Dostupni linkovi

Zašto je pandemija uticala na poskupljenje kafe?


Beogradski kafić sa merama uvedenim zbog pandemije, maj 2021.

Pandemija i problemi sa kojim se suočavaju države koje su najveći proizvođači kafe doveli su do značajnog rasta cena svih vrsta sirove kafe, kako se navodi u junskom izveštaju Međunarodne organizacije za kafu (ICO). Zašto?

Prognoze ukazuju na to da će ovo povećanje povećati i cenu kafe u kafićima i maloprodaji i posredno uticati na rad 125 miliona ljudi širom sveta koji od kafe zarađuju za život.

Problemi u državama proizvođačima kafe

„Pandemija je promenila način na koji ljudi piju kafu“, navodi se u članku njujorškog lista Volstrit Džurnal (Wall Street Journal).

Kako ovaj list navodi, potrošači su tokom pandemije zamenili konzumiranje kafe u kafićima nabavkom aparata za kafu kako bi ovaj napitak pravili u kućnim uslovima.

Vest da će cena kafe poskupeti došla je u trenutku kada je većina evropskih država relaksirala mere, a kafići teže da vrate kupce starim navikama ispijanja kafe van kuće.

Postoji više razloga za poskupljenje kafe nakon pandemije.

Zapravo, očekuje se da će globalna potrošnja kafe premašiti proizvodnju ove godine, prvi put posle 2017. godine i veća potražnja od ponude dovodi do povećanja cene.

Jedan od razloga su problemi u proizvodnji i transportu kafe država proizvođača.

Brazil se, kako se navodi u članku Volstrit Džurnala, suočava sa jednim od najvećih padova u proizvodnji u poslednjih dvadeset godina zbog višemesečne suše.

List prenosi izjavu poljoprivrednice u Brazilu Kristine Vale (Christina Valle) koja navodi da nikada nije videla da je suša pogodila prinos kao 2021. godine.

Cena zrna vrste kafe arabika, koja se proizvodi u Brazilu, najviša je od 2016. godine, piše Volstrit Džurnal.

Sa druge strane, kako ističe ovaj list, budući da se kafa tokom pandemije manje konzumirala, preostale su zalihe kafe od prošle 2020. godine, ali bi ove godine zalihe mogle da presuše.

Druge države proizvođači Kolumbija i Vijetnam imale su, kako piše list, bolju godinu kada je reč o proizvodnji zrna kafe, ali se suočavaju sa drugim problemima.

Izvoz kolumbijske kafe opao je zbog toga što su antivladini demonstranti blokirali autoputeve i luke.

Masovni antivladini protesti u maju u Kolumbiji održani su zbog nezadovoljstva podstaknutog porastom siromaštva i nejednakosti za vreme pandemije, kako je pisao Asošiejtid pres (The Associated Press).

Sa druge strane, nestašica brodskih kontejnera za transport kafe uticala je na izvoz kafe iz Vijetnama. Vijetnam, inače, obezbeđuje više od trećine svetskih zaliha vrste kafe robusta.

U izveštaju Međunarodne organizacije za kafu (ICO) za jun navodi se da je dostupnost kontejnera za transport jedan od najvećih ograničenja izvoza kafe.

List Fajnenšal Tajms (Financial Times) piše da transport kafe regularno traje četiri do šest nedelja, a da je, zbog nedostatka kontejnera i brodova za transport, sada potrebno dvostruko više vremena.

„Cene sve četiri vrste kafe zabeležile su značajan rast“, navodi se u izveštaju ICO.

Kako to utiče na kafiće i maloprodaju?

Prodavci kafe imaju zaključene ugovore sa dobavljačima koji sprečavaju da se cena kafe menja u periodu od tri do devet meseci, piše Fajnenšal Tajms.

„Ipak, kada ti ugovori isteknu, prodavci će potpisati nove ugovore po mnogo višoj ceni, koja se posle mogu odraziti na potrošače u kafićima i supermarketima“, piše taj list.

Povećanje cene kafe najavili su, prema pisanju tog lista, nemački maloprodajni lanac i lanac kafića „Tchibo“ i „JM Smucker“, američka kompanija koja stoji iza brenda kafe „Folgers“ i „Dunkin’“.

Da je povećanje cene kafe realno, potvrđeno je i iz kompanije „Strauss Adriatic“ u Srbiji, koja je vlasnik brendova „Doncafe“ i „C kafa“.

Glavni razlog za povećanje cene je, prema navodima direktora ove kompanije Siniše Daničića, rast cena sirove kafe na svetskom tržištu, što je posledica više faktora.

„Prvi je taj što su prinosi u zemljama proizvođačima kafe smanjeni, a drugi razlog su sve posledice globalne COVID-19 pandemije. Naime, zemlje uzgajivači su se usled pandemije suočile sa velikim izazovima koje nije bilo lako prevazići i koji su se reflektovali kroz smanjenje radne snage, povećanje troškova i logističke poteškoće“, izjavio je Daničić.

Daničić objašnjava da je kafa u Srbiji akcizna roba, što znači da se za njen promet plaća poseban porez – akciza.

„Poslednje poskupljenje naših proizvoda bilo je početkom 2017. godine. Treba napomenuti i to da je rast akcize od 2017. do 2020. godine iznosio 8,5 odsto i mi smo kao proizvođač uspevali da ga apsorbujemo (da ne utiče na cenu, prim. aut.) u korist naših potrošača, ali ovo povećanje cena sirove kafe je preveliko i odraziće se i na naše tržište“, navodi on.

U Sarajevu ponovo na kafi
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:44 0:00

Fajnenšal Tajms piše da će povećanje cene kafe može negativno da se odrazi na rad kafića koji se suočavaju sa povećanjem cene iznajmljivanja i visokim troškovima za zarade radnika.

„Ipak, sirova kafa malim delom učestvuje u ceni kapućina ili cafe lattea koji se prodaju u kafiću, a iznajmljivanje prostora i rad zaposlenih obično čine više od polovine troškova“, piše ovaj list.

To potvrđuje i Mladen Mitić, vlasnik kafića „Evergreen“ u Beogradu, navodeći da najava poskupljenja kafe nije novost.

„Svake godine imamo poskupljenja koja nisu velika. Poskupljenje bude oko 1-2 odsto i to ne utiče na krajnjeg potrošača“, kaže on.

Mitić objašnjava da vlasnici kafića najčešće sami snose troškove malog povećanja cene jer bi u suprotnom to negativno uticalo na konzumaciju kafe.

„Mislim da bi potrošači veoma loše reagovali na ta poskupljenja“, kaže on.

Mitić kaže i da je pandemija loše uticala na navike potrošača da kafu piju u kafiću, ali i da dešavanja na svetskom tržištu u nekoj meri utiču na rad svakog kafića.

„Usled pandemije smanjila se godišnja proizvodnja kafe na svetskom tržištu, kao i zbog protesta u Kolumbiji i (problema, prim. aut.) u Brazilu, nestabilnog tržišta i problema u distribuciji kafe cena se povećava. Ljudi je onda manje konzumiraju“, kaže Mitić.

Prema podacima britanske Fairtrade fondacije, više od 125 miliona ljudi širom sveta zarađuje za život od proizvodnje, transporta ili prodaje kafe, a oko 25 miliona malih farmi proizvodi 80 odsto svetskih zaliha kafe.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG