Trupe iz više zemalja predvođene ruskim stigle su u Kazahstan da pomognu u njegovoj "stabilizaciji".
Predsednik ove države Kasim Žomart Tokajev tvrdi da iza protesta stoje „terorističke bande su u suštini međunarodne”.
Istovremeno, SAD odbacuju navode da su umešane u demonstracije.
„To je apsolutno netačno i jasno deo standardnog ruskog priručnika o dezinformacijama koje smo često videli proteklih godina,“ istakla je portparolka Bele kuće Džen (Jen) Psaki.
Kazahstanska policija je saopštila da je desetine demonstranata „eliminisano“ tokom noći u najvećem gradu te centralnoazijske zemlje, Almatiju, kada su pokušali da upadnu u administrativne zgrade dok su nemiri širom zemlje eskalirali.
Poskupljenje gasa je samo okidač za nagomilani očaj koji Kazahstanci osećaju nakon dugogodišnje korupcije vlasti, loših ekonomskih uslova u zemlji bogatoj prirodnim resursima i odsustva slobodnih i fer izbora.
Nastavljeni sukobi
Portparol policije Saltanat Azirbek izjavio je 6. januara da je do smrtnog ishoda došlo kada su „ekstremističke snage pokušale da napadnu administrativne zgrade, policijsku upravu grada Almatija, kao i lokalne policijske stanice“.
Demonstranti, od kojih su neki bili naoružani gumenim pendrecima, palicama i štitovima, zapalili su 5. januara kancelariju gradonačelnika u Almatiju, gde su takođe preuzeli kontrolu nad aerodromom, što je dovelo do privremene obustave svih letova.
Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je osam policajaca i pripadnika Nacionalne garde ubijeno, a 317 ljudi je ranjeno tokom nemira širom zemlje, ali nije navelo detalje.
Video snimci koji su kružili društvenim mrežama navodno pokazuju nekoliko tela demonstranata na ulicama. Novinari RSE na terenu nisu mogli da provere autentičnost ovih snimaka.
Policija je ušla u žestoke sukobe sa demonstrantima, koristeći suzavac, šok bombe i gumene metke kako bi pokušala da rastera masu, ali uglavnom bezuspešno.
Nasilje je prijavljeno i u severnom gradu Aktobe, gde je policija ispalila suzavac na demonstrante koji su pokušali da silom uđu u zgradu regionalne vlade.
Prema rečima načelnika Odeljenja za zdravstvo Aktubske oblasti Rustema Isajeva, sa gradskog trga vozilom hitne pomoći odvezeno je 10 ljudi. Među povređenima su i policajci, od kojih su trojica u bolnici, navodi kazahstanski servis RSE.
Stručnjaci za praćenje komunikacija javljaju o nestanku interneta na „nacionalnom nivou“, dok novinari RSE na terenu ističu da su i internet i telefonske usluge znatno pogoršane.
Državna televizija je 6. januara izvestila da je Narodna banka Kazahstana suspendovala sve finansijske institucije.
Talas protesta izbio je u zapadnom regionu Mangistaua pre četiri dana zbog udvostručenja cena tečnog naftnog gasa (LPG), popularnog goriva koje se koristi u vozilima u zemlji bogatoj naftom, ali su se proširili širom Kazahstana, a demonstranti su iskazali nezadovoljstvo i oko drugih pitanja, uključujući i politička.
Predsednik Kazahstana: To je delo terorista
Ruski mediji javljaju da su trupe Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza nekoliko bivših sovjetskih država, počele operacije u Kazahstanu.
Državna novinska agencija RIA Novosti saopštila je 6. januara da su vazdušno-desantne jedinice mirovnih snaga ušle u Kazahstan.
Jermenski premijer Nikol Pašinijan, sadašnji predsedavajući ODKB-a, naveo je 5. januara na Fejsbuku da je odluka o raspoređivanju snaga doneta na apel kazahstanskog predsednika Kasima Žomarta Tokajeva.
„Terorističke bande su u suštini međunarodne. Prošle su ozbiljnu obuku u inostranstvu i njihov napad na Kazahstan se može i treba posmatrati kao čin agresije,” rekao je Tokajev dodajući da je zbog toga pozvao snage ODKB-a.
“U stvarnosti, to podriva državni integritet. I što je najvažnije, to je atak na naše građane koji od mene kao šefa države traže da im hitno pomognem,“ dodao je predsednik Kazahstana.
Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti je pakt za međusobnu odbranu, ali nije namenjen unutrašnjim pitanjima. Zbog toga je Tokajev predstavio proteste kao delo „terorista” koji su obučavani u inostranstvu, ne navodeći nikakve detalje, prenosi “Gardijan” (The Guardian).
Kako je Rusija uključena?
Kazahstan deli dugu granicu sa Rusijom i znatan deo stanovništva čine Rusi. Odluka o intervenciji ODKB-a doneta je u trenutku kada Rusija zahteva pregovore sa SAD o bezbednosti oko Ukrajine i straha od ruske intervencije u ovoj zemlji.
Dugoročno gledano, situacija će biti alarmantna za Vladimira Putina, koji je možda na „opciju Nazarbajeva“ gledao kao na način da jednog dana napusti funkciju bez straha od odmazde, ocenjuje “Gardijan”.
SAD negiraju umešanost
Sjedinjene Američke Države (SAD) pomno prate situaciju u Kazahstanu, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs, navodeći da je Kazahstan „cenjeni partner“.
Prajs je rekao da su SAD osudile nasilje i uništavanje imovine, pozivajući na uzdržanost i vlasti i demonstrante te da sve strane pronađu mirno rešenje vanrednog stanja.
Istovremeno, SAD odbacuju navode da su umešane u demonstracije. Portparolka Bele kuće Džen Psaki istakla je:
„Postoje neke lude ruske tvrdnje da iza ovoga stoje SAD. To je apsolutno netačno i jasno deo standardnog ruskog priručnika o dezinformacijama koje smo mnogo videli proteklih godina.“
Tokajev je ranije 5. januara otpustio vladu i proglasio vanredno stanje širom zemlje nakon što su se hiljade demonstranata sukobile sa policijom i upali u vladine zgrade.
U nastojanju da se distancira od prošlosti, Tokajev je 5. januara uklonio svog prethodnika, 81-godišnjeg Nursultana Nazarbajeva, sa moćne pozicije šefa Saveta bezbednosti zemlje.
Nazarbajev je zadržao veliku moć na toj funkciji otkako se 2019. povukao sa mesta predsednika nakon tri decenije na vlasti, kao poslednji šef Komunističke partije iz sovjetske ere koji još uvek vlada bivšom sovjetskom državom.
Neki demonstranti su krivili njega za mnoge probleme u zemlji, a u gradu Taldikorganu, glavnom gradu oblasti Almati, srušili su statuu bivšeg lidera.
Demonstranti bez lidera
Demonstranti žele reformu i bolji životni standard, ali nisu koordinisani i nemaju lidera, prenosi “Gardijan”.
Nema jakih opozicionih političara i jasne alternativne vlasti na vidiku, uglavnom zato što režim poslednjih godina ne dozvoljava delovanje opozicije.
Nepredvidiva situacija
Situacija je krajnje nepredvidiva, a sa nestankom interneta i telefona u velikom delu zemlje, mnogo toga ostaje nejasno. S obzirom da demonstranti ne odustaju od svojih zahteva, a Tokajev zaoštrava retoriku, postoji potencijal za još nasilja, ocenjuju svetski mediji.
Tenzije koje tinjaju godinama
Tenzije u Kazahstanu tinjaju godinama, ali niko nije mislio da će protest desetina ljudi u zapadnom gradu Žanaozen 2. januara dovesti do masovnih demonstracija širom zemlje koje su svrgnule premijera, a demonstranti upali u vladine zgrade i razoružali policiju, navodi se u analizi redakcije Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom.
Ali, udvostručenje cena goriva u Žanaozenu bilo je samo okidač za nagomilani očaj koji Kazahstanci osećaju nakon dugogodišnje korupcije vlade, loših ekonomskih uslova u zemlji bogatoj prirodnim resursima i odsustva slobodnih i fer izbora.
Ljudima u Kazahstanu je konačno bilo dosta neispunjenih obećanja njihove autoritarne vlade i izbegavanja stvarnih reformi.
U proleće 2016. godine, nekoliko hiljada građana demonstriralo je širom Kazahstana protiv vladinih reformi privatizacije zemljišta zbog glasina da će zemlju kupiti stranci, pre svega Kinezi.
Ali bilo je i drugih pitanja.
Jedan od najvažnijih na stalno rastućoj listi zahteva demonstranata bio je otpis duga onima koji su uzeli devizne kredite neposredno pre nego što je vlada dozvolila da nacionalna valuta -- tenge -- depresira i izgubi polovinu svoje vrednosti.
Vlada je povukla predlog zemljišne reforme, radila sa bankama na smanjenju tereta dužnika i povećanju plata i socijalnih davanja.
Ali te promene su samo delimično rešile probleme ljudi.
Vladavina dinastije Nazarbajev
U martu 2019, prvi i do sada jedini predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbaev, podneo je ostavku i predao rukovodstvo zemlje dugogodišnjem prijatelju i simpatizeru Kasimu Žomartu Tokajevu.
Ti potezi su razbesneli mnoge Kazahstance koji su mislili da je duga vladavina porodice Nazarbajev zaista završena, što je navelo ljude da protestuju zbog novog imena prestonice i postavljenja ćerke bivšeg predsednika Darige za čelnicu Senata, što su mnogi protumačili kao njenu pripremu da jednoga dana postane i šef države.
Ponovo je bilo protesta pre i posle vanrednih predsedničkih izbora 9. juna 2019, pošto su građani ponovo iskazali frustraciju zbog orkestrirane promene rukovodstva u kojoj nisu imali nikakvu ulogu.
Iako je Tokajev obećao promene, Nazarbajev je ostao ključni centar moći u kazahstanskoj politici u novoj ulozi šefa Saveta bezbednosti.
Što je najvažnije, bilo kakvi pokušaji reformi od strane Tokajeva stalno su bili kudikamo skromnijeg dometa od nada građana.
Izbijanje pandemije korona virusa omogućilo je vlastima izgovor da spreče ljude da demonstriraju.
Ali, protesti su nastavljeni pre i posle izbora 10. januara 2021. za Medžlis -- donji dom kazahstanskog parlamenta. Rezultati tog nedemokratskog glasanja pokazali su da su iste provladine stranke osvojile mandate dok su opozicione u velikoj meri bile sprečene da učestvuju na izborima.
Policija je sve više koristila taktiku okruživanja demonstranata ne dozvoljavajući nikome da uđe ili izađe iz tog područja iz bilo kog razloga – ponekad i po više sati – u pokušaju da ih onemogući.
Usvojen je novi zakon o javnim skupovima koji je bio daleko ispod očekivanja jer je obavezno prethodno odobrenje vlasti za bilo koje okupljanje, a takvo odobrenje skoro nikada nije dato grupama koje planiraju demonstracije protiv vladine politike.
Vlasti su umesto toga počele da vrše preventivne racije na aktiviste i organizatore mitinga, odvodeći ih u pritvor danima uoči demonstracija koje su organizovane preko društvenih mreža i držeći ih pod lažnim optužbama dok se skupovi ne završe.
U međuvremenu, nijedan od socioekonomskih problema na koje su se ljudi žalili nikada nije u potpunosti rešen. Iako su neka socijalna davanja poboljšana, građani nisu dobili sve što su tražili.
Cene skoro svih proizvoda i usluga su povećane 2021. godine, što je izazvalo najveći broj radničkih protesta i štrajkova u Kazahstanu u više od dve decenije.
Štrajkači su dobijali male ustupke za svoje zahteve, ali nisu bili zadovoljni i često su ponovo štrajkovali.
'Odlazi starče'
Kada je Nazarbajev odstupio, očekivalo se da će Kazahstan krenuti u novu eru u kojoj će građani imati veću ulogu u politici i da će se njihovi životi primetno poboljšati. Ali, skoro tri godine kasnije, ništa od toga se nije dogodilo pod Tokajevom što je rezultiralo masovnim protestima nezadovoljnog stanovništva.
Mnogi još uvek teško sastavljaju kraj sa krajem u zemlji koja poseduje ogromne količine energije, i dok naporno rade, sve je više izveštaja o neverovatnom bogatstvu Nazarbajevljeve porodice i prijatelja koji žive luksuzno.
Politički sistem i dalje isključuje aktivno učešće građana. Nekoliko opozicionih grupacija je bezuspešno pokušalo da registruju političke partije.
U Žanaozenu, gde su nedavni protesti počeli, zvaničnike koje je u leto 2021. poslala vlada demonstranti su burno dočekali i, u nekim slučajevima, poterali sa lica mesta.
Predstavnici dve provladine stranke otišli da se sastanu sa radnicima u naftnoj industriji koji su štrajkovali. Zvaničnici su rekli:„Mi smo poslanici koje ste vi izabrali“, na šta su štrajkači odgovorili: „Vi ste imenovani na svoja mesta. Vas narod nije izabrao“.
Čini se da je takvo osećanje preplavilo ceo Kazahstan.
Kazahstanska reč „šal ket“ ili „odlazi starče“ sve se češće čuje poslednjih godina u Kazahstanu i ako su se u početku konkretno odnosile na Nazarbajeva, vremenom su postale sinonim za rigidni sistem upravljanja koji je Nazarbajev stvorio tokom 28 godina kao predsednik Kazahstana- sistem koji je opstao čak i kada on nije zvanično na njegovom čelu.
Sadašnji protesti -- bez presedana po obimu za Kazahstan – jesu izraz nepoverenja građana prema vladi.
I čini se da polovična obećanja i delimični ustupci koje zvaničnici daju kazahstanskom narodu neće biti dovoljni, zaključuje se u analizi RSE.
