Dok Vlada Slovenije procenjuje štetu izazvanu poplavama i klizištima prethodnih dana, Hrvatska sprovodi vanredne mere odbrane od poplava na više područja u dolini reke Drave, a Srbija dočekuje, kako je najavljeno, blaži porast vodostaja reka.
Prema mišljenju stručnjaka i visokih predstavnika EU, do visokih vodostaja reka u regionu dolazi pod uticajem klimatskih promena koje utiču na rast temperature, a posledično i na porast padavina.
U Sloveniji najgora prirodna katastrofa za trideset godina
Google je, na osnovu zvaničnih podataka Slovenije, izdvojio šest lokacija u toj zemlji pogođenih poplavama i klizištem. Ovaj tehnološki gigant, kako su mediji preneli 9. avgusta, uključio je sistem SOS upozorenja za Sloveniju u okviru kog se mogu dobiti sve relevatne informacije o poplavama u toj zemlji.
Šest osoba je izgubilo život, a hiljade ljudi je evakuisano iz svojih kuća u Sloveniji od 4. avgusta.
Premijer Slovenije Robert Golob rekao je 9. avgusta da je poplavljeno nekoliko desetina hiljada kuća.
On je situaciju u Sloveniji opisao kao njenu najgoru prirodnu katastrofu od nezavisnosti te zemlje 1991. godine.
Svetske novinske agencije objavile su fotografije poplavljenih naselja i kuća, kao i uništenih mostova i saobraćajnica.
Satelitski snimci iz mesta Brežice u jugoistočnoj Sloveniji, koje je RSE pronašao, pokazuju da se reka Sava, koja protiče kroz više zemalja u regionu, izlila na tom području.
Vlada Slovenije još procenjuje štetu, ali kaže da bi ona mogla da iznosi nekoliko milijardi evra.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ponudila je u 9. avgusta 400 miliona eura iz fonda solidarnosti kao deo paketa za pomoć poplavljenoj Sloveniji.
Ona je tada navela da su, prema njenom mišljenju, klimatske promene igrale ulogu u ovoj katastrofi.
Njeno mišljenje deli i Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
On objašnjava da klimatske promene ne znače samo povećanje temperature na planeti, već se pod uticajem bržeg zagrevanja vazduha na Severnom polu menja i kretanje vazduha u atmosferi. Kako navodi, poplave u Sloveniji su posledice toga što se ciklon, vazdušna masa, iznad Slovenije duže zadržao nego što je očekivano.
"Tamo (u Sloveniji) je nekoliko dana zaredom bilo jako nestabilno vreme, velike količine padavina, intenzivne oluje. Klima je promenjena i mi sada živimo u svetu u kome postoji mnogo veći rizik da se dešavaju razni klimatski ekstremi", kaže Đurđević.
Hrvatska – vanredne mere i talas povećanog vodostaja reka
Hrvatska je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, uvela vanredno stanje i sprovodi vanredne mere u pojedinim područjima na obali Drave, pritoke reke Dunav.
Aktivno se prati situacija u gradu Osijeku u istočnoj Hrvatskoj i sprovode se pripremne mere odbrane od poplava. Zoološki vrt Osijek, između ostalih, preduzima aktivnosti radi zaštite životinja, saopštio je MUP Hrvatske.
Satelitski snimci, do kojih je došao RSE, pokazuju izlivanje reke Save u mestu Rugvica u blizini prestonice Hrvatske Zagreba.
Vodostaj Save u Zagrebu, inače je, prema podacima Hrvatskih voda, 5. avgusta gotovo dosegao visinu zagrebačkih mostova, a dan pre toga mediji su objavili da je zbog nevremena u Zagrebu došlo do izlivanja Save.
Klimatolog iz Beograda Vladimir Đurđević kaže da je u svim zemljama u regionu bilo mnogo padavina prethodnih dana, a da se problem sa izlivanjem reka “prenosi” iz države u državu preko reke Save koja protiče kroz Sloveniju i Hrvatsku.
“Te padavine prvo prikupe male reke i slivovi i prvo su te rečice nabujale i iz svih tih reka se na kraju kiša skuplja u Savu. Jedan deo poplavnog talasa koji se desio u Sloveniji prešao je u Hrvatsku, ali i ima i jedan deo malih pritoka u Hrvatskoj koje su nabujale i doprinose tom problemu”, kaže Đurđević.
Đurđević objašnjava da Sava, koja u jednom delu u Sloveniji ima bujične vodotokove, u daljem toku ima šire korito i može da primi više vode.
"Kako poplavni talas putuje, on je sve manje opasan", navodi on.
U Srbiji umereni rast vodostaja reka
Dragan Mitrović (62) peca na Savskom šetalištu u Beogradu. On je reporterki RSE rekao da se ne boji da će "talas visokog vodostaja" iz Slovenije i Hrvatske stići u Srbiju.
"Danas, koliko sam ovde, nekoliko sati, Sava je nadošla za dvadesetak centimentara i to je sasvim u redu. Talas (visokog vodostaja) već prolazi. Da me plaši vodostaj, ne bih bio pored vode", kaže on.
Smatra da se na planu zaštite od poplava, ukoliko do toga dođe, ne može uraditi mnogo.
"Protiv prirode ne možemo da se borimo. Sava je pre bila za dva i po metra viša nego sad", kaže on.
Bora Tatić koji živi u blizini Savskog šetališta takođe misli da pojedinci i države mogu malo da urade na zaštiti od poplava.
“To su prirodne pojave, planeta se buni zbog svega što se dešava širom sveta, zagađenja”, navodi on.
On kaže da je situacija u Sloveniji nezapamćena i da će na nekom nivou svakako uticati na Srbiju.
"Koliko sam dobio informacija, očekuje se da iz Hrvatske i Slovenije dođe ovde veća količina vode i da će se vodostaj povećati", kaže.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ), vodostaj reke Save i Dunav je u umerenom porastu narednih dana.
Ipak, prognoze vodostaja pokazuju da oni neće preći granicu redovne odbrane od poplava.
Inače, redovna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj na reci dostigne propisanu granicu (koja je određena za svaki rečni sektor) i ima tendenciju daljeg porasta, navodi se na sajtu RHMZ. U tom slučaju vrši se neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.
U Srbiji su takođe prethodnih nedelja bile zabeležene oluje koje su čupale i obarale drveće i uništile pojedine objekte.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kako su mediji preneli 7. avgusta, posle obilaska područja pogođenog nevremenom, izjavila da je oštećeno ili uništeno oko 12.000 stanova i kuća, nešto više od 1.000 objekata javne namene i da se šteta meri stotinama miliona evra.
Kako se boriti protiv klimatskih promena i njenih posledica?
"Predviđanja od pre tridesetak godina pokazivala su da će ovo danas da nam se dešava, tako da dok govorim o ovome (klimatskim promenama) ja radim verifikaciju na živo onoga što su bili naučni radovi osamdesetih i devedesetih", kaže Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Đurđević kaže da klimatske promene kojim prisustvujemo prouzrokuju više temperature, a to znači da u vazduhu može da se nađe više vodene pare nego što je to bio slučaj u prošlosti.
"Danas je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen u odnosu na period pre industrijske revolucije, to znači da u proseku u atmosferi ima za sedam odsto više vodene pare. Vodena para je glavni sastojak za formiranje padavina i razvoj i snagu oluja", navodi on dodajući da to pitanje danas aktuelno u celom svetu, a posebno sada u regionu.
Danas, prema njegovim rečima, postoje dva vida borbe protiv klimatskih promena.
"Jedan način je ono o čemu govori Pariski sporazum, a to je da napustimo fosilna goriva kao osnovni izvor energije. To nije lak zadatak i za to treba tridesetak godina", kaže on.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015, države su se složile da će "nastaviti s naporima" da ograniče rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa.
Država potpisnica je 175, njih 174 i države Evropske unije (EU) kao jedna strana.
Sa druge strane, države Zapadnog Balkana su 2020. na samitu u Sofiji potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi. Time su se obavezale da će do 2050. u potpunosti izbaciti ugalj iz upotrebe.
Prema podacima Eurostata, zavoda za statistiku EU, ugalj i nafta su glavni izvor energije u većini država Zapadnog Balkana.
Đurđević kaže da ove akcije imaju za cilj da zaustave klimatske promene "na granice koje su prihvatljive" i da nemamo klimatske ekstreme na koje ne možemo da se prilagodimo.
Drugi vid borbe, prema njegovim rečima, je prilagođavanje na klimatske promene.
"U ovom slučaju (situacije u regionu), to je unapređenje sistema za odbranu od poplava. Ali, teško je očekivati da za kratko vreme, pa čak i deset godina, će se unaprediti sistemi koji su građeni decenijama", kaže on.
Đurđević dodaje da sistem odbrane nije samo "podizanje bedema za nekoliko metara", već jedan složen projekat odbrane koji zahteva planiranje i značajna finansijska sredstva.
* Saradnja na tekstu: Miloš Katić
