Dostupni linkovi

Oklevanje Kine u planovima za smanjenje emisija štetnih gasova


Kina troši više uglja nego ostatale zemlje zajedno

Kinesko rukovodstvo objavilo je novi petogodišnji plan za razvoj zemlje koji obuhvata i mere za smanjenje emisija štetnih gasova. Međutim, na razočarenje stručnjaka i ekologa plan ne pomaže mnogo u ostvarivanju ciljeva Kine u borbi protiv klimatskih promena pošto zemlja koja je daleko najveći potrošač uglja u svetu stvara dalji porast emisija uz oslanjanje na prljavu energiju, pišu svetski mediji.

Petogodišnji plan

Ekonomski plan Kine za narednih pet godina mogao bi dovesti do snažnog porasta emisija gasova s efektom staklene bašte ako se ne preduzmu dalje mere za ispunjavanje dugoročnih ciljeva zemlje, ocenjuje Gardijan (The Guardian).

Petogodišnji plan obavljen u Pekingu u petak, 5. marta, pružio je malo detalja kako će zemlja ispuniti svoj cilj neto nula emisija do 2060. godine, što je prošle godine najavio kineski predsednik Si Đinping.

Prema novom planu, Kina će smanjiti količinu proizvedenog ugljen-dioksida po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 18 odsto od 2021. do 2025, ali je taj cilj u skladu s prethodnim trendovima i, kako piše Gardijan, mogao bi dovesti do nastavka povećanja emisija za jedan odsto ili više godišnje.

Cilj Pekinga je da energija koja ne dolazi od fosilna goriva čini 20 odsto kineske energetske mešavine, što, prema britanskom listu, ostavlja dovoljno prostora za dalje širenje industrije uglja.

Međutim, ukazuje Gardijan, i dalje postoji prostor da Kina razradi plan s više detalja kako da poveća proizvodnju čiste energije, podstakne industriju da smanji emisije i usvoji strože kratkoročne ciljeve za emisiju gasova s efektom staklene bašte, pošto će sektorski planovi i drugi detalji uslediti kasnije ove godine.

'Veliki skok unazad'

Kina – daleko najveći svetski proizvođač gasova s efektom staklene bašte – uzdržala se od obaveze da smanji emisije u roku od pet godina, što je zgrozilo ekologe, piše Tajms (The Times) u tekstu "Veliki skok Kine unazad smanjenjem emisija".

Na Kinu ide 26 odsto globalnih emisija, u poređenju s 15 odsto koliko dolazi iz SAD. Kina je takođe potrošila više uglja nego ostatak sveta zajedno u svakoj godini od 2011, ističe londonski list i dodaje da su se stručnjaci za klimu nadali da će novi petogodišnji plan otkriti kako će biti ostvaren cilj za ukupnu nultu emisiju do 2060. Umesto toga, premijer Li Kećiang je u petak izneo detalje industrijske strategije kojom se Kina i dalje oslanja na sagorevanje uglja.

Novim petogodišnjim planom najavljeno je smanjenje "intenziteta emisija", odnosno količine ugljen-dioksida po jedinici BDP-a, kao i "intenziteta energije", odnosno količine energije po jedinici BDP, dok su se ekolozi nadali ograničenju ukupne potrošnje energije, ističe Tajms i objašnjava da predviđeni rast privrede za pet do šest odsto godišnje, znači i rast emisija.

Uzmak u kineskoj energetskoj strategiji mogao bi imati posledice za klimatski samit COP26 u Glazgovu u novembru. Uspeh te konferencije, koja ima za cilj da svet obaveže na plan za globalnu dekarbonizaciju, zavisi od velikih zagađivača poput Kine, SAD i Indije koji treba da objave svoje planove pre sastanka.

Poslednji veliki klimatski samit u Parizu 2015. bio je uspešan uglavnom zato što su Kina i SAD unapred prihvatili ciljeve, dok je za poslednji veliki neuspeh u Kopenhagenu 2009. okrivljeno oklevanje Kine, ukazuje Tajms i dodaje da se stručnjaci nadaju da će se narednih dana iz Pekinga doći čvršće obaveze.

Balansiranje ciljeva

U nastojanju da bude globalni lider Kina se suočava s ogromnim klimatskim i tehnološkim izazovima, ističe CNN, ukazujući da Peking svoje ekonomske ambicije mora da uravnoteži s urgentnom potrebom rešavanja klimatske krize.

Najava Sija da Kina do 2060. bude karbonski neutralna je smeli i veliki cilj za zemlju koja sagoreva više uglja od ostatka sveta zajedno, ocenjuje američka televizija uz konstataciju da će za ostvarenje tog plana biti potrebno ništa manje do ekonomska revolucija.

Kina je decenijama svoj uspon podupirala masovnim infrastrukturnim projektima i proizvodnjom, praveći ekonomsku lokomotivu koja veoma zavisi od prljave energije. A analitičari, ističe CNN, kažu da pritisci izazvani COVID-19 i tenzijama sa Zapadom podstiču Kinu da troši više na takve energetske izvore, a ne manje.

Pored najava kineskog premijera da će se smanjiti potrošnja energije po jedinici BDP-a eliminisanjem velikog zagađivanja vazduha preko grejanja na čistiju energiju i drugih metoda, Kina raspolaže i drugim načinima za smanjenje zavisnosti od uglja, uključujući izgradnju hidroelektrana i vetroturbina.

Ipak, ukazuje CNN, pojedini klimatski eksperti tvrde da 14. po redu petogodišnjem planu, koji će biti ratifikovan na ovogodišnjem zasedanju "Dve sesije", nedostaju bitni detalji kako da se Kina značajno odmakne od uglja.

Delegiranje teških odluka

Petogodišnji plan malo pomaže približavanju cilju predsednika Sija da Kina ostvari ukupno nultu emisiju štetnih gasova do 2060. godine, ocenjuje Blumberg (Bloomberg) i ističe da je vrhovno kinesko rukovodstvo teške odluke prepustilo birokratama.

Nove mere mogle bi dovesti do toga da Kina dostigne maksimum emisija do 2030. godine, na šta se obavezala prema Pariskom sporazumu, mada klimatski stručnjaci kažu da će Kina morati da dostigne taj vrhunac oko 2025. godine da bi svet imao šanse da ostvari cilj sporazuma da se ograniči prosečni globalni porast temperature na 1,5 stepeni u odnosu na preindustrijski nivo.

Najviši kineski zvaničnici teške odluke u vezi s klimom uglavnom su delegirali na različita ministarstva i državna preduzeća koja nadziru energetski sektor zemlje. U narednim mesecima, uprava za energetiku će izneti konkretne ciljeve za energije vetra i sunca, hidroenergiju, kao i nafte i uglja za narednih pet godina, dok će i provincijalne vlade morati da kažu šta nameravaju. Kina će takođe prvi put objaviti petogodišnji klimatski plan koji je u nadležnosti ministarstva životne sredine.

Mada Kina nije objavila zvaničnu mapu puta za karbonsku neutralnost, petogodišnji plan je u skladu s pristupom u dve brzine koji su predložili klimatski istraživači s pekingškog Univerziteta Đinghua. Oni su, navodi Blumberg, sugerisali da smanjenje emisija bude malo do 2035, da bi veći deo napora bio prepušten za kasniji period kada bi smanjenje emisija i posledično usporavanje rasta imalo manji uticaj na bogatije društvo. Oni takođe pretpostavljaju da će se Kina tada moći da se više oslanja na nove čiste izvore energije, kao što je vodonik, jer će pojeftiniti s tehnološkim otkrićima.

Petogodišnji plan u celini ilustruje probleme u napredovanju Kine, ocenjuje Blumberg. S jedne strane, Si želi da izgradi "eko-civilizaciju", dok u javnosti raste podrška za zaštitu životne sredine. S druge strane, lokalne vlade već pronalaze načine da zaobiđu Sijevu zelenu agendu, a industrija fosilnih goriva i dalje snažno lobira za svoje širenje, kao kada su, na primer, nestašice struje zimus iskorišćene da se traži veća energetska sigurnost.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG