Zastupnici spoljnopolitičkog komiteta (AFET) u Evropskom parlamentu (EP) su izglasali izveštaj o Bosni I Hercegovini kojim se oštro osuđuje "nepoštovanje međunarodnih i nacionalnih normi i obaveza, sva retorika mržnje i remetilačke akcije, uključujući povlačenje iz institucija, posebno rukovodstva entiteta Republika Srpska".
Time se, kako se navodi, "destabilizuje zemlja, podriva njena državnost kršenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma i sistematski koči donošenje odluka o ključnim zakonima i reformama".
Za ovaj izveštaj je glasalo 44 članova spoljnopolitčkog komiteta EP, 8 njih je bilo protiv a 5 uzdržanih.
Izgalasanim izvetštajem se odbacuju svi pokušaji formiranja paralelnih paradržavnih institucija, koji potkopavaju državne institucije, pravni poredak, nezavisnost i suverenitet pravosuđa; poziva na potpun, neselektivni i bezuslovni povratak u sve državne institucije a Evropska unija (EU) kao i međnarodna zajednica da iskoristi sve raspoložive instrumente, uključujući ciljane sankcije, protiv destabilizujućih aktera u zemlji.
Paulo Rangel (Ranjel), stalni izvestilac EP o Bosni i Hercegovini, ocenio je da ovaj izveštaj dolazi u ključnom trenutku kako za zemlju tako i za Evropu.
"Izveštaj će potvrditi podršku Parlamenta evropskoj budućnosti BiH, dok će se baviti glavnim izazovima sa kojima se zemlja suočava, odnosno eskalacijom destabilizujućih aktivnosti i blokiranjem državnih institucija i odlukama," kazao je Rangel.
Po njegovim rečima, ovi izazovi ugrožavaju jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i stoje na putu ključnim reformama koje su potrebne da bi BiH napredovala na svom evropskom putu, a to su izborne i ustavne reforme i ispunjenje 14 ključnih prioriteta.
U izglasanom izveštaju, evropski zastupinici poručuju da je tempo pristupanja EU određen pravilnim funkcionisanjem demokratskih institucija, zasnovanih na vladavini prava, dobrom upravljanju i osnovnim pravima.
Stoga se poziva BiH da napreduje u ostvarivanju 14 ključnih prioriteta vraćanjem nezavisnosti pravosuđa, jačanjem vladavine prava, intenziviranjem borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala, osiguravanjem slobode medija i povoljnog okruženja za civilno društvo i zaštitu ranjivih grupa.
Takođe se upozorava da evropska budućnost BiH zavisi od održivog mira i istinskog pomirenja, što garantuje njen demokratski, inkluzivan i multietnički karakter; poziva BiH da ubrza efikasno i nepristrasno procesuiranje ratnih zločina u skladu sa revidiranom nacionalnom strategijom procesuiranja ratnih zločina.
U izveštaju se pozivaju vlasti BiH da preokrenu trend nazadovanja u usklađivanju sa zajedničkom vanjskom i sigurnosnom politikom EU, posebno u pogledu provedbe sankcija protiv Rusije i Bjelorusije nakon invazije na Ukrajinu. BiH se poziva da ojača dobrosusedske odnose.
Inače izveštaj koji je izglasan na spljnopolitčkom komitetu će se kasnije u toku ove godine pojaviti na plenarnoj sednici EP kada će dobiti i konačnu verziju Rezolucije Evropskog parlamenta.
