Kineski u Srbiji popularan poput engleskog

Kineski jezik sve je interesantniji mladima u Srbiji gde poslednjih godina dostiže popularnost engleskog, italijanskog, španskog ili nemačkog. Osim na raznim tečajevima, uči se na fakultetu i u državnim školama u kojima predaju i nastavnici iz Kine.

Tradicija učenja kineskog u Srbiji duga je skoro 40 godina, jer se taj jezik na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta izučava od 1974. godine, a danas je sve više studenata koji ga upisuju.

Andrea Pištinjat (21), iz Beograda, rekla je za RSE da nije imala dilemu kada je pre tri godine odlučila da studira kineski jezik.

„Veoma volim kineski jer mi se prvenstveno svidjaju kultura i istorija Kine. Počela sam da ga učim sa 14 godina i smatram da je to jezik budućnosti. Dosta sam do sada naučila, u nekoliko prilika imala sam priliku da pričam sa Kinezima i sasvim dobro smo se sporazumeli.“

U vreme ekonomsklog rasta Kine približavanje toj zemlji, kao i za mnoge druge države, postalo je sve važnije i za Srbiju pa je od nedavno uvedena fakultativna nastava kineskog jezika u 23 osnovne i šest srednjih škola.

U Beogradu je 2006. osnovan Institut Konfučije, jedan od prvih u ovom delu Evrope, gde je na poslednjem semestru upisano više od 80 studenata.

Radosav Pušić, direktor Instituta Konfučije, kaže da je u poslednjih deset godina učenje kineskog svetski trend.

„Mladi uglavnom imaju san da će u jednom trenutku sa znanjem kineskog jezika bilo gde na planeti moći sebi da upriliče bolji i pristojniji život. Tako što će u nekoj kompaniji naći posao ili što će moći da se posvete naučnom radu. Jer se zna da je, pored rastuće ekonomske i političke moći, Kina prva u svetu po broju objavljenih naučnih radova u najprestižnijim svetskim časopisima.“

U Srbiji ima i dosta Kineza koji su iz te daleke zemlje došli poslom, pa se tako u osam gradova Srbije, medju kojima i u Nišu, Kragujevcu i Leskovcu, našlo i 15 nastavnika kineskog.

Čaun Sin Nan, koja je pre sedam meseci stigla u Beograd da predaje kineski, rekla je za RSE da joj se svidja život u Srbiji i da je do sada naučila i malo srpskog.

„Moji studenti su vrlo pametni i brzo uče. I prvo što im kažem je da jezik koji se govori u mojoj zemlji nije tako težak kao što možda misle, da se uz malo truda može savladati bez velikih problema. Samo treba da obrate pažnju na tonove kineskog koji su, koliko sam do sada primetila, od svega najteži ljudima sa ovih prostora.“

Taj jezik u Srbiji predaju i domaći stručnjaci.

Ana Jovanović (36), jedanaest godina živela je u Kini gde je doktorirala, a danas studentima u Beogradu često priča da joj je učenje kineskog otvorilo potpuno novi svet.

„To je jedno nepregledno bogatstvo u koje uronite i ne vidite mu granice. Jer Kina je jedna velika civilizacija iz koje uvek imate nešto novo da saznate. I to je praktično dugačak put bez kraja.“

Da bi neko dobro znao kineski trebalo bi da nauči između 2.500 i 3.000 znakova.

Vladimir Brankov (19) i Katarina Radović (19), studenti prve godine kineskog jezika i književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu, kažu da se nadaju da će brzo naučiti 300 znakova kineskog pisma, koliko je dovoljno za osnovnu komunikaciju.

„Znam na kineskom da kažem kako se zovem i još neke tako jednostavnije stvari. Evo učimo već mesec dana, mora puno da se radi, ali bitno je da ja to volim.“

„Njihov jezik je kao pevanje, skroz je drugačiji od našeg. Nije baš lak ni za pisanje ni za izgovor. Ali vrlo je zanimljiv i želim da ga naučim. To je zemlja u velikoj ekonomskoj ekspanziji, i sa velikom tradicijom i kulturom, pa će mi znanje kineskog sigurno koristiti.“