Richard J. Krickus (Priredila: Ljudmila Cvetković)
Mnogi komentatori iz Evrope ocenili su odbijanje američkog predsednika Baraka Obame da prisustvuje majskom američko – evropskom samitu kao uobraženo.
To pruža ubedljive dokaze da je Amerika izgubila interes za Evropu i da je preokupirana buđenjem američkog giganta – Kine. Drugi, pak, smatraju da njihove kolege nemaju razloga za uznemirenost, jer ne postoji hitan razlog za samit i da je Obamina administracija samo uvažila tu činjenicu.
Ali postoji suštinski razlog za majski samit SAD – EU: formulisanje zajedničkog odgovora ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu da treba konstruisati novi bezbednosni sistem Evrope koji treba da zameni postojeći koji je nefunkcionalan.
Takođe treba da budu razmotreni i određeni sporovi, uključujući rusko-gruzijsko neprijateljstvo.
U znatnoj meri zajednički evropski pristup prema Rusiji zavisi od jedne zemlje - Nemačke, tako da bi mesto susreta trebalo da bude Berlin.
Nemačka ima poseban odnos sa Moskvom kojim ne mogu da se pohvale London, Pariz, ili Rim. Ovaj odnos počiva na više faktora.
Prvi obuhvata široke trgovinske veze koje će u budućnosti verovatno biti proširene. U slučaju Nemačke ekonomski rast zasnovan je na izvozu i na socijalnoj sigurnosti što je pružalo stabilnost unutar zemlje decenijama – što nemačko vođstvo smatra mnogo važnijim od doživljaja moći Nemačke u inostranstvu.
Uloga Rusije
U ruskom slučaju, ekonomski prosperitet je od vitalnog značaja za one koji žele da povrate moć države, tako da je sposobna da je projektuje van granica. Istovremeno, to je od ključne važnosti za one koji žele da osavremene Rusiju tako da može da funkcioniše kao „normalna“ evropska država i da jednog dana uživa u istinskoj demokratiji.
Nemačka zavisi od Rusije za 46 odsto njenog prirodnog gasa i 36 odsto nafte. Nemački izvoz računa na 140 miliona ruskih potrošača za njene proizvode. Postojeća ekonomska kriza i izveštaji da će Kina uskoro zameniti Nemačku na mestu najvećeg svetskog izvoznika su moćan podsticaj za Berlin u potrazi za još većim očekivanjima od proširenja ekonomskih mogućnosti sa Moskvom.
Nasuprot tome, profit koji Rusija ostvaruje od prodaje fosilnog tečnog goriva, oslanjajući se na ekonomske i tehnološke transfere iz Nemačke, pomaže Kremlju da modernizuje svoju ekonomiju.
Prošlog jula, kada se kancelarka Angela Merkel srela sa Medvedevim da razgovara o ekonomskim odnosima, sastanak je završen saopštenjem da bi Berlin obezbedio kredit od 500 miliona evra za pomoć Rusiji preko kupovine nemačke robe i industrijskih postrojenja.
Ove godine projekat Severni tok, zajednički nemačko-ruski poduhvat na izgradnji gasovoda ispod Baltičkog mora, finaliziran je i pored protivljenja iz baltičkih zemalja i Poljske.
"Opstruirajuća politika"
Oni su ovaj projekat opisali kao ekološki opasan i kao pretnju njihovoj ekonomskoj stabilnosti. Ignorisanje takvih optužbi u Nemačkoj se objašnjava kao dokaz da su Poljaci i Baltici i dalje ogrezli u hladnoratovskom neprijateljstvu i da su zbog toga nesposobni za razvoj harmoničnih odnosa sa Rusijom.
Ukratko, njihova „opstruirajuća“ politika stvara novu poziciju trvenja između Istoka i Zapada.
Ovde vidimo i drugi osnov za nemačko–rusku harmoniju. Ni jedna strana ne veruje da ona druga predstavlja vojnu pretnju.
Zbog toga Merkelova daje prazna obećanja o daljem proširenju NATO-a na istok, ali istovremeno i veže ruke kada na poslednjem NATO samitu kaže da vrata za članstvo ostaju otvorena za Gruziju i Ukrajinu, ali ne u „ovom trenutku.“
I treći i najskorašnjiji razlog, zašto je nemačka vladajuća elita nenaklonjena podršci zajedničkog pristupa ruskom pitanju, je rastuća sumnja u održivost evropskog projekta.
Mnogi Nemci imaju drugačije mišljenje o mudrosti prelaska sa njihove valute na evrozonu. Nemački poslovni ljudi, poreski obveznici i radnici strahuju da će oni platiti mnoge račune u vezi sa nepouzdanom fiskalnom politikom Grčke, Italije, Portugala i Španije.
U isto vreme, primedbe britanskoj i francuskoj ulozi, ali ne i nemačkoj, kamen su spoticanja za Evropu koja je prinuđena da igra po nemačkim pravilima. Nemački lideri takođe smatraju da je nepristojno britansko podaničko podržavanje politike Vašingtona kakva god da je ona.
Poboljšani američko-nemački odnosi
Isto tako, smatraju pretencioznim da njihove kolege iz Francuske nastavljaju da ispoljavaju međunarodne ambicije koje daleko prevazilaze njihove mogućnosti.
Nemačko-američki odnosi poboljšani su od kako je u Belu kuću ušao novi stanar, ali razlike oko toga kako se boriti sa ekonomskom krizom, kako uključiti Rusiju, i kako upravljati NATO-om van područja misija, posebno vojnih operacija u Avganistanu - usporavaju ih.
Štaviše, dok neki u Berlinu aplaudiraju manje naglašenoj ulozi Amerike u Evropi mnogi od tih istih komentatora skloni su strahovima od američko-ruske harmonizacije odnosa.
Ipak drugi se žale da Sjedinjene Države imaju malo vremena za Evropu, dok pridobijaju Kinu i Indiju da im prodaju svoje, a ne nemačke proizvode. Obamina odluka da ne prisustvuje majskom samitu EU može biti shvaćena kao opravdanje tog cilja.
Ali šta je sa onima u Kremlju koji teže neo-imperijalističkim abicijama? Pa, čak i oni mogu biti spremni da sarađuju sa Zapadom oko vitalnih bezbednosnihpitanja, makar samo na ad hoc osnovi.
Trenutna ekonomska kriza primorala je mnoge od njih da priznaju, mada nedovoljno, da njihov cilj da povrate moć Rusije je beznadežan, bez bliske saradnje sa Zapadom na niz frontova - diplomatskom, ekonomskom i vojnom.
OK, ali šta je sa onim najtvdokornijima u Rusiiji koji su predlog Medevdeva videli kao priliku da podstaknu nejedinstvo u NATO? Pa, oni koji misle da u tim konfrontirajućim uslovima raste rezervisanost Berlina prema EU i NATO to jasno vide kao priliku podele Zapada dok je povećanje ruskog uticaja u toku.
Raspuštanje oba stuba Zapadne alijanse je van njihovog domašaja, ali ako Nemačka odbije zajednički pristup Rusiji u korist bilateralnog, oba tela mogu biti marginalizovana.
Glavni zadatak predloženog SAD – EU samita mogao bi biti uveravanje Berlina da je zajednički pristup Rusiji vitalni nacionalni inetres Nemačke.
Vašington mora ponovo da se angažuje
Dakle, veza između ekonomske i nacionalne bezbednosti stupa na scenu. Samo ovoga puta, iznenađeni da nemački ekonomski uspesi iz prošlosti neće biti garantovani u globalnom ekonomskom sistemu, koji prolazi kroz fundamentale šokove, mogu dovesti do zaključka kod vladajuće elite da će nemački interesi biti bolje ostvareni ako se suprostave globalnim previranjima kao deo jedinstvenog i moćnog Zapada nego kao usamljeni igrač.
Štaviše, značajan razvoj menja dinamiku nemačko-ruskog energetskog odnosa. Mnogi energetski eksperti veruju da Rusija ne može da od projekta Severni tok napravi ekonomski uspeh dok novi izvori prirodnog gasa postaju dostupni na svetskom tržištu, kao rezultat tehnološke pomaka.
Ova i druga pitanja mogu biti razmotrena na samitu u cilju održavanja dobrih ekonomskih odnosa sa Rusijom, dok se time ne stvaraju ozbiljna trvenja među članicama.
Konačno, kreatori američke spoljne politike imaju udela u poboljšanju odnosa sa Berlinom koji su u poslednje vreme bili u znaku razlika oko Iraka i Avganistana, pravog odgovora na globalnu ekonomsku krizu, kao i suprotstavljenih gledišta u odnosima sa Moskvom.
Promovisanjem skladnijih odnosa sa većim i bogatijim evropskim zemljama Sjedinjene Američke Države bi mogle da razviju posebnu radnu grupu sa Nemačkom da reši - ili bar ublaži – otvorene razlike između ove dve države.
Vašington, ukratko, treba da prizna da mora ponovo da se angažuje i Berlin, i da u isto vreme obnovi odnose sa Moskvom. Majski samit u Berlinu mogao bi da ima ovu agendu.
(Richard J. Krickus je profesor na Mary Washington University i autor “Plan Medvedeva: Dati Rusiji glas ali ne pravo na veto u novom evropskom bezbednosnom sistemu”)
Mnogi komentatori iz Evrope ocenili su odbijanje američkog predsednika Baraka Obame da prisustvuje majskom američko – evropskom samitu kao uobraženo.
To pruža ubedljive dokaze da je Amerika izgubila interes za Evropu i da je preokupirana buđenjem američkog giganta – Kine. Drugi, pak, smatraju da njihove kolege nemaju razloga za uznemirenost, jer ne postoji hitan razlog za samit i da je Obamina administracija samo uvažila tu činjenicu.
Ali postoji suštinski razlog za majski samit SAD – EU: formulisanje zajedničkog odgovora ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu da treba konstruisati novi bezbednosni sistem Evrope koji treba da zameni postojeći koji je nefunkcionalan.
Takođe treba da budu razmotreni i određeni sporovi, uključujući rusko-gruzijsko neprijateljstvo.
U znatnoj meri zajednički evropski pristup prema Rusiji zavisi od jedne zemlje - Nemačke, tako da bi mesto susreta trebalo da bude Berlin.
Nemačka ima poseban odnos sa Moskvom kojim ne mogu da se pohvale London, Pariz, ili Rim. Ovaj odnos počiva na više faktora.
Prvi obuhvata široke trgovinske veze koje će u budućnosti verovatno biti proširene. U slučaju Nemačke ekonomski rast zasnovan je na izvozu i na socijalnoj sigurnosti što je pružalo stabilnost unutar zemlje decenijama – što nemačko vođstvo smatra mnogo važnijim od doživljaja moći Nemačke u inostranstvu.
Uloga Rusije
U ruskom slučaju, ekonomski prosperitet je od vitalnog značaja za one koji žele da povrate moć države, tako da je sposobna da je projektuje van granica. Istovremeno, to je od ključne važnosti za one koji žele da osavremene Rusiju tako da može da funkcioniše kao „normalna“ evropska država i da jednog dana uživa u istinskoj demokratiji.
Nemačka zavisi od Rusije za 46 odsto njenog prirodnog gasa i 36 odsto nafte. Nemački izvoz računa na 140 miliona ruskih potrošača za njene proizvode. Postojeća ekonomska kriza i izveštaji da će Kina uskoro zameniti Nemačku na mestu najvećeg svetskog izvoznika su moćan podsticaj za Berlin u potrazi za još većim očekivanjima od proširenja ekonomskih mogućnosti sa Moskvom.
Nasuprot tome, profit koji Rusija ostvaruje od prodaje fosilnog tečnog goriva, oslanjajući se na ekonomske i tehnološke transfere iz Nemačke, pomaže Kremlju da modernizuje svoju ekonomiju.
Nemačka zavisi od Rusije za 46 odsto njenog prirodnog gasa i 36 odsto nafte. Nemački izvoz računa na 140 miliona ruskih potrošača za njene proizvode.
Prošlog jula, kada se kancelarka Angela Merkel srela sa Medvedevim da razgovara o ekonomskim odnosima, sastanak je završen saopštenjem da bi Berlin obezbedio kredit od 500 miliona evra za pomoć Rusiji preko kupovine nemačke robe i industrijskih postrojenja.
Ove godine projekat Severni tok, zajednički nemačko-ruski poduhvat na izgradnji gasovoda ispod Baltičkog mora, finaliziran je i pored protivljenja iz baltičkih zemalja i Poljske.
"Opstruirajuća politika"
Oni su ovaj projekat opisali kao ekološki opasan i kao pretnju njihovoj ekonomskoj stabilnosti. Ignorisanje takvih optužbi u Nemačkoj se objašnjava kao dokaz da su Poljaci i Baltici i dalje ogrezli u hladnoratovskom neprijateljstvu i da su zbog toga nesposobni za razvoj harmoničnih odnosa sa Rusijom.
Ukratko, njihova „opstruirajuća“ politika stvara novu poziciju trvenja između Istoka i Zapada.
Ovde vidimo i drugi osnov za nemačko–rusku harmoniju. Ni jedna strana ne veruje da ona druga predstavlja vojnu pretnju.
Zbog toga Merkelova daje prazna obećanja o daljem proširenju NATO-a na istok, ali istovremeno i veže ruke kada na poslednjem NATO samitu kaže da vrata za članstvo ostaju otvorena za Gruziju i Ukrajinu, ali ne u „ovom trenutku.“
I treći i najskorašnjiji razlog, zašto je nemačka vladajuća elita nenaklonjena podršci zajedničkog pristupa ruskom pitanju, je rastuća sumnja u održivost evropskog projekta.
Mnogi Nemci imaju drugačije mišljenje o mudrosti prelaska sa njihove valute na evrozonu. Nemački poslovni ljudi, poreski obveznici i radnici strahuju da će oni platiti mnoge račune u vezi sa nepouzdanom fiskalnom politikom Grčke, Italije, Portugala i Španije.
U isto vreme, primedbe britanskoj i francuskoj ulozi, ali ne i nemačkoj, kamen su spoticanja za Evropu koja je prinuđena da igra po nemačkim pravilima. Nemački lideri takođe smatraju da je nepristojno britansko podaničko podržavanje politike Vašingtona kakva god da je ona.
Poboljšani američko-nemački odnosi
Isto tako, smatraju pretencioznim da njihove kolege iz Francuske nastavljaju da ispoljavaju međunarodne ambicije koje daleko prevazilaze njihove mogućnosti.
Nemačko-američki odnosi poboljšani su od kako je u Belu kuću ušao novi stanar, ali razlike oko toga kako se boriti sa ekonomskom krizom, kako uključiti Rusiju, i kako upravljati NATO-om van područja misija, posebno vojnih operacija u Avganistanu - usporavaju ih.
Štaviše, dok neki u Berlinu aplaudiraju manje naglašenoj ulozi Amerike u Evropi mnogi od tih istih komentatora skloni su strahovima od američko-ruske harmonizacije odnosa.
Ipak drugi se žale da Sjedinjene Države imaju malo vremena za Evropu, dok pridobijaju Kinu i Indiju da im prodaju svoje, a ne nemačke proizvode. Obamina odluka da ne prisustvuje majskom samitu EU može biti shvaćena kao opravdanje tog cilja.
Ali šta je sa onima u Kremlju koji teže neo-imperijalističkim abicijama? Pa, čak i oni mogu biti spremni da sarađuju sa Zapadom oko vitalnih bezbednosnih
Nemačko-američki odnosi poboljšani su od kako je u Belu kući ušao novi stanar, ali razlike oko toga kako se boriti sa ekonomskom krizom...
Trenutna ekonomska kriza primorala je mnoge od njih da priznaju, mada nedovoljno, da njihov cilj da povrate moć Rusije je beznadežan, bez bliske saradnje sa Zapadom na niz frontova - diplomatskom, ekonomskom i vojnom.
OK, ali šta je sa onim najtvdokornijima u Rusiiji koji su predlog Medevdeva videli kao priliku da podstaknu nejedinstvo u NATO? Pa, oni koji misle da u tim konfrontirajućim uslovima raste rezervisanost Berlina prema EU i NATO to jasno vide kao priliku podele Zapada dok je povećanje ruskog uticaja u toku.
Raspuštanje oba stuba Zapadne alijanse je van njihovog domašaja, ali ako Nemačka odbije zajednički pristup Rusiji u korist bilateralnog, oba tela mogu biti marginalizovana.
Glavni zadatak predloženog SAD – EU samita mogao bi biti uveravanje Berlina da je zajednički pristup Rusiji vitalni nacionalni inetres Nemačke.
Vašington mora ponovo da se angažuje
Dakle, veza između ekonomske i nacionalne bezbednosti stupa na scenu. Samo ovoga puta, iznenađeni da nemački ekonomski uspesi iz prošlosti neće biti garantovani u globalnom ekonomskom sistemu, koji prolazi kroz fundamentale šokove, mogu dovesti do zaključka kod vladajuće elite da će nemački interesi biti bolje ostvareni ako se suprostave globalnim previranjima kao deo jedinstvenog i moćnog Zapada nego kao usamljeni igrač.
Štaviše, značajan razvoj menja dinamiku nemačko-ruskog energetskog odnosa. Mnogi energetski eksperti veruju da Rusija ne može da od projekta Severni tok napravi ekonomski uspeh dok novi izvori prirodnog gasa postaju dostupni na svetskom tržištu, kao rezultat tehnološke pomaka.
Ova i druga pitanja mogu biti razmotrena na samitu u cilju održavanja dobrih ekonomskih odnosa sa Rusijom, dok se time ne stvaraju ozbiljna trvenja među članicama.
Kreatori američke spoljne politike imaju udela u poboljšanju odnosa sa Berlinom koji su u poslednje vreme bili u znaku razlika oko Iraka i Avganistana ...
Konačno, kreatori američke spoljne politike imaju udela u poboljšanju odnosa sa Berlinom koji su u poslednje vreme bili u znaku razlika oko Iraka i Avganistana, pravog odgovora na globalnu ekonomsku krizu, kao i suprotstavljenih gledišta u odnosima sa Moskvom.
Promovisanjem skladnijih odnosa sa većim i bogatijim evropskim zemljama Sjedinjene Američke Države bi mogle da razviju posebnu radnu grupu sa Nemačkom da reši - ili bar ublaži – otvorene razlike između ove dve države.
Vašington, ukratko, treba da prizna da mora ponovo da se angažuje i Berlin, i da u isto vreme obnovi odnose sa Moskvom. Majski samit u Berlinu mogao bi da ima ovu agendu.
(Richard J. Krickus je profesor na Mary Washington University i autor “Plan Medvedeva: Dati Rusiji glas ali ne pravo na veto u novom evropskom bezbednosnom sistemu”)
