Pitanje šta je istinski cilj učešća Srbije na skupu nesvrstanih tim je umesnije što je početkom ove godine, sa diplomatskog vrha zemlje, ponovljeno da magistralni pravac međunarodnih odnosa i spoljne politike Srbije ostaje ubrzanje procesa njene evropske integracije. Rečeno je, doduše, da u spoljnopolitičke magistralne pravce spada i očuvanje ustavnopravnog poretka zemlje, što bi u prevodu značilo - očuvanje Kosova.
Otuda nedostaje odgovor na pitanje da li to prvi čovek srpske diplomatije traži podršku Kube i članica nesvrstanih za svrstavanje Srbije u redove Evropske unije, ili pak nastavlja borbu za očuvanje ustavnog poretka zemlje, odnosno, za očuvanje Kosova?
Dejan Vuk StankovićSpoljna politika Srbije je još uvek talac unutrašnje politike ili, sasvim neuvijeno, talac srpske kosovske politike. Uprkos zvaničnim deklaracijama o ubrzanim evrointegracijama kao spoljnopolitičkom prioritetu, ministar spoljnih poslova Srbije je prošle godine najčešće putovao u zemlje van evropskog kontinenta kako bi lobirao za srpsku kosovsku politiku. I njegovo današnje učešće na skupu nesvrstanih, nastavak je prošlogodišnjeg itinerera. Politikolog Dejan Vuk Stanković, za naš program, o tome kaže:
"Čas je Evropa prioritet, čas je Rusija prioritet, čas se vraćamo Nesvrstanima, kao da još uvek postoji blokovska zategnutost, pa onda simuliramo naš neki treći put u odnosu na blokove. Mislim da je to posledica jedne, rekao bih gotovo endemske, dezorijentisanosti naše spoljne politike. I teško da se tu, ukoliko se nešto ne promeni u pristupu, mogu očekivati neki zaista vidljivi i proverljivi pozitivni rezultati, jer ne možete danas pričati da ste za Evropu, sutra da ste za Rusiju, a prekosutra da ste za bolje odnose sa SAD, a četvrtog dana sedeti u Havani među Nesvrstanima koji, uzgred budi rečeno, nemaju ni približno takav značaj koji su imali u vreme hladnog rata."
Zijad Bećirović, predsednik Instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, kaže da Srbija mora jasno definisati svoju spoljnu politiku, a da Pokret nesvrstanih nije pravac u kojem bi trebalo da ide. Politika koja je sada na delu, prema Bećiroviću, ovako se može opisati:
"Radi se najpre o jednoj nekompetentnoj politici koja pokušava da uspostavi navodno dobre odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Evropskom unijom, i SAD i Pokretom nesvrstanih. Pokret nesvrstanih nije bitna organizacija. Srbija može izvući određene, pre svega, ekonomske koristi zbog dugogodišnje aktivne uloge nekadašnje Jugoslavije u tom pokretu, međutim, u ovom trenutku, vezivati se za Pokret nesvrstanih je samoubilački akt srpske spoljne politike."
Jeremićevo učešće na skupu nesvrstanih treba čitati kao produžavanje unutrašnje politike diplomatskim sredstvima, ocenjuje sagovornik Radija Slobodna Evropa:
"Naravno da je tu Kosovo, i zadnji postupak priznanja Kosova, neizbežna tema. Pokret nesvrstanih, i veliki deo zemalja, nije priznao Kosovo, tu se pre svega radi o islamskim, odnosno, arapskim državama. Međutim, posle priznanja Kosova od strane Saudijske Arabije, sasvim sigurno da će taj put za priznanje biti otvoren i od strane drugih islamskih, odnosno, arapskih država. Ipak, Pokret nesvrstanih ne može značajnije uticati na priznanje Kosova, s tim da pojedine države iz Pokreta nesvrstanih mogu, na Međunarodnom sudu u Hagu, uticati sada na raspravu koja će se voditi povodom priznanja Kosova, odnosno, povodom zahteva koji je uputila Srbija da se dobije neobavezujuće mišljenje o činu proglašenja nezavisnosti."
I Dejan Vuk Stanković smatra da je Jeremićevo učešće na skupu nesvrstanih u Havani uslovljeno stavovima koje neke nesvrstane zemlje imaju prema pitanju Kosova:
"To je pokušaj, eventualno, da se još neka od tih zemalja uslovi, da se na nju utiče da učestvuje u ovoj raspravi pred Međunarodnim sudom. I tu, verovatno, Jeremić računa da će uspeti da dobije neke saveznike za svoju politiku."
Srbija mora vrlo jasno i vrlo javno izraziti svoju opredeljenost za evroatlantske integracije, ocenjuje Zijad Bećirović:
"Pre svega, učlanjenje u Evropsku uniju, a kasnije je neizbežno učlanjenje i u NATO. I na taj način pokazati da je Srbija ozbiljna država, čije su namere vrlo jasne, a ne da međunarodni zvaničnici i najuticajnije države nagađaju u kom smeru, u ovom trenutku, ide Srbija."
Otuda nedostaje odgovor na pitanje da li to prvi čovek srpske diplomatije traži podršku Kube i članica nesvrstanih za svrstavanje Srbije u redove Evropske unije, ili pak nastavlja borbu za očuvanje ustavnog poretka zemlje, odnosno, za očuvanje Kosova?
"Čas je Evropa prioritet, čas je Rusija prioritet, čas se vraćamo Nesvrstanima, kao da još uvek postoji blokovska zategnutost, pa onda simuliramo naš neki treći put u odnosu na blokove. Mislim da je to posledica jedne, rekao bih gotovo endemske, dezorijentisanosti naše spoljne politike. I teško da se tu, ukoliko se nešto ne promeni u pristupu, mogu očekivati neki zaista vidljivi i proverljivi pozitivni rezultati, jer ne možete danas pričati da ste za Evropu, sutra da ste za Rusiju, a prekosutra da ste za bolje odnose sa SAD, a četvrtog dana sedeti u Havani među Nesvrstanima koji, uzgred budi rečeno, nemaju ni približno takav značaj koji su imali u vreme hladnog rata."
U ovom trenutku, vezivati se za Pokret nesvrstanih je samoubilački akt srpske spoljne politike.
"Radi se najpre o jednoj nekompetentnoj politici koja pokušava da uspostavi navodno dobre odnose i sa Ruskom Federacijom i sa Evropskom unijom, i SAD i Pokretom nesvrstanih. Pokret nesvrstanih nije bitna organizacija. Srbija može izvući određene, pre svega, ekonomske koristi zbog dugogodišnje aktivne uloge nekadašnje Jugoslavije u tom pokretu, međutim, u ovom trenutku, vezivati se za Pokret nesvrstanih je samoubilački akt srpske spoljne politike."
Pokret nesvrstanih ne može značajnije uticati na priznanje Kosova, s tim da pojedine države iz Pokreta nesvrstanih mogu, na Međunarodnom sudu u Hagu, uticati sada na raspravu koja će se voditi povodom priznanja Kosova.
"Naravno da je tu Kosovo, i zadnji postupak priznanja Kosova, neizbežna tema. Pokret nesvrstanih, i veliki deo zemalja, nije priznao Kosovo, tu se pre svega radi o islamskim, odnosno, arapskim državama. Međutim, posle priznanja Kosova od strane Saudijske Arabije, sasvim sigurno da će taj put za priznanje biti otvoren i od strane drugih islamskih, odnosno, arapskih država. Ipak, Pokret nesvrstanih ne može značajnije uticati na priznanje Kosova, s tim da pojedine države iz Pokreta nesvrstanih mogu, na Međunarodnom sudu u Hagu, uticati sada na raspravu koja će se voditi povodom priznanja Kosova, odnosno, povodom zahteva koji je uputila Srbija da se dobije neobavezujuće mišljenje o činu proglašenja nezavisnosti."
I Dejan Vuk Stanković smatra da je Jeremićevo učešće na skupu nesvrstanih u Havani uslovljeno stavovima koje neke nesvrstane zemlje imaju prema pitanju Kosova:
"To je pokušaj, eventualno, da se još neka od tih zemalja uslovi, da se na nju utiče da učestvuje u ovoj raspravi pred Međunarodnim sudom. I tu, verovatno, Jeremić računa da će uspeti da dobije neke saveznike za svoju politiku."
Srbija mora vrlo jasno i vrlo javno izraziti svoju opredeljenost za evroatlantske integracije, ocenjuje Zijad Bećirović:
"Pre svega, učlanjenje u Evropsku uniju, a kasnije je neizbežno učlanjenje i u NATO. I na taj način pokazati da je Srbija ozbiljna država, čije su namere vrlo jasne, a ne da međunarodni zvaničnici i najuticajnije države nagađaju u kom smeru, u ovom trenutku, ide Srbija."
