Dan nestalih osoba na Kosovu, 27.april 2011.
(FOTOGALERIJA - Dan nestalih na Kosovu)
Amra Zejneli
Kosovo u sredu obeležava Dan nestalih osoba. I 12 godina od završetka rata, još uvek je nepoznata sudbina 1800 nestalih osoba.
Iz udruženja nestalih kažu da i dalje nedostaje ozbiljnost institucija kada je u pitanju rasvetljavanje sudbina nestalih.
Sa druge strane, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je povodom ovog dana zatražila konkretnije i efikasnije angažovanje u rasvetljavanju sudbine nestalih, te obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći kako bi pomogla porodicama da saznaju o sudbini svojih najmilijih.
Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih obeležava u sredu Dan nestalih na Kosovu, koji je određen od strane Skupštine Kosova.
Haki Kasumi, koordinator Saveta udruženja porodica nestalih lica, kaže da još uvek nedostaje ozbiljnost institucija kada je u pitanju pristup ovom problemu.
“I nakon 12 godina od završetka rata, od 5000 nestalih, ostalo je još 1800 lica oko kojih nemamo nikakvih informacija. Mislim da naše institucije na neki način nisu ozbiljne kada je u pitanju pristup rešavanja problema nestalih... Kompletna odgovornost je na institucijama Republike Kosova. Ali, u tom pravcu, ova dužnost pripada i međunarodnim institucijama, pre svega EULEX-u, koji, kao međunarodni mehanizam, treba i ima za dužnost da radi na obelodavanju sudbine nestalih lica. Da pokuca na vrata gde se može dobiti odgovor o njihovoj sudbini, a ta vrata su u Beogradu”, kaže Kasumi.
Međutim, Prenk Gjetaj, rukovodilac vladine Komisije za nestala lica, kaže da angažovanje vladinih institucija u obelodanjivanju sudbine nestalih i dalje traje.
“Sumnjamo da još uvek postoje masovne grobnice u Srbiji. Naši zahtevi su usmereni na veći pritisak međunarodne zajednice, kako bi primorali srpske vlasti da otvore svoje arhive. Da nam kažu gde su te masovne grobnice, jer nam nedostaju ljudi koji su bili kidnapovani u grupama, a o kojima još uvek ne znamo ništa”, kaže Gjetaj.
EULEX za brzo rasvetljavanje slučajeva
On navodi da je kosovska strana, koja učestvuje u zajedničkoj radnoj grupi Prištine i Beograda, poslala zahtev srpskim vlastima da istraže nekoliko mesta u Medveđi i u Rudnici kod Raške, u kojima se sumnja da ima masovnih grobnica.
Ali, po njemu, još uvek nema adekvatnog odgovora.
U međuvremenu, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je u pismenoj izjavi navela da će učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne porodicama da pronađu i saznaju sudbinu svojih najmilijih.
Zamenik šefa EULEX-a, Andy Sparks, povodom Dana nestalih je pismenim putem izjavio EULEX ostvaruje intenzivnu koordinaciju sa udruženjima porodica, samim porodicama i sa nekoliko drugih aktera, te da je takođe u kontaktu sa organima vlasti u Srbiji.
Ona je takođe apelovala na vlasti u Srbiji da daju sve potrebne informacije kako bi se osvetlila sudbina nestalih, i zatražila od EULEX-a da u skladu sa kosovskim zakonima, intezivira napore o pronalasku i identifikaciji svih nestalih tokom rata na Kosovu.
Zamenik šefa EULEX-a, Andy Sparks, povodom Dana nestalih je pismenim putem izjavio da EULEX ostvaruje intenzivnu koordinaciju sa udruženjima porodica, samim porodicama i sa nekoliko drugih aktera, te da je takođe u kontaktu sa organima vlasti u Srbiji.
Dodaje se da će EULEX nastaviti da podržava Odeljenje za sudsku medicinu u svojim naporima da se ustanovi sudbina onih koji se još uvek vode kao nestali.
Za razliku od udruženja nestalih Albanaca, porodice kidnapovanih i nestalih Srba ne priznaju 27. april, kaže Milorad Trifunović, predsednik udruženja.
“Mi na Kosovu i Metohiji obeležavamo 22. juli kao Dan nestalih. Jer 1998. godine grupno su nestali rudari sa Belaćevca, nestali su iz sela Operuša, Zočište. Ali, mi nezvanično obeležavamo 22. juli kao Dan nestalih. A trenutno se traži 541 lice srpskih i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji”, kaže on.
Inače, Dan nestalih na Kosovu se obeležava 27. aprila, zato što je na ovaj dan 1999. godine u selu Meje, opština Đakovica, od strane srpskih snaga ubijeno ili se vode kao nestala 377 albanska civila, starosne dobi od 15 do 75 godina.
Oni su bili stanovnici Junika, Dečana i Đakovice.
