Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kalemegdan se još 'opire' žičari


Posečena stabla kao priprema terena za gradnju gondole

Ukoliko bi arheološka istraživanja na području beogradske tvrđave Kalemegdan pokazala da se tamo nalazi neko značajno nalazište, to bi moglo da utiče na izgradnju žičare na tom području, izjavio je u utorak ministar kulture Vladan Vukosavljević.

Na konferenciji za medije o stanju arheoloških lokaliteta u Srbiji, Vukosavljević je kazao da je Ministarstvo kulture i informisanja u slučaju izgradnje žičare, koju su najavile gradske vlasti, od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dobilo mišljenje da su u tom slučaju poštovane procedure, te da su nakon toga odobrena sredstva za dodatna arheološka istraživanja na većem zahvatu tog prostora.

"Arheološka struka je tražila i dobila priliku da se dodatno i više istraži, pošto je bilo različitih tonova u javnosti i struka je reagovala ovako i onako. To je složen projekat – i kulturno-istorijski, i privredni, i turistički, i ekonomski. Ovo ministarstvo je zainteresovano za deo koji se tiče kulturnog nasleđa. S tim u vezi, ukoliko arheologija tamo otkrije Troju broj dva ili na primer Mikenu, onda će to svakako u izvesnoj meri uticati", rekao je Vukosavljević.

Devet kulturoloških slojeva na Kalemegdanu

Kako je pojasnila Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture za kulturno nasleđe, Arheološki institut je na osnovu urađenog elaborata dobio od Ministarstva kulture dozvolu za iskopavanja na Kalemegdanu.

"Prema njihovom elaboratu, tu bi moglo da se nađe devet kulturoloških slojeva – od praistorije do 18. veka. Oni su do toga došli sondažnim analizama i otprilike se pretpostavlja šta bi tu moglo da bude. Naravno, dok ne počnu iskopavanja niko ne može pouzdano da tvrdi u kom stanju i gabaritu će to biti", kaže Vanušić.

Ona dodaje da je dogovoreno sa Arheološkim institutom da rezultati istraživanja budu prezentovani javnosti.

"Čak se predviđa da, ukoliko budu pronađeni ostaci zidina rimskog kastruma, to bude predviđeno In situ, na licu mesta", reči su Danijele Vanušić.

Neotkriveni Kalemegdan
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:53 0:00

Samoodrživost kao spas za kulturno nasleđe

Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, izjavio je 22. septembra da će na Kalemegdanu u Beogradu, "uprkos histeriji agresivne manjine", biti izgrađena gondola, to jest žičara.

"Beograd će dobiti gondolu koja će povezivati Kalemegdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim, Njujork, Salcburg, Koblenc i mnogi drugi gradovi", kazao je Vesić.

Ministar Vukosavljević nije hteo da komentariše ovu izjavu.

Nenad Tasić, profesor na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenio je na ovoj konferenciji za medije da primer žičare pokazuje da se u ovdašnjem društvu koristi svaka prilika da se neka tema politizuje. Prema njegovom mišljenju, ključna reč u ovoj temi je – samoodrživost nekog lokaliteta.

"Ne vidim zašto je Kalemegdan drugačiji od arheološkog lokaliteta Vinča. Ja tamo kopam, preda mnom nestaje kulturno blago. Iskopao sam 300 kubika zemlje sa neprocenjivog nalazišta. Je l’ ja treba da odgovaram zbog toga", upitao je Tasić.

Kad sam čuo za gondolu, pomislio sam kako ću dobiti novi ugao da fotografišem Pobednika: Nenad Tasić
Kad sam čuo za gondolu, pomislio sam kako ću dobiti novi ugao da fotografišem Pobednika: Nenad Tasić

Na konstataciju RSE da on i njegov stručni tim ne vrše iskopavanja u Vinči zarad komercijalizacije tog prostora, profesor Tasić kaže:

"Ja bih voleo da komercijalizujem nalazište. Manastiri su spomenici kulture koji su u ovoj zemlji preživeli od Srednjeg veka do danas. To je bilo moguće zbog religioznog i etničkog kontinuiteta, sa jedne strane, i samoodrživosti sa druge. Iskreno da vam kažem, kad sam čuo za gondolu, pomislio sam kako ću dobiti novi ugao da slikam Pobednika. Ja sam foto-entuzijasta, prvo mi je to palo na pamet."

Prvo detaljne analize, pa onda žičara

S druge strane, Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, smatra da je, pre nego što se uđe u bilo kakve radove na Kalemegdanu, potrebno da se sprovedu detaljne analize.

"Ono što bih voleo da vidim, ali ne samo na primeru Kalemegdana, već i na drugim primerima gde se ulažu sredstva, jeste ozbiljna studija izvodljivosti. Dakle, da ljudi iz različitih struka – to nismo samo mi iz zaštite arheološkog nasleđa, nego i oni koji se bave kulturnim politikama, ekonomijom i tako dalje – urade dvojnu ili trojnu analizu, da se vidi šta je srednjoročno ili dugoročno najisplativije. Ne samo u u ekonomskom smislu, nego i u smislu identiteta grada, razvoja turizma… Ja lično mislim da bez takvog interdisciplinarnog pristupa ne bi trebalo pristupati ne samo Kalemegdanu, nego i drugim stvarima", navodi Crnobrnja.

Podsetimo, najveća evropska organizacija posvećena očuvanju kulturnog nasleđa "Evropa Nostra" objavila je 30. jula izveštaj u kom je ocenila da bi realizacijom "kontroverznog" projekta gradnje žičare na području Beogradske tvrđave na Kalemegdanu, "nepovratno bile kompromitovane istorijske i estetske vrednosti zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju".

Navodeći da je izveštaj pripremljen na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka "Evropa Nostre" Beogradu početkom maja, iz te organizacije su ocenili da je projekat na Kalemegdanu "zakonski sporan, i bez jasne svrhe i utemeljenja" kao i da bi izgradnja žičare na tom području imala "razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda".

Bez interdisciplinarne studije ne bi trebalo počinjati izgradnju: Adam Crnobrnja
Bez interdisciplinarne studije ne bi trebalo počinjati izgradnju: Adam Crnobrnja

Iz te organizacije su upozorili da bi se gradnjom žičare "ugrozila transnacionalna nominacija Beogradske tvrđave na UNESCO-vu Listu svetske baštine u okviru 'Granica Rimskog carstva', te bi se propustila izuzetna prilika za dugoročno unapređenje i očuvanje ovog lokaliteta, kao i za održivi razvoj kulturnog turizma".

"Ozbiljna Studija uticaja na nasleđe izostala je u procesu razmatranja projekta gradnje žičare, suprotno nacionalnim i međunarodnim zakonskim odredbama kao i standardima dobre prakse. Projekat gradnje žičare nekompatibilan je sa nacionalnim zakonskim odredbama, kao i sa međunarodnim i evropskim konvencijama u oblasti nasleđa koje je ratifikovala Srbija", stoji u izveštaju.

Javnost bez odgovora na ključna pitanja

Kada je 11. juna kompanija “Elkoms”, koja je izabrana za sprovođenje izgradnje žičare, na javnoj raspravi predstavila Studiju o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, prisutni predstavnici stručne javnosti ocenili su da studija nije uspela niti da opravda projekat, niti da odgovori na pitanja struke.

Obustavljanje izgradnje žičare koja bi trebalo da povezuje Kalemegdan sa parkom Ušće u Novom Beogradu, zatražio je veliki broj strukovnih udruženja, među kojima su Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS.

Upravni sud u Beogradu je u aprilu doneo rešenje kojim se, na zahtev Regulatornog instituta za obnovljive izvore energije (RERI), nalaže zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva.

Polovinom marta ove godine na Kalemegdanu i Ušću posečena su stabla kako bi se raščistio prostor za izgradnju gondole, što je u delu javnosti izazvalo burne reakcije.

Gondola seče drveće u centru Beograda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:39 0:00

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG