Dostupni linkovi

Peking podržava nade talibana za međunarodnim priznanjem


Kineski predsednik Si Đinping govori video linkom na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Dušanbeu 17. septembra 2021.

Piše: Reid Standish

Kina poziva da se ukinu sankcije Avganistanu u sklopu šireg nastojanja Pekinga da dobije međunarodnu političku podršku za vladavinu talibana u toj zemlji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je svoje kolege tokom razgovora s ministrima članica G20 23. septembra da odmrznu avganistansku imovinu u inostranstvu i prekinu "politički pritisak" na talibane pošto je militantna islamistička grupa u avgustu svrgnula bivšu vladu koju su podržavale Ujedinjene nacije.

"Ekonomske sankcije Avganistanu moraju biti okončane", rekao je Vang na virtuelnom sastanku. "Različite unilateralne sankcije ili ograničenja Avganistanu trebalo bi ukinuti što je pre moguće".

Međunarodni potezi Pekinga s ciljem da se ograniče ekonomski i politički uticaji na talibane nastaviće se 28. septembra kada Vang bude razgovarao s visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku Žozepom Borelom (Josep Borrell).

Šef kineske diplomatije Vang Ji govori na sastanku ministra spoljnih poslova članica G20 video linkom iz Pekinga, 29. jun 2021.
Šef kineske diplomatije Vang Ji govori na sastanku ministra spoljnih poslova članica G20 video linkom iz Pekinga, 29. jun 2021.

Sastanak putem video veze trebalo bi da obuhvati različite teme – od kršenja ljudskih prava u Sinđangu do zamrznutog trgovinskog sporazuma Kine i Evropske unije.

Međutim, pitanje kakve veze imati s talibanima i kako rešavati humanitarnu krizu u Avganistanu takođe će biti faktor "strateškog dijaloga" Pekinga i Brisela.

Talibani nisu dobili zvanično međunarodno priznanje pošto su u avgustu preuzeli vlast u Avganistanu dok su se povlačile snage NATO-a pod vođstvom SAD. Od tada su uspostavili privremenu vladu koju predvode pripadnici tvrde struje i koja se suočila s međunarodnim kritikama zbog toga što nije odagnala najgore strahove u vezi s postupanjem prema mnogim Avganistancima, posebno ženama, i njihovim vezama s terorističkim grupama.

Kina se pojavila kao pragmatična pristalica nove talibanske vladavine i ima dugogodišnje odnose s tom grupom s fokusom na zaštitu kineske bezbednosti i briga u vezi s terorizmom.

Otkad su talibani preuzeli vlast, Peking je obećao investicije u avganistansku privredu, kao i da će poslati humanitarnu pomoć u tu zemlju. Kao odgovor, portparol talibana Zabihulah Mudžahid rekao je da je Kina najbliži partner te grupe.

Peking je takođe počeo da vrši pritisak na druge zemlje da se sarađuju s talibanima, što je počelo da daje rezultate.

Kirgistan je postao prva centralnoazijska država koja je poslala delegate na sastanak s talibanima u Kabulu kada su se zamenik predsednika kirgistanskog Saveta za bezbednost Talantbek Masadikov i još jedan zvaničnik sastali s njihovim predstavnicima 23. septembra.

Potom je usledio je sastanak 26. septembra vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova talibana, Amira Hana Mutakija i kazahstanskog ambasadora u Kabulu, radi razgovora o bilateralnoj trgovini.

Nevoljan zagrljaj

Pozivi Pekinga na veće angažovanje s talibanima pojačani su poslednjih nedelja i bili su vidljivi u Dušanbeu tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) 16. i 17. septembra.

Ruski predsednik Vladimir Putin video linkom prisustvuje samitu Šangajske organizacije za saradnju iz svoje rezidencije u Moskvi, 17. septembar 2021.
Ruski predsednik Vladimir Putin video linkom prisustvuje samitu Šangajske organizacije za saradnju iz svoje rezidencije u Moskvi, 17. septembar 2021.

ŠOS je politički i bezbednosni blok pod vođstvom Kinom u kojem su takođe Indija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Nedavni sastanak u Tadžikistanu bio je usredsređen na Avganistan i ujedno je bio prvi zajednički sastanak s Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnom alijansom predvođenom Rusijom koja ne uključuje Kinu.

Govoreći na samitu putem video linka, kineski lider Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin obećali su da će zajedno raditi na sprečavanju prelivanja nasilja i nestabilnosti preko granica Avganistana u širi region, dok su najavili planove za razmenu obaveštajnih podataka i redovne razgovore o situaciji u toj zemlji.

"Svi članovi ŠOS-a i ODKB-a su susedi Avganistana, to je zajednica sa zajedničkim ulozima i zajedničkom bezbednošću", rekao je Si na izlaganju na samitu. "U ovom kritičnom trenutku neophodno je igrati zajedno i zajednički podržavati mir i stabilnost. Nadam se da će ovi predlozi doprineti ciljevima postizanja zajedničke bezbednosti u našem regionu."

Putin je takođe naznačio ublažavanje stava Kremlja u vezi s talibanima, pozivajući na bolju koordinaciju u celom regionu za potencijalno priznanje te grupe kao legitimne vlade u Kabulu.

U proračunatom odbacivanju njihove 20-godišnje pobune protiv vlade u Kabulu, ruski lider je pohvalio talibane što su došli na vlast "bez krvoprolića" i rekao da će druge zemlje morati da pronađu način da sarađuju s tom grupom.

"Što se tiče priznanja, moramo uskladiti svoje stavove i graditi dijalog", rekao je Putin.

Kremlj je takođe u pregovorima o poseti talibanske delegacije Moskvi, navodi se u izveštaju ruske novinske agencije RIA Novosti.

Slično mišljenje deli i Pakistan, jedan od glavnih pristalica talibana i ključni igrač u regionu, koji je pritiskao druge zemlje da rade s tom grupom.

Talibanski borci prolaze pored talibanskih zastava na ulici u Kabulu, 26. septembar 2021.
Talibanski borci prolaze pored talibanskih zastava na ulici u Kabulu, 26. septembar 2021.

"Istovremeno, međunarodna zajednica mora da shvati: Šta je alternativa? Koje su opcije? Ovo je realnost i mogu li okrenuti leđa ovoj realnosti?", rekao je pakistanski ministar spoljnih poslova Šah Mahmud Kureši u intervjuu za Asošiejtid pres (Associated Press) 24. septembra.

Težak put

Uprkos sve većem prihvatanju talibanske vladavine među nekim susedima Avganistana, militanti se i dalje suočavaju s teškim putem u potrazi za međunarodnim priznanjem.

Tadžikistan, koji ima granicu od 1.357 kilometara s Avganistanom, i dalje se protivi vladavini talibana. Takođe je dozvolio prognanim političarima i zvaničnicima srušene avganistanske vlade da žive u toj zemlji, gde navodno traže finansijsku i političku podršku.

Zvaničnici u Dušanbeu takođe su podigli uzbunu zbog tadžikistanskih militanata koji su se borili uz talibane s potencijalnim planovima da pređu u Tadžikistan, rekao je zvaničnik tadžikistanske granične službe za RSE.

Ti potezi izazvali su snažan prekor Abdula Ganija Baradara, vršioca dužnosti zamenika šefa privremene talibanske vlade, koji je 26. septembra u intervjuu za Al Džaziru (Al Jazeera) optužio Tadžikistan za mešanje u unutrašnje poslove Avganistana.

Mnogi zapadni lideri se i dalje snažno protive toj grupi i Kina će morati da nastavi da lobira u ime talibana kako bi im omogućila pristup preko potrebnim sredstvima za vladanje Avganistanom.

Prema Svetskoj banci, Avganistan dugo zavisi od strane pomoći koja čini približno 43 odsto BDP-a zemlje.

Međutim, pristup tim sredstvima je prekinut otkako su talibani došli na vlast. Međunarodni monetarni fond (MMF) blokirao je pristup pomoći u iznosu od 440 miliona dolara pošto talibanski režim nije priznat kao legitimna vlada. Svetska banka i EU su takođe suspendovale pomoć.

Napor za priznanje talibana dolazi u vreme kada se Avganistan nalazi na ivici ekonomskog kolapsa i pogoršanja humanitarne krize.

Sjedinjene Američke Države i razne evropske zemlje obećale su više od milijardu dolara hitne pomoći, ali je Vašington takođe zamrznuo rezerve avganistanske centralne banke u iznosu od 9,5 milijardi dolara koji se nalaze u SAD.

Vašingtonu time nastavlja da ima važnu polugu uticaja nad ekonomskom budućnošću Avganistana, što izazva frustracije Pekinga dok lobira kod drugih država da prihvate talibansko liderstvo u Kabulu.

"Avganistanske devizne rezerve su nacionalna imovina koja treba da pripada njegovom narodu i koju njegov narod treba da koristi, a ne da se koristi za vršenje političkog pritiska na Avganistan", rekao je Vang na sastanku G20.

XS
SM
MD
LG