Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Koje je pravo Vučićevo lice - berlinsko ili beogradsko


Bodo Weber i Florian Bieber

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li Aleksandar Vučić ima bezrezervnu podršku Nemačke kao što se tvrdi u srpskim medijima. Sagovornici su bili dva inostrana eksperta za Balkan - Bodo Weber, analitičar Veća za demokratizaciju politike iz Berlina, i Florian Bieber, profesor južnoevropskih studija na Univerzitetu u Gracu.

Razgovaralo se o tome da li kancelarka Angela Merkel favorizuje Vučića, da li je tačna priča da Nemačka vidi Srbiju kao lidera Zapadnog Balkana, kako Berlin gleda na nastojanje Srbije da istovremeno ima bliske veze i sa Briselom i sa Moskvom, da li je Nemačka sprema zažmuriti na kritike zvaničnika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da u Srbiji ima cenzure i gušenja slobode medija, hoće li Berlin tražiti od Vučića da se ogradi od stalnih zahteva Milorada Dodika da Republika Srpska postane nezavisna država, kao i o tome da li Nemačka u Vučiću vidi lidera koji dugoročno može stabilizovati Srbiju i uvesti je u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Mediji u Srbiji prepuni su izveštaja o bliskim vezama Berlina i Beograda, o tome kako Nemačka daje snažnu podršku vladi Srbije i kako je pepuna hvale za premijera Vučića. Ima li u tim izveštajima preterivanja ili je to zaista tako?

Bodo Weber: U srpskim medijima ima određene doze romantiziranja odnosa između Berlina i Beograda, ali je tačno da je - nakon što je pod kancelarkom Merkel došlo do promene njemačke politike preme Srbiji - odnos sa Beogradom veoma važan za Berlin. Za Njemačku je bitno da srbijanska vlada prihvata realnost koja se tiče gubitka Kosova i da ima jasan kurs kad je riječ o eurointegracijama.

Nije Nemačka odjednom otkrila da joj je Srbija veliki prijatelj, već je to procena nemačkih zvaničnika da se uz podršku sadašnje vlade u Srbiji može rešiti pitanje Kosova

Florian Bieber: Rekao bih da mediji malo napumpavaju celu stvar, ali je činjenica da je Nemačka dala podršku sadašnjoj vladi Srbije zbog kompromisa koji je ona napravila oko Kosova. Nije to nikakav preokret, nije Nemačka odjednom otkrila da joj je Srbija veliki prijatelj, već je to procena nemačkih zvaničnika da se uz podršku sadašnje vlade u Srbiji može rešiti pitanje Kosova. Zbog toga bih ja na te euforične napise o bliskim odnosima između Berlina i Beograda gledao sa priličnom dozom skepse, ali je činjenica da postoji osnova za to.

Omer Karabeg: Premijer Vučić je komentarišući svoju nedavnu posjetu Nemačkoj izjavio da nijedan zvaničnik Srbije u proteklih nekoliko decenija nije od Nemačke dobio takav poziv. Znači li to, gospodine Weber, da Njemačka više ceni Vučića nego što je cenila Đinđića sa kojim je svojevremeno imala posebne veze?

Bodo Weber: I da i ne. Naravno da je Đinđić svojevremno bio blizak Berlinu zbog njegovog izvornog demokratskog ubjeđenja. S druge stane, gospodin Vučić je čovjek iz stare, konzervativne, nacionalističke strukture koji se odlučio da napravi zaokret i u tom smislu on je na neki način isto toliko važan koliko i gospodin Đinđić, koji je protiv sebe imao jake nacionalističke strukture, što Vučić danas nema. Ipak, rekao bih da je veličanje poziva gospođe Merkel malo pretjerano.

Omer Karabeg: Gospodine Bieber, mislite li da je za Nemačku Vučić značajniji političar nego Đinđić?

Florian Bieber: Mislim da nije. Ne može se to procenjivati na osnovu broja zvaničnih poseta. Zoran Đinđić je imao dosta nezvaničnih kontakata. On čak nije ni tražio zvanične kontakte, jer su u njegovo vreme odnosi između Srbije i Nemačke bili loši zbog bombardovanja Srbije i svežeg sećanja na rat. Đinđiću su odgovarali manje vidljivi kontakti koji su takođe bili važni. Đinđić je bio važan zbog toga što je sklonio Miloševića i otvorio novo demokratsko doba u Srbiji, dok je Vučić važan pre svega zbog normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Uostalom, ponekad se više nagrađuju oni koji su se odrekli svog nacionalističkog backgrounda od onih koji su od početka bili umereniji i liberalniji.

Omer Karabeg: Može li se reći da kancelarka Merkel lično posebno favorizuje Vučića. Takav bi se utisak mogao steći na osnovu onoga što izjavljuju srpski političari i što piše u srpskim medijama?

Njemačka je tražila od Srbije da de facto prizna gubitak Kosova. Gospodin Vučić se pokazao kao najjači i najspremniji političar u Srbiji za taj zadatak i zbog toga ga kancelarka Merkel favorizuje

Bodo Weber: To nije lični odnos, to je odnos političke prirode. Njemačka je tražila od Srbije da de facto prizna gubitak Kosova - da li će se tražiti i formalno priznavanje Kosova to ćemo tek videti. To je bio najznačajniji, ali ne i jedini, uslov za europski put Srbije. Gospodin Vučić se pokazao kao najjači i najspremniji političar u Srbiji za taj zadatak i zbog toga ga kancelarka Merkel favorizuje.

Florian Bieber: Mislim da gospođa Merkel favorizuje političare koji daju rezultate, ona se jako pragmatično ponaša u međunarodnim odnosima i nije osoba koja lako sklapa prijateljske odnose. Ona je u Vučiću prepoznala nekoga ko može da pokrene ne samo Srbiju, nego i celu regionalnu dinamiku. Njen odnos prema Vučiću zavisiće od toga da li će se takva politika nastaviti. Nemačka sigurno neće oprostiti eventualne pogrešne korake srpske vlade samo zato što su odnosi do sada bili prilično dobri.

Omer Karabeg: Rekli ste da je Briselski sporazum - Vučićev potez koji kancelarka Merkel najviše ceni.

Florian Bieber: To je temelj svega. Bez Briselskog sporazuma ne bi bilo tako dobrih odnosa, u to sam siguran. Naravno, Vučić je uradio i neke druge stvari - to je, pre svega, okretanje Srbije prema Evropi, kao i njegova poseta Sarajevu. Takvi potezi se jako cene u Nemačkoj, mada ima i drugih poteza koji su možda problematični i koji mu se ponekad progledavaju kroz prste, ali pitanje je koliko dugo će to trajati.

Bodo Weber: Naravno da su dijalog sa Prištinom i prihvatanje činjenice da je Kosovo otišlo i da se, umjesto snova o vojnom vraćanju Kosova, treba okrenuti položaju Srba na Kosovu - bile stvari koje Njemačka najviše cijeni. Tu treba dodati i najave demokratskih i ekonomskih reformi, kao i više državničko, a manje etnonacionalističko ponašanje gospodina Vučića u bilateralnim odnosima u regiji. To se prvenstveno odnosi na Bosnu i Hercegovinu, dok su odnosi sa Hrvatskom i dalje komplikovani.

Omer Karabeg: Da li je tačna priča da Nemačka vidi Srbiju kao lidera Zapadnog Balkana?

Nemačka je nagradila napredak koji je videla u Srbiji

Florian Bieber: Mislim da je sam termin "lider Zapadnog Balkana" jako problematičan. Siguran sam da Nemačka ne bi koristila tu reč, jer ta reč sugeriše da je Srbija važnija od drugih i da predvodi druge, što ne bi bilo dobro primljeno u drugim zemljama regiona. Mislim da treba koristi reč "ključni". Mislim da Nemačka, a i mnoge druge zemlje Evropske unije, smatraju da je Srbija ključna zemlja za napredak regiona prema Evropskoj uniji. Od tri velika problema koja imamo u regionu, a to su Kosovo, Bosna i Hercegovina i odnos Makedonija-Grčka, rešavanje dva problema zavisi od Srbije. Nemačka je nagradila napredak koji je videla u Srbiji. Kada bi takvog napredka bilo u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, siguran sam da bi Nemačka uspostavila dobre odnose i sa tim zemljama, ali, na žalost, toga nema.

Bodo Weber: Složio bih se sa gospodinom Bieberom da Njemačka ne razmišlja o regionalnom lideru. To smo imali početkom prošle decenije kada se na Zapadu mislilo da Hrvatska može postati regionalni lider, pa se onda nakon pada Miloševića i petooktobarskih promjena razmišljalo da to bude Srbija. Sada o tome u Europskoj uniji niko više ne razmišlja. Ja imam malo drugačije mišljenje o ulozi Srbije i Beograda, kada je riječ o rješavanju krize u Bosni i Hercegovini. Na Forumu Srbija-Njemačka, koji je ovih dana održan u Berlinu, Vučić je - odgovarajući na pitanje o odnosu Srbije prema Bosni i Hercegovini - jasno dao do znanja da on ne poduzima nikakvu inicijativu za rješenje krize u toj zemlji i da Beograd nema nikakvu ideju o tome.

Ako Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Vučić ne može ćutke stajati pored gospodina Dodika dok on govori kako uporno radi na secesiji Republike Srpske i rušenju BiH

Vjerujem da Beograd misli da niko to od njega i ne očekuje. Maksimalno što možemo očekivati od Srbije je da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a Vučić o tome i govori u svojim izjavama. Na pomenutom Forumu on je rekao da vaga svaku riječ kada govori o Bosni i Hercegovini. Međutim, on bi poslije A morao da kaže i B, što on za sada odbija. Jer, ako Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Vučić ne može ćutke stajati pored gospodina Dodika dok on govori kako uporno radi na secesiji Republike Srpske i rušenju Bosne i Hercegovine.

Vučić bi morao jasno reći da je protiv te politike gospodina Dodika i Banjaluke. To do sada nismo čuli. Iskustvo sa Kosovom pokazuje da vlast u Srbiji neće poduzimati bolne korake bez pritiska Zapada, a očigledno je da takvog pritiska, kad je u pitanju Bosna i Herceghovina, nema ni iz Berlina, ni iz Brisela, ni iz Vašingtona.

Florian Bieber: Mislim da Vučić, a i Nikolić, kada govore o Bosni i Hercegovini, imaju dve vrste izjava. Jedne su, kako je to tačno primetio novinar Michael Martens u Frankfurter Allgemeine Zeitungu, namenjene domaćoj publici, a druge međunarodnoj javnosti. Vučićeve izjave o Bosni i Hercegovini, koje su namenjene domaćoj publici, mnogo su problematičnije. Zbog toga bih ja očekivao da će Evropska unija, onog trenutka kada reši da se fokusira na probleme Bosne i Hercegovine, tražiti od Srbije mnogo jasniji stav prema Bosni i Hercegovini. Naravno da je vlada Srbije više puta rekla da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali s druge strane, ona održava dobre odnose sa Dodikom i do izvesne mere podržava njegovu politiku.

Ako Vučić 28. juna ode u Andrićgrad, a ne u Sarajevo, to je jasan signal da on daje podršku Dodiku i njegovom nacionalističkom stavu, što je veoma problematično. Ali, sve to zavisi od toga u kojoj meri su Nemačka i ostale zemlje Evropske unije spremne da se bave Bosnom i Hercegovinom. U proteklih nekoliko godina to im nije bio prioritet. Tek kada im to postane prioritet, one će verovatno više insistirati na tome da se Srbija distancira od Dodika i njegovih izjava.

Omer Karabeg: Mislite li da će Srbija u jednom trenutku morati javno da se odrekne prećutne politike da je Republika Srpska nadoknada za Kosovo?

Bodo Weber: Ne vjerujem da Srbija želi da pripoji Republiku Srpsku. Mislim da ni gospodinTadić, koji je davao mnogo veću podršku gospodinu Dodiku, nije bio za to, a za to nije ni gospodin Vučić. Preokret u Bosni i Hercegovini može doći ili iznutra - tu mislim na nešto poput građanskih protesta početkom ove godine, ili nekim naglim zaokretom u politici Europske unije prema Bosni i Hercegovini, što ne bi išlo bez podrške Sjedinjenih Američkih Država i vodeće uloge Njemačke. Susjedi - Hrvatska i Srbija - tu će igrati propratnu ulogu, nikako ključnu.

Srbija će jednog dana morati da kaže da je protiv politike i planova o secesiji Milorada Dodika. Takav korak ćemo vidjeti samo ako bude pritiska iz Berlina i drugih zapadnih prestonica

Hrvatska će imati nekakvu ulogu kao član Europske unije, a ulogu Srbije vidim jedino u tome da ode korak dalje od sadašnjih Vučićevih izjava da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da jednog dana kaže da je protiv politike i planova o secesiji Milorada Dodika i da je za nju pitanje državnosti Bosne i Hercegovine riješeno. To je maksimalno što od Srbije možemo očekivati. Takav korak ćemo, ponavljam, vidjeti samo ako bude pritiska iz Berlina i drugih zapadnih prestonica što, na žalost, sada ne vidimo.

Omer Karabeg: Kako Nemačka gleda na nastojanje Srbije da istovremeno ima bliske veze i sa Briselom i sa Moskvom. Smeta li joj politika sedenja na dve stolice?

Florian Bieber: Ponekad se pitam da li je to sedenje na dve stolice. Naravno, Srbija i srpska vlada vole da naglašavaju svoje dobre odnose sa Rusijom, ali ako realno gledamo, odnosi Srbije sa Rusijom ni u ekonomskom ni u političkom smislu nisu tako bliski kao sa Evropskom unijom. Zbog toga mislim da će Brisel do izvesne mere to da toleriše. Također, ne bismo smeli zaboraviti da ima i drugih zemalja, članica Evropske unije, koje imaju dobre odnose sa Rusijom. Nemačka već dosta dugo ima jako dobre ekonomske odnose sa Rusijom, na svoj način i Mađarska, a i Bugarska. Srbija u tom smislu nije izuzetak, pa ne verujem da će Brisel ili Brelin u nekom trenutku tražiti od Srbije da se odluči za jednu ili drugu stranu. Do toga može doći samo u slučaju da se odnosi između Evropske unije i Rusije još više pogoršaju, a to najmanje zavisi od situacije na Zapadnom Balkanu.

Bodo Weber: Mislim da je ovo malo komplikovanija stvar. Njemačka nije reagovala kada je Srbija definisala svoju politiku - i Rusija i Europska unija, zato što je od Beograda dobila uvjeravanja da je integracija Srbije u Europsku uniju neupitna. Zbog ekonomskih veza sa Rusijom i zbog njene energetske ovisnosti o Rusiji, koja itekako postoji, Srbiji se malo gleda kroz prste i od nje se ne očekuje da sto posto harmonizuje svoju vanjsku politiku sa politikom Europske unije, posebno kada je riječ o sankcijama prema Rusiji.

Paralelna diplomatija Srbije - tu mislim na posjetu Vučića Berlinu u isto vrijeme kada i bjeloruski predsjednik Lukašenko posjećuje Beograd - stvorila je malu nervozu u Berlinu

Međutim, paralelna diplomatija Srbije - tu mislim na posjetu Vučića Berlinu u isto vrijeme kada i bjeloruski predsjednik Lukašenko posjećuje Beograd, ili dolazak u Beograd predsjednika parlamenta Rusije Sergeja Nariškina, koji je na listi ruskih funkconera kojima je zabranjen ulazak u EU u isto vreme kada je tamo boravio i gospodin File - stvorila je malu nervozu u Berlinu, o čemu je Vučić sigurno morao čuti tokom svog boravka u Njemačkoj. Rusija je jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Druga stvar je pitanje ekonomske ovisnosti Srbije o Rusiji. Srbiju opterećuje energetski sporazum sa Rusijom iz 2008. godine koji je sklopljen u vrijeme kada se od Rusije očekivalo da će braniti Kosovo. Kosovo je otišlo, pa je osnova za taj sporazum nestala, ali je ostala energetska ovisnost o Rusiju koja je problem za Srbiju. Srbijanska vlada je rekla da će u sendviču između Rusije i Europske unije, u kome se sada nalazi, nastojati da prije svega vodi računa o svojim interesima. Da li to znači da će se osloboditi energetske ovisnosti o Rusiju, koja ni ekonomski nije isplativa? To još nismo vidjeli.

Mislim da će Njemačka i druge zemlje Europske unije pomno pratiti šta Srbija radi. Tačno je da neke članice Europske unije imaju bliske ekonomske veze za Rusijom. Slovačka i Bugarska su stoprocentno ovisne o ruskom gasu i to Europskoj uniji stvara velike probleme. Brisel nema interesa da sebi stvara još jedan problem u vidu još jednog budućeg člana Europske unije koji je energetski sto posto ovisan o Rusiji.

Omer Karabeg: Stiče se utisak da je Nemačka više od ostalih velikih zapadnih igrača - Amerike, Engleske i Francuske - spremna da Vučiću oprosti cenzuru štampe i gušenje slobode medija, o čemu su govorili zvaničnici Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju.

Florian Bieber: Pritisak na slobodu medija u Srbiji i ponašanje Vučića, koje liči na autoritarno, je fenomen koji je postao vidljiv tek posle izbora. Imali smo neke signale i za vreme prošle vlade, ali sada je to očiglednije. Pitanje je da li će Nemačka zbog toga početi da vrši pritisak na vladu Srbije. Ja bih to očekivao, međutim, glavni interes Nemačke je da se reši problem Kosova. Od trenutka postizanja Briselskog sporazuma, Nemačka i druge evropske zemlje su stvarno Srbiji gledale kroz prste, jer su mislile da je kosovski problem važniji od unutrašnje politike. To može da ima opasne posledice.

Pravo pitanje je da li je Vučić demokrata ili nije. Plašim se da on nije baš toliki demokrata, kako to zna da se prezentuju u Nemačkoj

Vidimo da se na Zapadnom Balkanu pogoršava stanje demokratije i slobode medija. Srbija sledi primer Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske. Tome se može dodati i Mađarska. Ako to ode predaleko, biće opasno. U debatama o premijeru Srbije uvek se razgovora o tome da li je on nacionalista ili nije. Mislim da je to pogrešno. Pravo pitanje je da li je Vučić demokrata ili nije. Plašim se da on nije baš toliki demokrata, kako to zna da se prezentuju u Nemačkoj. Ne verujem da će mu Nemačka to oprostiti, samo je pitanje kada će se ozbiljnije time pozabaviti i na njega izvršiti pritisak da se i na unutrašnjem planu drugačije ponaša.

Bodo Weber: U pristupnim pregovorima Srbije doći će na red otvaranje poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i vladavini prava, slobodi i bezbednosti. Tu će se otvoriti suštinske teme i sigurno neće biti nikakvog gledanja kroz prste. Doći će i do pitanja da li je Vučić demokrata ili nije. Na konferenciji za štampu u Berlinu, koja je održana nakon susreta Merkel - Vučić, po nekim rečenicama gospođe Merkel dalo se naslutiti da je njemačka kancelarka u četiri oka razgovarala sa Vučićem i o slobodi medija i njegovom sporu sa Organizacijom za evropsku bezbjednost i saradnju.

Omer Karabeg: Vi, znači, mislite da nisu u pravu oni koji kažu da je za Nemačku i ostale evropske zemlje važno samo to da Vučić završi posao oko Kosova, a kakva će biti unutrašnja situacija u Srbiji - to ih ne interesuje?

Bodo Weber: Mislim da nisu u pravu. Mi nemamo instrumente da na to utičemo dok se ne otvore poglavlja 23 i 24. Njemačka vlada je svjesna ambivaletnosti koja postoji u osobi gospodina Vučića. On je, s jedne strane, napravio istorijski zaokret, doduše uz veliki pritisak sa Zapada, a na drugoj strani - Vučić je nakon posljednjih izbora, uz potpuno urušavanje opozicije, dobio toliku moć koliku u formalnom smislu nije imao ni Milošević. Toga je njemačka vlada svakako svjesna i tu sigurno neće biti nikakvog gledanja kroz prste. U to ćemo se, rekao sam već, uskoro uvjeriti kada se počnu otvarati poglavlja 23 i 24.

Florian Bieber: Sigurno je da rješavanje pitanja Kosova ne može da bude jedini uslov za približavanje Srbije Evropskoj uniji. Postoji svest, ne samo u Nemačkoj, nego i drugim zemljama Evropske unije - da autoritarnog ponašanja ima ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama regiona. Mislim da će ta tema biti sve više u centru pažnje Evropske unije, samo je pitanje kojim instrumentima - sem bilateralnih odnosa - raspolaže Brisel kojim može da izvrši pritisak na vlade da se bolje ponašaju prema opoziciji. Treba analizirati ne samo javne nastupe političara, nego i sve poteze kojima se svakodnevno smanjuje sloboda medija u Srbiji. Mediji u toj zemlji su sve manje kritični prema vladi, a neki vode i prljavu kampanju protiv kritičara vlasti.

Omer Karabeg: I na kraju, vidi li Nemačka u Vučiću lidera koji dugoročno može da stabilizuje Srbiju, a time i ceo region?

Bodo Weber: Njemačka se nada da će Vučić biti taj koji će dugoročno stabilizovati Srbiju. Da li je Nemačka sigurna u to? Mislim da postoje nedoumice zbog njegove ambivalentnosti. S jedne strane, on ima skoro apsolutnu moć, što mu omogućava da realizuje obećane reforme, ali na drugoj strani on predstavlja prepreku za dalju demokratizaciju. A što se tiče njegovog uticaja na stabilizaciju regije, na to sam već odgovorio. Mislim da Njemačka više ne razmišlja o regionalnim liderima. Ne vidi ga kao lidera koji će stabilizovati region, nego kao važnu figuru koja može stabilizovati Srbiju i povesti je prema Europskoj uniji.

Vučić je u isto vreme i konstruktivan i opasan za Srbiju i regiju zbog svog nedemokratskog ponašanja. U Nemačkoj su toga svesni

Florian Bieber: Mislim da to zavisi od njegovog ponašanja. Ako bude vodio konstruktivnu politiku, onda može da ima takvu ulogu. Vučić je u isto vreme i konstruktivan i opasan za Srbiju i regiju zbog svog nedemokratskog ponašanja. U Nemačkoj su toga svesni. Zbog toga će pažljivo pratiti šta se dešava u Srbiji. Ako se Vučić ne promeni, ako se na unutrašnjem planu bude ponašao kao do sada, Nemačka će možda potražiti drugog partnera. Kao što sam rekao, sve zavisi od njegovog ponašanja, pogotovo u ovoj godini kada je on nakon izbora stekao veliku moć i kada će se videti smer kojim on ide. Tada će biti jasno da li će dobiti dugoročnu podršku ili ne.

Pogledajte komentare (22)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG