Iz državne Strategije o odnosu Srbije i Srba u dijaspori i Srba u regionu usvojene 21. januara, izbačene su odredbe na koje je oštro reagovala Vlada Crne Gore.
Portparol Vlade Milivoje Mihajlović nam je saopštio da je Vlada 3. marta donela Oluku o izmenama Strategije i da sporni deo više ne postoji.
„Vlada Srbije nastoji da unapredi dobrosusedske odnose, posebno sa Crnom Gorom sa kojom ima viševekovne istorijske i civilizacijske veze“, rekao je Mihajlović za Radio Slobodna Evropa.
Iz dokumenta čiji je puni naslov „Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu„ izbačena je odredba da Srbija treba „da kao cilj svog nastojanja postavi priznanje političke konstitutivnosti srpskom narodu u Crnoj Gori“.
Iz odeljka „Željeni standardi“ izbrisana je takođe sledeća rečenica: “Pored Bosne i Hercegovine u kojoj je već u statusu konstitutivnog naroda, konstitutivnost bi trebalo da bude ponovo uspostavljena za srpski narod u Republici Hrvatskoj i za srpski narod u Crnoj Gori...“
Umesto toga se konstatuje da je „Republici Srbiji u interesu da srpski narod u BiH očuva svoj entitet. Puna nacionalna, prosvetna, ekonomska i kulturna prava u ostalim državama biće ostvarena, ne samo zahvaljujući činjenici da su njihove vlade prihvatile ove standarde, već i zahvaljujući spremnosti Republike Srbije da nastupi kao partner i sufinansijer zajedničkih projekata.“
Dve vrste Srba
Nenad Prokić iz opozicionog LDP-a za naš program ima konceptualnu primedbu na dokument zbog toga što na različite načine tretira Srbe u okruženju i Srbe u ostalim delovima sveta čime se zapravo otkriva neprihvatanje realnosti novokomponovanog Balkana.
Nenad Prokić“Podeliti Srbe u regionu i Srbe u dijaspori znači praviti, kao na Kosovu, dve vrste Srba. Jedni su u enklavama, drugi na severu. Tako i ovde se prave dve vrste Srba van Srbije. Jeste da su ovde starosedeoci ali su u međuvremenu nastale nove države . To se može protumačiti nakon četiri rata u kojima Srbija nije učestvovala, a sve ih je redom izgubila, kod nekih suseda kao nastavak velikosrpske politike koja je doživela krah. I, naravno, da se moglo očekivati ovako oštra saopštenja zemalja u regionu", kaže Prokić.
Onaj ko zna istoriju Jugoslavije, pogotovo njenog raspada, znaće da je dirnuto u osinje gnezdo. Naime, Miloševićevo “događanje naroda” s kraja osamdesetih prošlog veka u predvečerje ratova, počelo je baš “brigom” za položaj Srba u tadašnjim republikama.
Čuveni Memorandum SANU koji se smatra programom Velike Srbije uveo je tu temu o ugroženosti Srba van Srbije pa i u okviru nje u pokrajinama, na velika vrata. Tako je počeo definitivan razdor i raskol jugoslovenske Federacije.
Dve decenije nakon početka rata dirigovanom pobunom Srba u Hrvatskoj, Beograd saopštava da povećava brigu za svoj narod u rasejanju. Srećom, brzo odustaje od najspornijih odredbi tog dokumenta.
“Reakcija crnogroske Vlade je sasvim razumljiva. Ja ne znam zašto je trebalo da se donosi ovakva Strategija koja može biti problematična i koja može doprineti kvarenju odnosa sa susedima, tu pre svega mislim na Crnu Goru i Hrvatsku“, navodi Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam.
Srećom, neko je to shvatio i u vrhu Srbije. Za sada se ne znaju autori spornog dokumenta, adresa gde je pisan i inspirisan.
Zna se da nadležni ministar Srđan Srećković, koji je obrazlagao zašto je potrebno da Srbi u Crnoj Gori i Hrvatskoj dobiju status konstitutivnog naroda, ostaje u rekonstruisanoj Vladi i dobija uz dijasporu i nadležnost ukinutog Ministartsva vera. Barem tako je predloženo.
Portparol Vlade Milivoje Mihajlović nam je saopštio da je Vlada 3. marta donela Oluku o izmenama Strategije i da sporni deo više ne postoji.
„Vlada Srbije nastoji da unapredi dobrosusedske odnose, posebno sa Crnom Gorom sa kojom ima viševekovne istorijske i civilizacijske veze“, rekao je Mihajlović za Radio Slobodna Evropa.
Iz dokumenta čiji je puni naslov „Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu„ izbačena je odredba da Srbija treba „da kao cilj svog nastojanja postavi priznanje političke konstitutivnosti srpskom narodu u Crnoj Gori“.
Iz odeljka „Željeni standardi“ izbrisana je takođe sledeća rečenica: “Pored Bosne i Hercegovine u kojoj je već u statusu konstitutivnog naroda, konstitutivnost bi trebalo da bude ponovo uspostavljena za srpski narod u Republici Hrvatskoj i za srpski narod u Crnoj Gori...“
Umesto toga se konstatuje da je „Republici Srbiji u interesu da srpski narod u BiH očuva svoj entitet. Puna nacionalna, prosvetna, ekonomska i kulturna prava u ostalim državama biće ostvarena, ne samo zahvaljujući činjenici da su njihove vlade prihvatile ove standarde, već i zahvaljujući spremnosti Republike Srbije da nastupi kao partner i sufinansijer zajedničkih projekata.“
Dve vrste Srba
Nenad Prokić iz opozicionog LDP-a za naš program ima konceptualnu primedbu na dokument zbog toga što na različite načine tretira Srbe u okruženju i Srbe u ostalim delovima sveta čime se zapravo otkriva neprihvatanje realnosti novokomponovanog Balkana.
Onaj ko zna istoriju Jugoslavije, pogotovo njenog raspada, znaće da je dirnuto u osinje gnezdo. Naime, Miloševićevo “događanje naroda” s kraja osamdesetih prošlog veka u predvečerje ratova, počelo je baš “brigom” za položaj Srba u tadašnjim republikama.
Čuveni Memorandum SANU koji se smatra programom Velike Srbije uveo je tu temu o ugroženosti Srba van Srbije pa i u okviru nje u pokrajinama, na velika vrata. Tako je počeo definitivan razdor i raskol jugoslovenske Federacije.
Dve decenije nakon početka rata dirigovanom pobunom Srba u Hrvatskoj, Beograd saopštava da povećava brigu za svoj narod u rasejanju. Srećom, brzo odustaje od najspornijih odredbi tog dokumenta.
“Reakcija crnogroske Vlade je sasvim razumljiva. Ja ne znam zašto je trebalo da se donosi ovakva Strategija koja može biti problematična i koja može doprineti kvarenju odnosa sa susedima, tu pre svega mislim na Crnu Goru i Hrvatsku“, navodi Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam.
Srećom, neko je to shvatio i u vrhu Srbije. Za sada se ne znaju autori spornog dokumenta, adresa gde je pisan i inspirisan.
Zna se da nadležni ministar Srđan Srećković, koji je obrazlagao zašto je potrebno da Srbi u Crnoj Gori i Hrvatskoj dobiju status konstitutivnog naroda, ostaje u rekonstruisanoj Vladi i dobija uz dijasporu i nadležnost ukinutog Ministartsva vera. Barem tako je predloženo.
