Dostupni linkovi

Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, skoro tri decenije živi u Beogradu u potpunoj ilegali, bez ličnih dokumenata, u kući koja prokišnjava i bez ikakve imovine. Neke detalje iz njenog usamljeničkog života na Dedinju javnost je ovih dana saznala iz prvog intervjua koji je od smrti supruga dala domaćoj štampi.

Međutim, i dalje ostaje misterija ko joj je, i zbog čega, uskratio pravo na normalan život, i oduzeo privilegije koje joj pripadaju kao supruzi bivšeg šefa države. Da li se radi o osveti Titovih saradnika, ili jednostavno o nemaru vlasti?

Jovanka Broz, rođena Budisavljević, partizanski potpukovnik u Drugom svetskom ratu, bila je u braku sa Josipom Brozom Titom, doživotnim predsednikom SFR Jugoslavije, od 1952. godine do 1980. Posle holivudske priče i relativno skladnog suživota, nakon njegove smrti, pre dvadesetdevet godina, sklonjena je iz javnog života, prinudno iseljena iz vile u Užićkoj 15 u Beogradu, u kojoj je sa Titom živela, i preseljena u drugu kuću na Dedinju. Od tada se retko pojavljivala u javnosti, a detalje njenog života iznela je ovih dana u intervjuu beogradskoj Politici:

"Odmah poslije Titove smrti izbacili su me kao kofer iz Užičke 15, u spavaćici, bez ičega, bez prava da uzmem bar neku našu zajedničku fotografiju, pismo, knjigu, odjeću, i bez moje volje 'strpali' u drugu kuću, rekoše privremeno, u kojoj živim gotovo tri decenije."
Josip Broz Tito i Jovanka


Uz to, otkrila je da je u toj drugoj kući prokišnjavao krov, da je živela bez grejanja, da nema ličnu kartu, pasoš, kao ni penziju jer, kako joj je 1982. objasnio političar Fadilj Hodža, "ni Tito nije imao platu". Poslednjih godina ova osamdesetpetogodišnjakinja na godišnjicu smrti supruga gotovo nikada nije išla na njegov grob jer nema auto. Nikakvo nasledstvo iz braka nije dobila, a kao krivce za potpuno izopštavanje iz normalnog života optužila je nekadašnje najbliže Titove saradnike, Sergeja Krajgera, Staneta Dolanca i Nikolu Ljubičića.

Njen advokat Toma Fila za naš program danas kaže da je za nekadašnju političku vrhušku Jovanka predstavljala prepreku za manipulaciju Titom, i da je razlog za njihovo ponašanje nakon smrti maršala jasan:

“Sve da bi se osvetili toj ženi, da bi je kinjili, i onda su mučeći je rešili da joj sve uzmu. Tri godine je bilo potrebno da joj vratim njenu garderobu nazad, jer su u porubima tražili mikrofilmove, Nikada joj nisu dali telegrame saučešća koje je dobijala povodom Titove smrti i koji su stizali na njeno ime.”


Od 1983. godine Jovanka Broz sudskim putem traži Titovo nasledstvo i zahteva da joj se vrate oduzeti lični predmeti. Imovina Josipa Broza pretvorena u društvenu 1988, ali je dvanaest godina kasnije Ustavni sud poništio taj zakon. Advokat Toma Fila kaže da se predmet i dalje nalazi u beogradskom Četvrtom opštinskom sudu:


“Sada tražim da po ostavinskom rešenju dve trećine pronađene imovine ode deci, odnosno potomcima, a treća trećina njoj, plus njeni lični predmeti. Ne mogu da dođem do toga gde su te stvari sklonjene, gde sve to krije, a onda se dese izložbe Titovih satova, izložba Titovih automobila. Gde su bili ti satovi i ti automobili? Gde su pokloni, slike, Jovankin nakit? To su milioni, samo odlikovanja koja joj pripadaju vrede preko milion evra. Nema gotovog novca, nema knjižica, nema tajnih ili javnih računa – spiskove sam dao sudu.”


Imovine još nigde nema, a posle svega sadašnja vlast obećala je Jovanki ličnu kartu i pasoš, i na ličnu inicijativu nekih političara popravljen joj je kućni krov i urađeno grejanje. Zašto se nemar prema Jovanki nastavio čak i skoro trideset godina posle smrti Tita, pitali smo generala u penziji Stevana Mirkovića, učesnika Narodnooslobodilačkog rata, koji je lično poznavao maršala i njegovu suprugu:

“To su doživeli svi koji su bili odani tom Titovom vremenu, koji su bili komunisti i prvoborci, oni koji su bili dosledni tome, ali je ona verovatno bila šikanirana i zbog toga što je bila njegova supruga.”


Publicista Slavoljub Đukić, koji završava knjigu pod nazivom Političko groblje, u kojoj ima i posebno poglavlje o Titu i Jovanki Broz. On za naš program kaže da neminovno jesu došla nova vremena, ali da ne veruje da su postkomunističke vlasti sa posebnim ciljem zapostavile udovicu doživotnog predsednika SFRJ:

“Mislim da tu ima obostranog preterivanja, preterivanja u nepažnji prema njoj s jedne strane, ali i u njenim zahtevima s druge strane. Mislim da tu nema nikakvih političkih razloga, ona ne predstavlja ništa u politici niti je predstavljala nešto u politici dok je Tito bio živ. Najviše što je mogla jeste da ima uticaj na osoblje, ništa drugo. To su te memoarske i novinarske priče koje zabavljaju javnost.”


Kako god da se završi ova priča, zanimljivo će biti da se vidi da li će na kraju neko uspeti da ostvari pravo na Titovu imovinu, kaže Slavoljub Đukić:

“Imao je ogromnu imovinu, imao je čak vilu i u Maroku i milijarde od u to vreme objavljivanih knjiga. Tita to nikada nije interesovalo, Tito je bio jedan od retkih državnika koji nikada nije bio opterećen nekim ličnim bogatstvom ili željom da to bogatstvo ostavi u nasleđe svojoj porodici. Unuk Joška je tačno rekao da njima deda nije ni gaće ostavio.”


I na kraju, šta na sve kaže Jovanka Broz, pitali smo njenog advokata Tomu Filu:

“Šta da kaže žena? Ćuti, čeka i trpi.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG