Bivši šef kazahstanske obaveštajne agencije Karim Masimov priveden je pod sumnjom za veleizdaju, dva dana nakon što je razrešen funkcije usred nasilnih protesta.
Komitet za nacionalnu bezbednost nije izneo više detalja o pritvoru Masimova 8. januara, uz napomenu da su privedeni i drugi neimenovani bezbednosni zvaničnici.
Masimov je dva puta bio premijer i smatra se dugogodišnjim saradnikom bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva, glavne mete javnog gneva tokom smrtonosnih nemira koji su izbili prošle nedelje zbog povećanja cena goriva. Masimov je bio na poziciji šefa bezbednosti od svog imenovanja 2016. godine.
Taj potez usledio je pošto je kazahstansko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo da je više od 4.000 ljudi privedeno u tekućim operacijama gušenja demonstracija, što je dovelo do zahteva za intervenciju regionalnog vojnog saveza predvođenog Rusijom.
Predsednik Kasim Žomart Tokajev ranije je dao dozvolu snagama bezbednosti da „pucaju da ubiju“ demonstrante, koje je opisao kao „bandite“ i „teroriste“, što su etikete koje su demonstranti odbacili.
Pucnjava se čula tokom noći do jutra 8. januara u komercijalnoj prestonici Almatiju, žarištu višednevnih nereda i oštrog bezbednosnog odgovora.
Desetine ljudi – uključujući 18 pripadnika bezbednosti – ubijeno je u sukobima, saopštili su zvaničnici.
Demonstranti su ranije ove nedelje palili i pljačkali javne zgrade u nekoliko gradova u najgorem nasilju u 30 godina nezavisnosti te centralnoazijske države.
U prkosnom nacionalnom obraćanju 7. januara, predsednik Tokajev je rekao da je red u velikoj meri uspostavljen širom zemlje jer je dao zeleno svetlo policiji i vojsci da koriste smrtonosnu silu.
„U našoj zemlji se nastavlja antiteroristička operacija. Policija, nacionalna garda i vojska sprovode velike i dobro koordinisane napore za uspostavljanje reda i zakona“, rekao je Tokajev, navodi se u kabinetu predsednika.
Suočen sa rastućim nemirima i očiglednom neizvesnošću u pogledu lojalnosti snaga za sprovođenje zakona i vojnih snaga, Tokajev je proglasio vanredno stanje i 5. januara zatražio od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Rusija da pomogne u obezbeđenju bezbednosti.
U roku od nekoliko sati stigli su prvi ruski padobranci, a za njima i jedinice iz drugih članica ODKB-a, Belorusije, Jermenije, Tadžikistana i Kirgizije. Očekuje se da će oko 2.500 vojnika iz alijanse biti raspoređeno u Kazahstan, što je Tokajev opisao kao „kratak vremenski period“.
Nejasno je da li su trupe ODKB-a pomogle u gušenju protesta, ali alijansa i zvaničnici zemalja učesnica rekli su da će jedinice obezbediti samo ključnu infrastrukturu i objekte.
Ruski vojnici raspoređeni na aerodromu u Almatiju, pomogli su u obezbeđivanju ključnih objekata u gradu i obezbeđuju kosmodrom Bajkonur, gde Rusija lansira satelite i svemirske misije, izvestio je Kazahstanski servis RSE/RL.
Ruska avio-kompanija Aeroflot je 8. januara saopštila da je otkazala dva večernja leta za Kazahstan, jedan iz Moskve za prestonicu Nur-Sultan i drugi iz Moskve za Almati.
Tokajev je tokom sastanka sa visokim zvaničnicima istog dana rekao da je raspoređivanje snaga ODKB-a u Nur-Sultanu oslobodilo kazahstanske agencije za sprovođenje zakona da prerasporede osoblje u Almati. Tokajev je proglasio 10. januar danom nacionalne žalosti.
Usred široko rasprostranjenih izveštaja da je 81-godišnji Nazarbajev pobegao iz zemlje, njegova kancelarija je 8. januara saopštila da je bivši predsednik sa dugogodišnjim iskustvom ostao u prestonici, gde on i njegova porodica zadržavaju snažan uticaj i koja nosi njegovo ime.
Brzinu kojom je ODKB stigao u Kazahstan neki analitičari su videli kao još jedan znak strategije Kremlja da brzo deluje kako bi zaštitio svoj uticaj na tlu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je 8. januara dug telefonski razgovor sa Tokajevim u kojem su dvojica lidera razgovarala o merama koje se preduzimaju za uspostavljanje reda. Kazahstanski predsednik je zahvalio Putinu na intervenciji ODKB, navodi Kremlj.
Američki državni sekretar Antony Blinken doveo je u pitanje obrazloženje zahteva Kazahstana za pomoć vojnog saveza kojim dominira Rusija.
Visoki američki diplomata rekao je 7. januara da kazahstanske vlasti „sigurno imaju kapacitet da se na odgovarajući način bave protestima“ na način koji poštuje prava demonstranata uz održavanje reda i zakona.
„Tako da nije jasno zašto osećaju potrebu za bilo kakvom spoljnom pomoći, pa pokušavamo da saznamo više o tome“, rekao je Blinken. „Mislim da je jedna lekcija iz novije istorije da kada su Rusi u vašoj kući, ponekad ih je veoma teško naterati da odu“.
Informacije su sporo izlazile iz zemlje nakon što su Internet, mobilne usluge i druge komunikacije ugašene ili prekinute. Neki novinari su izvestili o barem delimičnom obnavljanju Internet usluga koje su bile prekinute, ali problemi sa vezom i dalje otežavaju komunikaciju.
Protesti su izbili u zapadnom regionu Mangistaua 2. januara zbog udvostručenja cene subvencionisanog tečnog naftnog gasa (TNG) pre nego što su se proširili i prerasli u pozive na političke reforme u toj strogo kontrolisanoj zemlji.
