Nezavisni novinari i kritičari vlade u Kazahstanu suočavaju se sa sve većim pritiskom uoči parlamentarnih izbora ovog vikenda, kažu grupe za ljudska prava, ukazujući na krivične istrage, pritvore, ograničenja putovanja i sudske zabrane bavljenja novinarstvom.
Na izborima 23. avgusta biće birani prvi članove Kurultaja, novog jednodomnog parlamenta koji će, prema ustavnim promenama odobrenim na referendumu u martu, zameniti dvodomno zakonodavno telo Kazahstana.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajev je predstavio promene kao političku modernizaciju. Kritičari kažu da su one dodatno koncentrisale moć u predsedništvu, što postavlja pitanja o okruženju u kojem će se održati prvi izbori za Kurultaj.
U maju osnovana Partija Adilet (Pravda), koju predvodi bivši šef predsedničke administracije Tokajeva, veliki je favorita za pobedu – poslednja anketa pokazuje da ima podršku od 70,2 odsto. Ta partija je pripojila bivšu vladajuću stranku Amanat i nasledila njenu političku mrežu na nacionalnom nivou, zbog čega kritičari ocenjuju da je reč o rebrendiranju političkog establišmenta naklonjenog Tokajevu.
U prošlomesečnoj proceni predstojećih izbora, OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su ljudi koje je intervjuisala njena misija izrazili zabrinutost zbog "sve veće netolerancije vlasti prema kritikama, što rezultira sve većim pritiskom i sankcijama". Oni su rekli da je to doprinelo "samocenzuri i smanjenom učešću građana".
Organizacija Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) i osam drugih organizacija za ljudska prava i slobodu medija upozorili su 14. avgusta na, kako su naveli, "širi, dugoročniji obrazac" politički motivisanih optužbi, onlajn ograničenja i drugih oblika uznemiravanja i zastrašivanja kritičara vlade.
Ta organizacije su istakle četiri nedavna slučaja.
Nezavisna novinarka i kritičarka Vlade Dinara Jegubajeva suočava se s krivičnom istragom posle saobraćajne nesreće 31. jula u kojoj su učestvovali njen automobil i biciklista. Grupe za ljudska prava navode da je slučaj prvobitno tretiran kao prekršajni postupak. Vlasti su joj takođe zabranile da ode iz Kazahstana.
Novinar i urednik Lukpan Ahmeđarov je pod istragom nakon što je podelio spisak ukrajinske vlade s kazahstanskim državljanima za koje se tvrdi da se bore za Rusiju u Ukrajini. Vlasti ga optužuju za svesno širenje lažnih informacija. Takođe mu je 3. avgusta zabranjeno da ode iz Kazahstana.
Novinarka Aleksandra Aljohova, poznata pod pseudonimom Sencova, osuđena je 3. avgusta zbog objavljivanja privatnih informacija o osobi umešanoj u spor na pijaci u Almatiju. Dobila je trogodišnju uslovnu kaznu zatvora i takođe joj je zabranjeno da se bavi novinarstvom tri godine. Organizacije za ljudska prava navode da su informacije prethodno objavljene na jednom Telegram kanalu.
Politički komentator Azamat Omarov, koji vodi Jutjub (YouTube) kanal koji prati aktuelne događaje Ahual segodnja, nalazi se u pritvoru od 18. jula zbog sumnje da je podsticao društvenu, nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost. Njegov advokat kaže da se slučaj odnosi na video snimke koji sadrže satiru i kritiku vlasti.
Vlada negira pritisak
Kazahstanska vlada odbacuje navode da suzbija legitimno novinarstvo i kritiku.
Ministarka kulture i informisanja Aida Balajeva izjavila je 17. avgusta da vlada ne blokira naloge novinara ili medijskih kuća na društvenim mrežama.
"Država nije zainteresovana za takve akcije ili za ograničavanje slobode govora i mišljenja", rekla je ona. "Borba protiv nezakonitog sadržaja ne sme dovesti do neopravdanih ograničenja..."
Ipak, nekoliko nedavnih sudskih slučajeva rezultiralo je zabranom novinarima da se bave svojom profesijom.
Sud u Almatiju je 31. jula osudio je Amira Kasenova, glavnog urednika KazTAG-a, nezavisne kazahstanske novinske agencije, na godinu i tri meseca ograničene slobode pošto je osuđen za svesno širenje lažnih informacija u člancima o Fridom fajnensu (Freedom Finance), jednoj od najvećih kazahstanskih brokerskih firmi. Takođe mu je zabranjeno da se bavi novinarstvom pet godina.
Generalni direktor KazTAG-a Aset Matajev osuđen je što nije propisno obavljao svoje menadžerske dužnosti i za huliganstvo u vezi s odvojenim sporom u martu. I on je dobio kaznu ograničene slobode i trogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom.
Obojica su negirali optužbe.
Aktivista za ljudska prava Jevgenij Žovtis rekao je da takva ograničenja imaju posledice izvan profesionalnog novinarstva, jer blogeri i obični građani takođe objavljuju informacije i mišljenja na mreži.
"Ovde pristup nije samo zabrana novinarske aktivnosti; njegov obim je mnogo širi", rekao je on. "To se svodi na lišavanje osobe njenih građanskih prava, posebno slobode da izrazi svoje mišljenje".
Dijana Okremova, direktorka kazahstanskog Pravnog medijskog centra, rekla je da su zabrane bavljenja novinarstvom "potpuno nespojive" s demokratskim principima i obavezama Kazahstana u pogledu ljudskih prava.
Još jedan istaknuta nezavisna novinarka dobila je sličnu profesionalnu zabranu – uz dugotrajnu zatvorsku kaznu.
Sud u Almatiju osudio je 18. avgusta Gulnar Bažkenovu, bivšu glavnu urednicu medija Orda.kz, na osam godina zatvora i zabranio joj bavljenje novinarstvom i drugim aktivnostima na pet godina.
Protiv Bažkenove, koja je bila u kućnom pritvoru od decembra, podignute su višestruke optužbe, uključujući ponovljeno širenje informacija za koje vlasti tvrde da je ona znala da su lažne. Ona je negirala sve optužbe protiv nje.
Povećanje digitalnih ograničenja
Organizacije za praćenje medijskih sloboda kažu da se pritisak sve više seli i na internet.
Kazahstanski servis RSE i Azatik Azija, njegova verzija na ruskom jeziku koja pokriva Centralnu Aziju, u maju su bili teško dostupni u Kazahstanu nakon što je RSE objavio istragu kojom se ispituju veze između rođaka Tokajeva i VD Stroj-Inženjeringa, kompanije koja je dobila velike državne ugovore.
Kazahstanske vlasti negirale su umešanost. Merenja interneta, međutim, pronašla su pokazatelje koji su u skladu s namernim ograničavanjem pristupa.
Pristup kazahstanskim sajtovima RSE misteriozno 'ugušen' posle istraživačke priče
Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) je zasebno dokumentovao, kako je naveo, lažne žalbe na autorska prava usmerene na sadržaj RSE, uključujući političke izveštaje i istrage koje obuhvataju ljude navodno povezane s kazahstanskom političkom elitom.
Nazira Darimbet, šefica fondacije za slobodu medija Adil Soz, rekla je da su se onlajn ograničenja pojačala oko martovskog ustavnog referenduma, nakon toga ublažila i ponovo ojačala pred izbore za Kurultaj.
"Ponekad ne možemo ni da držimo korak", rekla je. "Ovo je blokirano, ono je blokirano. Podnose se žalbe na Jutjub video snimke, a (novinarski nalozi) se označavaju za blokiranje".
Vlada negira odgovornost za blokiranje novinarskih naloga.
Izbori 23. avgusta biće prvi prema novim ustavnim okvirom Kazahstana.
Novi ustav zamenjuje Senat i Mažilis donjeg doma Kurultajem i stvara mesto potpredsednika. Predsednik imenuje potpredsednika uz saglasnost parlamenta i nastavlja da kontroliše ključna imenovanja na visoke položaje.
Izbori se održavaju u jeku kritika da je ustavna reforma jednostavno ojačala uticaj Tokajeva na vlast. On je stupio na dužnost 2019. i učvrstio svoju poziciju posle smrtonosnih nemira u januaru 2022.
Sociolog Serik Bejsembajev, direktor nezavisnog istraživačkog centra PaperLab, kaže da pritisak koji je nekada bio usmeren prvenstveno na istaknute političke protivnike i velike medijske organizacije sada utiče na mnogo širu grupu.
"Sada vidimo da se to proširilo na mnogo širi krug: novinare, blogere, stendap komičare, aktiviste, pa čak i obične korisnike", rekao je on za Azatik Azija.