Na okruglom stolu o odnosima Republike Srpske (RS) i Srbije u Institutu za međunarodnu politiku i privredu potpisan je Memorandum o saradnji dva ministarstva, za spoljne poslove Srbije i za regionalnu saradnju Republike Srpske i najavljena krajem nedelje zajednička sednica dve vlade, Srbije i Republike Srpske u Banja Luci.
A zatim je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić odnos Beograda i Banja Luke stavio u kontekst pojačane brige Beograda za zaštitu srpskog naroda van Srbije.
„Značajan, izuzetno značajan prioritet za našu Vladu je zaštita srpskog naroda, gde god živeo. Zaštita srpskog naroda u regionu je politički i istorijski i moralni imperativ za ovu Vladu i za svaku buduću“, poručio je Jeremić.
Vuk Jeremić na okruglom stolu, 15. mart 2011.Zatim je ministar Jeremić pohvalio nedavno usvojenu Strategiju o odnosu Srbije i Srba u dijaspori i Srba u regionu.
„Ja mislim da je to jedna dobra strategija, ovde su i ljudi iz Kabineta predsednika koji su bili vrlo blisko angažovani na njenom kreiranju“, rekao je on.
Ovaj dokument je, međutim, morao preneki dan da bude promenjen jer je izazvao žestoke reakcije kod suseda zbog zahteva da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Taj problem sa BiH ne postoji pa je ministar rekao:
„Republici Srpskoj prilično dobro ide, u tom smislu. I pre svega treba odati priznanje rukovodstvu RS na čelu sa predsednikom Dodikom, jer Srpska je danas stabilna, prosperitetna, Srpska korača sigurnim koracima. Srbija je naravno tu, Srbija je potpuno posvećena da pomogne na svaki način.“
Neznanje
Željka Cvijanović, ministarka u Vladi Republike Srpske podseća da je ukupno potpisano 27 sporazuma, mamoranduma, protokola o saradnji između Beograda i Banja Luke u skladu sa krovnim dokumentom - Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama.
„Mogli bismo da kažemo da je dovoljno, ako posmatramo kroz prizmu regionalne saradnje. Ali isto tako možemo da kažemo da je to nedovoljno ako posmatramo kao aktivnosti koje se dešavaju u okviru jednog naroda koji je, eto, smešten na različitim administrativno teritorijalnim lokacijama“, kazala je Cvijanović.
Željka Cvijanović na okruglom stolu u Beogradu, 15. mart 2011.
Na skupu, čiji je suorganizator i desničarski časopis Nova politička misao, jedan od učesnika je bivši Karadžićev ministar spoljnih poslova, sada penzioner u Beogradu Aleksa Buha.
„Ja mislim da je za ljude u Republici Srpskoj Banja Luka, ipak, prije Sarajeva, a prije Sarajeva je takođe Beograd. Muslimani, odnosno Bošnjaci nikako neće da shvate da smo se mi našli izvan matice zbog toga što su oni hteli nezavisnu državu. Međutim, kod njih i dalje hara svijest da je Bosna njihova, čitava Bosna i da oni ima da dominiraju na bogom dani način, a da su se Srbi i Hrvati bog te pita odakle tu našli", tako BiH vidi bivši Karadžićev ministar koga organizatori skupa smatraju relevatnim za razmenu misljenja o saradnji Banja Luke i Beograda.
Pitali smo Vladimira Pavićevića, predavača na Fakultetu političkih nauka koji nije bio na tom skupu da li je jasna politika Srbije prema Banja Luci i Sarajevu.
„To je jedna potpuna konfuzija oko slanja spoljnopolitičkih poruka. Sa jedne strane poruka da Srbija priznaje teritorijalni integrtitet i celovitost BiH, ali sa druge strane, na delu, imamo suštinsko dovođenje u pitanje takvu orijentaciju i takvu politiku. Drži se otvoreno pitanje granica prema zapadnom susedu kao mogućnost pripajanja Republike Srpske. Ali ne radi se samo o tome, već i o neznanju šta bi se sa ovom državom radilo“, smatra Pavićević.
A zatim je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić odnos Beograda i Banja Luke stavio u kontekst pojačane brige Beograda za zaštitu srpskog naroda van Srbije.
„Značajan, izuzetno značajan prioritet za našu Vladu je zaštita srpskog naroda, gde god živeo. Zaštita srpskog naroda u regionu je politički i istorijski i moralni imperativ za ovu Vladu i za svaku buduću“, poručio je Jeremić.
„Ja mislim da je to jedna dobra strategija, ovde su i ljudi iz Kabineta predsednika koji su bili vrlo blisko angažovani na njenom kreiranju“, rekao je on.
Ovaj dokument je, međutim, morao preneki dan da bude promenjen jer je izazvao žestoke reakcije kod suseda zbog zahteva da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Taj problem sa BiH ne postoji pa je ministar rekao:
„Republici Srpskoj prilično dobro ide, u tom smislu. I pre svega treba odati priznanje rukovodstvu RS na čelu sa predsednikom Dodikom, jer Srpska je danas stabilna, prosperitetna, Srpska korača sigurnim koracima. Srbija je naravno tu, Srbija je potpuno posvećena da pomogne na svaki način.“
Neznanje
Željka Cvijanović, ministarka u Vladi Republike Srpske podseća da je ukupno potpisano 27 sporazuma, mamoranduma, protokola o saradnji između Beograda i Banja Luke u skladu sa krovnim dokumentom - Sporazumom o specijalnim i paralelnim vezama.
„Mogli bismo da kažemo da je dovoljno, ako posmatramo kroz prizmu regionalne saradnje. Ali isto tako možemo da kažemo da je to nedovoljno ako posmatramo kao aktivnosti koje se dešavaju u okviru jednog naroda koji je, eto, smešten na različitim administrativno teritorijalnim lokacijama“, kazala je Cvijanović.
Na skupu, čiji je suorganizator i desničarski časopis Nova politička misao, jedan od učesnika je bivši Karadžićev ministar spoljnih poslova, sada penzioner u Beogradu Aleksa Buha.
„Ja mislim da je za ljude u Republici Srpskoj Banja Luka, ipak, prije Sarajeva, a prije Sarajeva je takođe Beograd. Muslimani, odnosno Bošnjaci nikako neće da shvate da smo se mi našli izvan matice zbog toga što su oni hteli nezavisnu državu. Međutim, kod njih i dalje hara svijest da je Bosna njihova, čitava Bosna i da oni ima da dominiraju na bogom dani način, a da su se Srbi i Hrvati bog te pita odakle tu našli", tako BiH vidi bivši Karadžićev ministar koga organizatori skupa smatraju relevatnim za razmenu misljenja o saradnji Banja Luke i Beograda.
Pitali smo Vladimira Pavićevića, predavača na Fakultetu političkih nauka koji nije bio na tom skupu da li je jasna politika Srbije prema Banja Luci i Sarajevu.
„To je jedna potpuna konfuzija oko slanja spoljnopolitičkih poruka. Sa jedne strane poruka da Srbija priznaje teritorijalni integrtitet i celovitost BiH, ali sa druge strane, na delu, imamo suštinsko dovođenje u pitanje takvu orijentaciju i takvu politiku. Drži se otvoreno pitanje granica prema zapadnom susedu kao mogućnost pripajanja Republike Srpske. Ali ne radi se samo o tome, već i o neznanju šta bi se sa ovom državom radilo“, smatra Pavićević.
