Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uzbekistanke čekaju pomoć skrivene u podrumu


Sukobi u Kirgizstanu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:00:21 0:00
Direktan link

Sukobi koji su u petak, 11.06.2010., izbili između Kirgiza i Uzbeka u gradu na jugu Kirgistana Oš, zahvatili su potom i grad Jalalabad. U neredima je poginulo najmanje 100 ljudi. (RFE/RL)

Napisao Ron Synovitz na osnovu reportaže dopisnika RFE/RL uzbekistanskog servisa Hakimjana Husanova. Priredila Svetlana Božić Krainčanić.

Nigora i njene tri prijateljice – mlade žene iz Uzbekistana u svojim 20-tim godinama – kriju se u gradu Oshu u podrumu svojih kirgistanskih prijatelja. Tu su već danima, otkako je započeto međuetničko naselje u južnom Kirgistanu.

Posle niza besanih noći u kojima odjekuju eksplozije i isprekidan rafal automatskog oružja u susedstvu, one su u razgovoru za uzbekistanski RSE servis priznale da su i sada previše uplašene da bi izašle napolje – čak i zbog hrane.

Nigorine prijateljice, koje su molile da im se imena ne objavljuju, prošle godine napustile su Uzbekistan zbog prevelikih pritisaka na muslimane. Danas – žele da se vrate.

Nigora tvrdi da ni uzbekistanska ambasada, niti UN ne mogu da im pomognu. Ona kaže da su im predstavnici UN ponudili da kirgistanskoj vojsci daju informaciju gde su skrivene. One su takvu ponudu pomoći odbile.

Za prelazak granice 2.000 dolara

Uzbekistanke na ruševinama spaljenih kuća u kirgiskom selu Kyr-Aryk, 16. juni 2010.
Naime, Nigora kaže da se ona i njene prijateljice najviše plaše upravo kirgistanskih vojnika sa kojima su razgovarale telefonom. One tvrde da im je rečeno da će bezbedno preći granicu samo ako dobro plate.

“Da bi došli po nas i prevezli preko granice, tražili su nam 2.000 dolara za svaku pojedinačno”, rekla je Nigora i dodala da ima prijatelje iz Tadžikistana koji su platili 500 dolara po osobi za istu vrstu “pratnje”.

“Kada smo i njima to rekli, vojnici su nam objasnili kako to nije isto. Da su naši prijatelji iz Tadžikistana muškarci, a da smo mi, kao žene, u naročitoj opasnosti jer su skoro sve uzbekistanske žene silovane. Oni tvrde da nama tako nešto ne bi moglo da se dogodi i da ćemo žive preći granicu”
, priča Nigora.

Na desetine Uzbekistanaca ispričalo je novinarima RSE slične priče.

Loše iskustvo dogodilo se, prema svedočenju, i grupi izbeglica koja je 15. juna od lokalnih vlasti tražila da im bude organizovan bezbedan odlazak u Uzbekistan.

Prema svedočenju Uzbekistanaca, na kraju su stigla dva autobusa sa kirgistanskim vojnicima koji su obećali da će žene, deca i povređeni doći do graničnog prelaza Dostlik. Međutim to se nije dogodilo.

Umesto toga, prema svedočenjima rođaka, oni su odvezeni u Kurmanjan Dodhoh, selo pokraj grada Osha, gde su, kao taoci, zaključani u jednoj zgradi. Uzbekistanci koji su svoje žene i decu poslali u te autobuse tvrde da im je rečeno da neće biti puštene bez novca.

Uzbeci iz regiona Jalal-Abad na putu ka granici, 14. juni 2010.
RSE nije mogao da proveri istinitost ovih tvrdnji, ali jeste jedan sličan pojedinačan primer. Naime, kirgistanski vojnici oslobodili su jednu uzbekistansku devojku nakon što je njena porodica platila 500 dolara kauciju i to, navodno, upravo istom onom uniformisanom licu koji je obećao transport u dva autobusa.

Pre sukoba prebeglo 100.000 izbeglica


Otkako su pre nedelju dana počeli surovi međuetnički sukobi, na hiljade Uzbekistanaca napustilo je južni Kirgistan i prebeglo u susedni Uzbekistan.

Područje južnog Kirgistana postalo je nestabilno u aprilu, otkako je nasilnim ustankom svrgnut kirgistnski predsednik koji je pružao podršku bazi Uzbeka na jugu.

Tenzije na etničkoj osnovi koje ovde datiraju decenijama unazad, u nekoliko navrata su kulminirale u periodu od 1990. godine kada je izginulo na stotine osoba u sukobu Uzbeka i Kirgiza zbog sporenja oko teritorije.

Zaposleni u misiji UN workers i nadležni u Uzbekistanu kažu da je mesec dana uoči ovog, najnovijeg sukoba čak 100.000 izbeglica, mahom žena i dece, već prebeglo u Uzbekistan. U međuvremenu su tamošnje vlasti 14. jauna zatvorile prelaz za sve, osim za povređene.

Uzbekistanka uhapšena pri prelasku granice sa Uzbekistanom, 13. juni 2010
Tri granična prelaza ponovo su otvorena 13. juna kako bi 60 povređenih prešlo prelaz. Ipak na stotine i dalje čeka na kirgistanskoj strani. Takav slučaj je i sa Gulchekhrom Emirovom, Uzbekistankom koja je ekipi agencije Rojters, stojeći ispred bodljikave granične žice, ispričala:

„Ljudi boluju od dizenterije, pate od groznice, svi su bolesni“
, kaže ona i dodaje:

„Neki ljudi boluju od kardiovaskularnih bolesti, neki su pretrpeli infarkt. Nema dovoljno lekova.“


Uzbekistanac Pasim koji je živeo u južnom Kirgistanu kaže da u toku potpuna humanitrna katastrofa i da se sve svelo na improvizovane kampove duž graničnog dela. Ipak sve je, tvrdi on, bolje od Osha gde se pale i pljačkaju uzbekistanski domovi.

„Ljudi ili leže mrtvi na ulicama ili su zaključani u svojim kućama i podrumina. Ko će nam pomoći“
, pita se Pasim.

A na Uzbekistanskoj strani stoji žena sa detetom u naručju, ostavljajući Kirgistan iza sebe. Suviše je uplašena da bi novinarima rekla svoje ime.

Prema najnovijim zvaničnim podacima u međuetničkim sukobima koji traju nešto manje od nedelju dana poginulo je 179 osoba i oko 2.000 povređeno. Kirgistanski ministar zdravlja rekao je da postoji opravdani strah da je broj žrtava znatno veći.
XS
SM
MD
LG