Dostupni linkovi

Kineska kultura na mestu bombardovane ambasade


Na mestu na kojem je u NATO bombardovanju 1999. godine srušena Ambasada Kine u Beogradu u četvrtak je zvanično počela izgradnja Kineskog kulturnog centra.

Početak radova svečano su proglasili beogradski gradonačelnik Siniša Mali i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang, uz najavu da će ovo biti prvi kulturni centar Narodne Republike Kine na Balkanu, te da će predstavljati platformu za jačanje kinesko-srpskih kulturnih i prijateljskih veza.

„Zvanično proglašavam radove na Kineskom kulturnom centru otvorenim. Čestitam i krenite sa radovima“, rekao je prvi čovek Beograda, nakon čega su radnici simbolično upalili bagere i teške mašine, koje će narednih 18 meseci u ulici Trešnjinog cveta raditi na izgradnji Kineskog kulturnog centra.

Na mestu na kojem je maja 1999. godine ubijeno troje kineskih novinara, kada su NATO avioni bombardovali kinesku ambasadu, trebalo bi da bude podignuta zgrada koja će se, prema najavi investitora, prostirati na više od 30.000 kvadratnih metara.

Predstavljajući projekat, Li Džičeng, direktor kompаnije "Empiret" koja je zadužena za ovaj projekat, rekao je da će izgradnja Kineskog kulturnog centra koštati 45 miliona evra:

„Ovaj centar će nakon završetka radova biti prvi kulturni centar Narodne Republike Kine na Balkanu i svedočiće o kinesko-srpskom šprijateljstvu sazdanom na prolivenoj krvi i položenim životima“, kazao je Li.

On je objasnio da će na prvom spratu će biti izložbena sala, otvorena svečana sala i zeleni plato. Od drugog do poslednjeg sprata nizaće se različiti prikladni kompleksi i kancelarijski prostor.

Prema rečima kineskog ambasadora Li Mančanga, budući centar predstavljaće kulturnu sponu između srpske i kineske kulture:

„Ljudi iz Srbije, Beograda, ali i iz drugih zemalja moći će da posete ovaj centar i upoznaju se sa kineskom kulturom.“

Promotivni bilbord za Kineski kulturni centar
Promotivni bilbord za Kineski kulturni centar

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da će zgrada biti novi simbol glavnog grada.

„Za razliku od onih koji su rušili, mi ovde gradimo. Gradimo zgradu koja će biti novi simbol i Novog Beograda i Beograda, ali s druge strane to je i simbol neraskidive veze kinesko-srpskog prijateljstva i naš način da, osim kulture, ojačamo i ekonomske veze sa ovom nama veoma prijateljskom zemljom“, rekao je Mali.

Stanojlović: Misterija 18 godina stara

„O bombardovanju kineske ambasade u Beogradu 1999. godine se zna jako malo, a taj događaj je do danas ostao prikriven svojevrsnom misterijom“, u razgovoru za RSE to navodi novinarka, nekada izveštač iz Kine, saradnica Helsinškog odbora za ljudska prava Seška Stanojlović. Posebno čudi, dodaje naša sagovornica, to što jedan tako dramatičan događaj u to vreme nije bitno narušio odnose dve super sile – Kine i SAD-a:

„To nije izazvalo burne reakcije u to vreme, kao što se moglo očekivati. Kina je uputila protestnu notu ali je dosta uzdržano reagovala, iako je to zapravo bila agresija na kinesku teritoriju, jer je kineska ambasada suvereni deo kineske teritorije. Ali podvlačim da je i tada između tadašnje SR Jugoslavije i Kine postojala neka vrsta specijalnih odnosa i da ceo taj događaj treba posmatrati i u tom kontekstu.“

Praktično, do danas, slučaj bombardovanja Ambasade Kine, što je NATO objasnio greškom u tumačenju mapi grada, nije istražen. To navodi i Seška Stanojlović:

„Odnosno i ako je istraženo rezultati te istrage nikada nisu bili dostupni javnosti. Mislim da se te stvari znaju, ali je to negde zakopano i pitanje je da li ćemo ikada znati pravu istinu. Ono što se u to vreme spekulisalo bilo je pitanje ko je sve bio tada u zgradi Ambasade, pri tome su spominjane i neke ličnosti ondašnje političke scene. Naravno, sve su to bila nagađanja i o tome je teško govoriti.“

Memorijalna ploča na mestu gde su poginuli kineski novinari
Memorijalna ploča na mestu gde su poginuli kineski novinari


Kina danas u Srbiji igra značajnu pre svega privrednu ulogu. Prizivanje kineskih investitora je konstanta, Srbija je uspostavila bezvizni režim sa tom zemljom, a kineskih turista u Srbiji nikada nije bilo više. Stoga se i poruka koja se šalje otvaranjem Kineskog centra može višestruku posmatrati:

„Ovim se šalje dvostruka poruka. S jedne strane ona govori o našim potencijalnim prijateljima i saveznicima. Kao što znamo Kina je među ona `četiri stuba` na koje se Srbija u svom geostrateškom pozicioniranju oslanja. Moje mišljenje jeste da je ovo svakako i odavanje pošte žrtvama. I treba naglasiti da je jako dobro da se otvara Kulturni centar Kine u Beogradu jer mislim da je Kina poslednjih decenija i godina postala svetski fenomen, o kineskom društvu se puno uči i u Evropi i u Americi. Dobro je da i Srbija bude na tom tragu, jer o kineskom svetu ne znamo ništa. Ne govorim samo o Srbiji. Fokusirani smo na Evropu i Ameriku, a naša znanja i razmišljanja ka Istoku ne dosežu dalje od Rusije“, smatra Seška Stanojlović.

Podsetimo da su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i kineski predsednik Si Đinping još prošle godine postavili kamen temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG