Pet velikih obećanja datih sa samita UN o klimi i šta se dogodilo s njima

Associated Press

Kada se pregovori na samitu Ujedinjenih nacija o klimi završe u nekom trenutku ove nedelje u Dubaiju, verovatno će biti velikih obećanja o tome kako će se svet boriti protiv klimatskih promena, izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja.

Pregovarači raspravljaju o tome koliko brzo treba smanjiti upotrebu fosilnih goriva i kako da se plati veliki prelazak na zelenu energiju, povećavajući mogućnost da se dođe do istorijskog sporazuma.

Prethodni samiti su završavali uspostavljanjem fonda za pomoć zemljama u razvoju da pređu na zelenu energiju, zavetima da će se smanjiti zagađenje i obećanjima da će najugroženiji ljudi biti u središtu političkih diskusija.

Međutim, da li su zemlje ostale pri svojim rečima?

Uoči kakvih god odluka koje budu donete na ovogodišnjim pregovorima, agencija AP je napravila pregled pet velikih obećanja iz skoro 30 godina pregovora i šta se dogodilo od tada.

Smanjenje emisija u Kjotu

Treći klimatski samit održan je u Kjotu u Japanu 1997. godine koja je bila jedna od najtoplijih godina u 20. veku.

Pročitajte i ovo:

Četvrt veka od Kjoto protokola: Prvi korak u klimatskoj diplomatiji

Poznat kao Protokol iz Kjota, sporazum je tražio od 41 zemlje širom sveta s visokim emisijama štetnih gasova i Evropske unije da smanje emisije za nešto više od pet odsto u odnosu na nivoe iz 1990. Do smanjenja emisija se može doći na različite načine, od korišćenja zelene energije poput vetra i sunca koje ne proizvode emisije do proizvodnje stvari poput vozila s motorima na gorivo, koja bi radila s manje zagađenja.

Uprkos dogovoru o smanjenju emisija, države su se tek 2005. godine saglasile da konačno deluju po Kjoto protokolu. SAD i Kina – dve zemlje s najvećim emisijama štetnih gasova i tada i sada – nisu potpisale sporazum.

Što se tiče ispunjavanja obećanja, Kjoto nije bio uspešan. Emisije štetnih gasova od tada su dramatično povećane. Tada je 1997. bila najtoplija zabeležena godina od predindustrijskih vremena. A 1998. je oborila taj rekord, koji je potom obaran više od deset puta.

Kjota se ipak i dalje smatra prekretnicom u borbi protiv klimatskih promena jer je to bio prvi put da je toliko zemalja prepoznalo problem i obećalo da će raditi na njemu.

Kopenhagenški klimatski novac

U vreme kada je održana konferencija u Danskoj 2009. godine, svet je navršavao svoju najtopliju deceniju u istoriji, mada je rekord posle ponovo oboren.

Taj samit se uglavnom smatra neuspehom usled pat pozicije između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju po pitanju smanjenja emisija i pitanja da li siromašnije zemlje mogu da koriste fosilna goriva za razvijanje svojih privreda. Ipak, na skupu je izneto jedno veliko obećanje: novac za zemlje da pređu na čistu energiju.

Pročitajte i ovo:

Kopenhagen je sada HOPEhagen

Bogate zemlje su obećale da će usmeriti 100 milijardi dolara godišnje u zemlje u razvoju za zelene tehnologije do 2020. Ipak, do početka 2020-ih nisu dostigle tih 100 milijardi dolara, što je izazvalo kritike kako iz zemalja u razvoju, tako i od ekologa.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je 2022. godine saopštila da su bogate zemlje možda konačno ispunile i čak premašile cilj od 100 milijardi dolara. Međutim Oksfam (Oxfam), organizacija fokusirana na borbu protiv siromaštva, navodi da je verovatno 70 odsto tih sredstava bilo u obliku zajmova koji su zapravo povećali dužničku krizu u zemljama u razvoju.

A s obzirom na to da se klimatske promene pogoršavaju, stručnjaci kažu da obećana sredstva nisu dovoljna. Istraživanje koje je objavio klimatski ekonomista Nikolas Stern (NIcholas Stern) ustanovilo je da je zemljama u razvoju za klimatske mere verovatno potrebno dve hiljade milijarde dolara svake godine do 2030.

Pariski sporazum

Tek 2015. godine je skoro 200 zemalja usvojilo globalni pakt za borbu protiv klimatskih promena, koji je pozvao svet da kolektivno smanji gasove s efektom staklene bašte. Odlučile su ipak da to neće biti obavezujuće, tako da zemlje koje se nisu pridržavale nisu mogle biti sankcionisane.

Pariski sporazum se naširoko smatra pojedinačno najvećim dostignućem UN u naporima za borbu protiv klimatskih promena. Dogovoren je 12. decembra pre osam godina uz ovacije na plenarnoj sednici. Države su se saglasile da zagrevanje zadrže na "dosta ispod" dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijska vremena, a idealno ne više od 1,5 stepeni Celzijusa.

Pročitajte i ovo:

EU poručuje da povlačenje SAD neće ugroziti Pariški sporazum o klimi

Nasleđe Pariza se nastavlja i cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni je i dalje ključan u diskusijama o klimi. Naučnici se slažu da treba održati taj prag od 1,5 stepeni jer svaki naredni deseti deo stepen zagrevanja donosi još pogubnije posledice, u vidu ekstremnih vremenskih pojava, po ionako vruću planetu. Svet nije premašio granicu postavljenu Pariskim sporazumom – zagrejao se za oko 1,1 ili 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na početak 19. veka – ali je na putu da je pređe, osim ako se brzo drastično ne smanje emisije štetnih gasova.

Glazgov i ugalj

Šest godina posle Pariza, globalno zagrevanje je dostiglo tako kritičnu tačku da su pregovarači želeli da se ponovo posvete cilju ograničavanja zagrevanja na nivoe dogovorene 2015.

Prosečne temperature su već bile 1,1 stepen Celzijusa više od predindustrijskih vremena.

Samit u Glazgovu je odložen do 2021. kako je svet izlazio iz pandemije COVID-19. Tokom njegovog održavanja bilo je masovnih protesta koje je predvodila klimatska aktivistkinja Greta Tunberg (Thunberg), koja je pomogla u vođenju globalnog pokreta omladinskih aktivista sa zahtevima da lideri urade više.

Posle neslaganja u poslednjem trenutku oko formulacija završnog dokumenta, zemlje su se saglasile da "postupno smanje" upotrebu uglja, što je manje snažno od prvobitne ideje o "postupnom ukidanju". Indija i Kina, dve ekonomije u usponu koje su u velikoj meri zavisne od uglja, tražile su da se razvodni formulacija.

Sagorevanje uglja je odgovorno za više emisija od upotrebe bilo kog drugog fosilnog goriva – otprilike za 40 odsto globalne emisije ugljen-dioksida. Sagorevanje nafte i gasa su takođe glavni izvori emisija gasova s efektom staklene bašte.

Pročitajte i ovo:

Oklevanje Kine u planovima za smanjenje emisija štetnih gasova

Dosad, zemlje nisu uspele da ispune dogovor iz Glazgova. Emisije iz uglja su neznatno povećane i glavne zemlje koje koriste ugalj tek treba da počnu da se distanciraju od najprljavijih fosilnih goriva.

Indija je primer za to. Ta zemlja se oslanja na ugalj za više od 70 odsto proizvodnje električne energije i planira veliko proširenje kapaciteta za proizvodnju električne energije na bazi uglja u narednih 16 meseci.

Gubitak i šteta u Šarm el-Šeiku

Na prošlogodišnjim pregovorima o klimi u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeiku, zemlje su se prvi put složile da stvore fond za pomoć siromašnijim državama da se oporave od uticaja klimatskih promena.

Nekoliko meseci posle razornih poplava u Pakistanu u kojima je poginulo skoro 2.000 ljudi i napravljena šteta od preko 3.200 milijardi dolara, delegati na COP27 odlučili su da osnuju fond za gubitke i štete kako bi uništene kuće, poplavljeno zemljište i izgubljeni prihod od useva oštećenih klimatskim promenama bili nadoknađeni.

Posle neslaganja oko toga kako bi fond trebalo da izgleda, fond je formalno napravljen prvog dana ovogodišnjih pregovora u Dubaiju. Obećano je više od 700 miliona dolara. Obećanja, kao i iznosi na koje zemlje odluče da se obavežu, dobrovoljna su.

Stručnjaci za klimu kažu da su obećana sredstva samo delić potrebnih milijardi dolara, jer su klimatski ekstremi poput ciklona, porasta nivoa mora, poplava i suša sve veći kako su i temperatura veće.