Dostupni linkovi

'Konstantinović Srbiji potrebniji nego ikada'


Konstantinović hrabro otvarao pitanje slobode

„Konstantinović. Hronika“, knjiga Radivoja Cvetićanina o velikom književniku i filozofu Radomiru Konstantinoviću, dolazi upravo u vreme kada Srbiji treba podsećanje na njegovo delo, poručili su govornici sa promocije u Beogradu.

U njoj su opisani život i rad Radomira Konstantinovića, pisca čuvene „Filosofije palanke“, koji je ostao upamćen i po antiratnom angažmanu tokom raspada Jugoslavije devedesetih.

„Ovom knjigom Radivoj Cvetićanin vratio nam je Radeta ovde. Oživeo ga je, on je ponovo prisutan. A dok je Rade prisutan za nas ima nade. Moramo shvatiti, citirajući Radeta Konstantinovića, da je palanka u centru a ne na periferiji. Ovo naše doba, primitivizmom, prostaklukom, ksenofobijom, demagogijom, potvrđuje da mi zapravo živimo u centru jedne takve palanke. I zato nam je Rade danas potrebniji nego ikada“, rekao je pisac Filip David.

On je knjigu Radivoja Cvetićanina o Radomiru Konstantinoviću opisao kao „čudo“, roman i biografiju u isto vreme, delo kakvo ovde još nije viđeno. Nekadašnji prijatelji Radomira Konstantinovića ocenili su da je Cvetićaninova „Hronika“ o Konstantinoviću dragocena i zbog činjenice da se kapitalno delo ovog mislioca i humaniste, umnogome prećutkivano u njegovoj rodnoj Srbiji, na ovaj način vraća na društvenu scenu.

Sa promocije knige "Konstantinović. Hronika", u Beogradu 19. septembra
Sa promocije knige "Konstantinović. Hronika", u Beogradu 19. septembra

Filip David podsetio je na suštinsku poruku „Filosofije palanke“ koja je, kako je rekao, bila biblija antinacionalističkog Beogradskog kruga uoči krvavog raspada Jugoslavije.

„A to je, između ostalog, čuvena rečenica da duh palanke, pre ili kasnije, vodi srpskom nacizmu“, rekao je Filip David.

Pisac Bora Ćosić obratio se iz Berlina putem video linka rekavši da je Konstantinović hrabro otvarao pitanje slobode, ali da nema srećnih pisaca, pesnika i filozofa:

„Srećni su oni koji smatraju sebe srećnima dok letuju po Balearima, dok piju minhensko pivo ili dok se vrte oko ruleta u Las Vegasu. Čak i oni koji nekada u svojoj slavi i u svojoj moći vode čitave narode na belom konju, za krst časni i slobodu zlatnu.“

Osvrćući se na ratno vreme, i pobedu palanačkog duha protiv kog se Konstantinović zdušno borio i devedesetih, govornici su istakli da je hronika njegovog života, koju je Cvetićanin znalački pretočio u knjigu, važna za kulturni i društveni život sadašnjih i budućih generacija.

„Veliko nerazumevanje velikog pisca je velika tragedija jedne kulture. I to će ova knjiga pokazati. Nadam se da će postideti oni koji su toliko zla, dakle onog đubreta o kom je pisao Konstantinović, prosuli po humci Radomira Konstantinovića i da će se zapitati zašto su to činili“, rekao je profesor književnosti Gojko Tešić.

Istoričarka Latinka Perović rekla je da knjiga „Konstantinović. Hronika“ vraća sećanje na liberalne intelektualce, kao što je bio Radomir Konstantinović, koji su živeli za vrednosti zasnovanim na slobodnom pojedincu:

„Kada je iz Srpske književne zadruge udaljen Dobrica Ćosić, 1972. godine, njegovi prijatelji ponudili su Radetu Konstantinoviću da postane član njenog Upravnog odbora. Odbio je rekavši da se to tako ne radi. Dakle ne osveta, koja vodi samo smeni nosilaca uvek iste vlasti. Ideal Konstantinovića je dijalog, pravo i sloboda.“

Autor knjige “Konstantinović. Hronika” Radivoj Cvetićanin, koji je ovo delo pisao punih pet godina, sa posebnim emocijama govorio je o Radomiru Konstantinoviću, čoveku koji je neizmerno voleo Beograd, nazvavši ga „momkom iz ovog kraja“.

„Često je išao preko Studentskog trga i pored Dositejevog spomenika. O njemu je napisao božanstvene i sjajne stranice. Voleo je Kalemegdan, šetao je tvrđavom i u svojim teškim i vedrim trenucima. Kao da mu je Kalemegdan bio neka vrsta sagovornika“, ispričao je Cvetićanin sa suzama u očima.

Knjiga “Konstantinović. Hronika” na više od 800 strana, uz stotinak fotografija, dokumenata i ilustracija, priča i o malo poznatim detaljima iz privatnog života Radomira Konstantinovića, pisca i filozofa, darovitog đaka i boksera, omladinskog akcijaša, pesnika, prijatelja Samjuela Beketa, novinara, likovnog i filmskog kritičara, koji je zaboravljen od postpetooktobarske Srbije preminuo u Beogradu oktobra 2011. u 83. godini života.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG