonica je ukupne dužine 118 kilometara. Od toga, u izgradnji su dve deonice od po 10 kilometara, jedna kod Subotice, na delu od 28. do 38. kilometra i druga u blizini Novog Sada od 98. do 108. kilometra. Taj deo se finansira iz domaćih sredstava. I četvrti sektor je vezan za neizgrađene delove obilaznice oko Beograda."


Prema istraživanju Svetske banke, Srbija se po kvalitetu saobraćajne infrastrukture nalazi na 83. mestu u svetu. Polovina puteva je u veoma lošem stanju, a samo trećina je dobila pozitivnu ocenu.
Izgradnja Koridora 10 za Vladu Srbije je jedan od prioritetnih ciljeva koje bi trebalo dostići u što je moguće kraćem roku. To bi, po mišljenju Ivaniševića, omogućilo dalji ekonomski razvoj zemlje, posebno u kontekstu amortizovanja aktuelne ekonomske krize:

"Da omogući ekonomski razvoj cele Srbije, a naročito nerazvijenih regiona koji se nalaze uz autoput. Drugi bitan cilj je angažovanje domaće privrede u ovim teškim, kriznim trenutcima i, naravno, da iskoristimo svoj geografski položaj kao jedna od ključnih tranzitnih zemalja na panevropskoj mreži puteva."


Sajmon Grej smatra da će Srbija, završetkom Koridora 10, imati višestruku korist, a jedna od najvažnijih je, svakako, bezbednost saobraćaja.

Prema istraživanju Svetske banke, Srbija se po kvalitetu saobraćajne infrastrukture nalazi na 83. mestu u svetu. Polovina puteva je u veoma lošem stanju, a samo trećina je dobila pozitivnu ocenu.

"Na primer, 2008. godine u Srbiji se dogodilo 17.000 hiljada nezgoda, od čega je čak 900 sa smrtnim ishodom. Povređeno je 22.000 hiljade ljudi. To je pet puta gora situacija nego u zemljama Evropske unije, što nam jasno govori da je veoma važno da nastavimo rad na unapređivanju mreže puteva u Srbiji."

Teško je očekivati da će neki strani investitor doći u Srbiju ako ne može da preveze svoj proizvod iz jednog u drugi kraj, ako mu je potrebno nekoliko sati više za transport samo zbog rupa na kolovozu.

Optimizam u pogledu isplativosti Koridora 10 deli i ekonomski analitičar Milan Ćulibrk, apostrofirajući povećanje bezbednosti, smanjenje troškova, veću konkurentnost i zaposlenost:

"Da je bilo sreće, izgradnja Koridora 10 bi počela još ranije. U svakom slučaju, dobro je što će jedan takav projekat ostati, ako bude izgrađen, i sledećim generacijama. Naime, bilo bi neuporedivo bolje da je država, i ranije, deo prihoda od privatizacije iskoristila za infrastrukturne projekte, jer bi se na taj način poboljšala i atraktivnost Srbije za privlačenje novih stranih investicija. Teško je očekivati da će neki strani investitor doći u Srbiju ako ne može da preveze svoj proizvod iz jednog u drugi kraj, ako mu je potrebno nekoliko sati više za transport samo zbog rupa na kolovozu."
XS
SM
MD
LG