Kako dinar sve više tone u odnosu evro, tako je i guverner Narodne banke Srbije sve više na udaru pojedinaca iz vladajuće Demokratske stranke, biznisa, čak i pojedinih tabloida.
Zbog prozivke lista „ Press“ guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić žalio se i Savetu za štampu. Ovaj tabloid, iza koga mnogi čuju i glas izvesnih političkih moćnika, ne prekida, međutim, obračun sa njim. Pita ga, pored ostalog, i da li je normalno da od decembra prošle do kraja februara ove godine domaća valuta padne sa 103 na 111 dinara za evro. Aktuelnog guvernera čak upoređuje sa kapetanom potonulog broda „Costa concordia“, s tom razlikom da mu – Šoškiću - fali još samo misteriozna Moldavka, ali da će se i ona, nema sumnje kad-tad pojaviti.
Ima, međutim, i onih koji ocenjuju da bi Šoškić trebalo da upita zašto se pitanje o odnosu dinara i evra i politički ceh za taj odnos postavlja njemu umesto Vladi Srbije. A u odgovoru na to pitanje ekonomista Miroslav Prokopijević za Radio Slobodna Evropa kaže:
Ekonomista Miroslav Prokopijević: Ako je pitanje zašto ceh pripada guverneru a ne vladi, odgovor je krajnje jednostavan: kad se postavi pitanje ko je jači a ko slabiji u u toj podeli Vlada – Narodna banka, odgovor može da bude samo jedan.
„Ako je pitanje zašto ceh pripada guverneru a ne vladi, odgovor je krajnje jednostavan: kad se postavi pitanje ko je jači a ko slabiji u u toj podeli Vlada – Narodna banka, odgovor može da bude samo jedan – da je jača Vlada, a da je Narodna banka mnogo slabija. Prema tome, Vlada će iskoristiti svaku priliku da svali odgovornost na centralnu banku“, podseća Prokopijević.
Mnogi ekonomski stručnjaci su još pre dve i više godina kritikovali nerealno visok kurs dinara u odnosu na evro još tada procenjujući da bi, kada bi zaista se zaista tržišno formirala, cena jednog evra bila 120 ili čak i 150 dinara. Iako još nije dostigla te vrednosti, cena evra u dinarima izaziva sada tako burne reakcije da se neretko traži i glava guvernera. Otuda se postavlja pitanje hoće li ti kritičari ponovo socijalzam, dirigovanu ekonomiju i u fiksni kurs dinara koji bi određivao guverner – član Centralnog komiteta Saveza komunista?
Kome u izvršnoj vlasti i zašto, kojim to biznismenima i zašto, smeta guverner Dejan Šoškić i da li je on kriv što se vrednost srpske valute sunovratila u odnosu na evro - pitali smo još dvojicu ekonomskih komentatora, od kojih smo dobili dva nepodudarna mišljenja.
Miša Brkić, urednik nedeljnika „Novi magazin“, kaže za Radio Slobodna Evropa da nije za to da se izvršna vlast meša u posao Narodne banke, ali dodaje da je i protiv toga „da se Narodna Banka ponaša autistično i da rezonuje u stilu ‘baš nas briga kakvo je zdravlje nacionalne valute, mi smo zaduženi samo za kontrolu cena i inflacije na projektovanom nivou’. Ako je tako, zašto onda uopšte Narodna banka i interveniše iz deviznih rezervi da bi spasila kurs dinara?“, pita Brkić.
Boarov: Prvi put na velikoj probi
Krvna slika dinara ne može biti bolja od krvne slike srpske privrede i srpske produktivnosti, priznaje i ovaj naš sagovornik. Uvozno zavisna i kreditno opterećena zemlja, njena ekonomija i njeni građani, nažalost, ne mogu imati ni potentniju valutu. Ako je to – a jeste – aksiom, koji nije nepoznati ni laicima, a kamoli ekonomistima, zašto onda igra pogrešnih adresa? Zašto se gnev zbog sve slabijeg kursa dinara ne ispostavlja vlasti nego guverneru Centralne banke?
„Ali, tako nagli skokovi u nekoliko perioda tokom godine jeste nešto što ide na dušu Narodnoj banci. Ako je Narodna banka na braniku odbrane nacionalne valute i inflacije, onda bi morala da ima nekakav plan i da kaže – da, dinar treba da kliza, ali u određenom periodu do određene granice, posle koje će Narodna banka intervenisati“, smatra Brkić.
Prezaduženoj državi, prezaduženoj privredi i političkoj eliti ne odgovara ubrzana devalvacija dinara baš pred izbore. Ne odgovara im ni kao dužnicima – grad Beograd je, recimo, veliki devizni dužnik, a i mnogi krupniji privrednici su veoma zaduženi u evrima, dok su im prihodi u dinarima - jer takav smer deviznog kursa povećava njihove obaveze, ocenjuje ekonomski komentator Dimitrije Boarov, ali i dodaje da se prvi čovek Narodne banke našao između Scile i Haribde.
Ilustracija
„Guverner je razapet između lojalnosti političkoj strukturi koja ga je izabrala i zahtevima struke i Međunarodnog monetarnog fonda, koji traže takvu deviznu politiku koja bi izbalansirala državne i javne troškove sa realnosti u kojoj se nalazi privreda Srbije. Vrlo je komplikovana činjenica da je, s jedne strane, vladajućoj koaliciji potreban stabilan kurs, a da joj je, s druge stranke, potrebna i inflacija da bi mogla da napuni budžet i ispuni sva budžetska obećanja u ovoj godini koja bi trebalo da simuliraju porast konjunkture. U tom smislu je to jedna slika u kojoj niko nije zadovoljan guvernerom, ni struka ni izvršna vlast, a on je sada prvi put na jednoj velikoj probi“, ocenjuje Boarov.
Iako su napadi na guvernera Šoškića prilično predizborni i populistički u tonu, Miroslav Prokopijević smatra da se iza njih kriju ogoljeni interesi nekih grupa:
„Pretpostavljam da ti napadi mogu da se uklope u predizbornu kampanju, a da je pravi razlog interes. Očito su ovim naglim padom dinara izgubili neke pare i sad su naši tajkuni i tajkunčići shvatili da to mogu da povežu sa interesima običnih ljudi, kojima takođe nije u interesu da dinar tako naglo padne“, kaže Prokopijević.
Upitan da li smatra će guverner morati da popusti pred pritiscima vladajuće elite u izbornoj godini, odnosno, da li treba pred njima da popusti Dimitrije Boarov kaže:
„Ja mislim da guverner nije dovoljno svestan ekonomskih aspekata politčkog raspleta koji se mora odigrati ove godine. S druge strane, smatram da oni koji ga kritikuju ne znaju da on možda više radi u njihovom interesu nego što se to njima čini“, ocenjuje Boarov.
