Nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u stranim ratovima i Nacionalne strategije za sprečavanje nasilnog ekstremizma i terorizma, Kosovo je uz pomoć SAD počelo je izradu strategije za rehabilitaciju i reintegraciju osoba koje su učestvovale u stranim konfliktima ili koji su u sudskom procesu zbog toga.
Veruje se da je u stranim ratovima u Siriji i Iraku učestvovalo 300 Kosovara, a strategija se tiče uglavnom reintegracije osoba u društvo nakon što odleže kaznu.
Hamdi Ibrahimi, predsednik Osnovnog suda u Prištini, u izjavi za RSE navodi da je posebna ekipa koja radi na tome već uradila prve korake, te da će ova strategija pomoći reintegraciju osoba koje su učestvovale u stranim konfliktima, ali i članovima njihovih porodica. Dodaje da je izrada strategije obaveza Kosova.
„Uradićemo nešto veoma konkretno i značajno što se tiče rehabilitacije tih lica. Cilj suda nije samo da se oni kazne i da se pošalju iza rešetaka, već da se reintegrišu kako bi bili zdrav deo kosovskog društva“, kazao je Ibrahimi, dodajući da se ovo radi zahvaljujući pomoći sa strane.
„Ovo će se pozitivno odraziti i na stvaranju uverenja da Kosovo nije samo zemlja koja goni, već je cilj da se dobije i podrška članova njihovih porodica. Verujem da ćemo postići uspeh po tom pitanju“, dodao je on.
Ibrahimi je uveren da je Kosovo postiglo veliki napredak u borbi protiv ove pojave, s obzirom na to da poslednjih meseci nije bilo slučajeva odlaska na strana ratišta.
„U javnosti postoji uverenje da su delovanja sudova pravedna i da su u interesu i građana, ali i mladih koji su eventualno bili plen ovih prevara. Iz mog ugla, većina njih je prevarena raznim nestvarnim obećanjima. Znam da većina njih nema nikakve veze ni sa verom, već su samo prevareni, a možda je ekonomska situacija uticala na to“, kaže Ibrahimi.
On je takođe dodao da je sud uvek uzimao u obzir one koji su se pokajali i pristali da sarađuju sa pravosudnim organima, prilikom izricanja stepena kazne.
Edon Miftari, savetnik za bezbednost premijera Kosova, u izjavi za RSE kaže da je ova strategija važna za osobe koje su već kažnjene zbog učešća ili pokušaja učešća u stranim konfliktima, i već su odslužile kaznu. Naglašava da bi sveobuhvatno angažovanje društva pozitivno uticalo na ovaj proces.
„Radiće se na socijalnim i društvenim programima, biće angažovani psiholozi koji su stručnjaci za tu oblast, ali i Islamska zajednica, opštine iz koje te osobe dolaze. Svi ti programi će biti izrađeni u saradnji sa institucijama i civilnog društva, a kako te osobe ne bi potom predstavljale rizik nakon što odležu kaznu. Sa nekima će biti potrebno više rada, sa nekima manje. Ovo neće biti lak posao. Pošto je broj osoba relativno mali na Kosovu, verujem da je to olakšavajuća okolnost u tretiranju ovih slučajeva“, dodao je Miftari.
Od 2012. oko 300 Albanaca sa Kosova priključilo se u Siriji i Iraku organizacijama koje su međunarodno označene kao militantne, dok se trenutno u stranim sukobima nalazi njih 70. Veruje se da je oko 50 ubijeno. Kosovske vlasti tvrde da se u toku poslednjih devet meseci ni jedan Kosovar nije pridružio terorističkim grupama u Siriji i Iraku.
Inače, u Specijalnom tužilaštvu Kosova je oko 70 slučajeva koji uključuju više od 200 osoba povezanih sa terorizmom.
Na osnovu zakona na snazi, onaj ko organizuje učešće u stranim konfliktima, prikuplja fondove za strane konflikte i ko učestvuje u njima, ili ko poziva na takva učešća, može biti kažnjen zatvorom do pet do 15 godina zatvora.
Krajem aprila, sud na Kosovu osudio je devetoricu muškaraca na zatvorske kazne od šest meseci do četiri godine zbog učešća u organizovanim terorističkim grupama u inostranstvu i prekršaja u vezi sa tim.
