Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Troše pare građana, a račun ne podnose


I prošle godine su preduzeća kao što su "Putevi Srbije" upisala "minus" od oko devet milijardi dinara, odnosno Infrastruktura železnice - 1,9 milijardi (Foto: Železnice)

Građani Srbije nemaju uvid u to kako posluju javna preduzeća. A njih u Srbiji ima više od 730, od kojih je 37 onih kojima je osnivač Republika. Do pre dve-tri godine, da stvari budu gore, najveći broj tih preduzeća proizvodio je velike minuse, koji su pretili da uruše čitavu privredu, te su političari iz ionako plitkih džepova građana svake godine te gubitaše subvencionisali milijardom dinara. Taj podatak otkrio je sam Aleksandar Vučić u vreme kada je bio prvi potpredsednik Vlade, od 2012. godine.

Čak ni poslanici nemaju objektivan uvid u poslovanje javnih preduzeća na republičkom nivou. Nadzor nad njima vrši Vlada, izveštaje podnose njoj, ali Skupština Srbije, iako po zakonu ima, faktički nema kontrolu nad izvršnom vlašću, kaže Nenad Konstantinović, poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke i član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Upitan kako dolazi do informacija o poslovanju javnih preduzeća, on za RSE kaže:

"Odgovor na vaše pitanje, realan, životni odgovor, jeste - nikako. Zašto nikako? Zato što Skupština, iako bi trebalo, ne vrši kontrolnu funkciju nad Vladom, na adekvatan način. Vi nemate u ovoj zemlji adekvatnu kontrolnu funkciju zakonodavne nad izvršnom vlašću. Drugi odgovor na vaš pitanje bi mogao da bude - pa tako što poslanik postavlja pitanje premijeru ili resornom ministru o radu konkretnog javnog preduzeća, na šta bi ovaj morao da odgovori. Međutim, nama praksa pokazuje od koliko stotina pitanja koja su poslanici postavili Vlada prosto nije odgovorila. Da postoji obaveza da Vlada podnosi Skupštini izveštaj o radu javnih preduzeća - ne postoji", precizira Konstantinović.

Iako javna preduzeća imaju obavezu da na svojim internet stranama prikazuju izveštaje o radu, to je za običnog građanina najčešće nedovoljno transparentno. Kad građanin vidi iznos u stavci "gubitak iznad visine kapitala", sam finansijski izveštaj mu ne odgovara na pitanje zašto i kako je do gubitka došlo i ko je odgovoran za gubitak. Kao što ne objašnjava ni da li je velika javna nabavka, koja često služi kao kanal za veliku korupciju, uopšte bila potrebna.

Tek u poslednje dve-tri godine 37 državnih firmi počinju da ostvaruju profit, dok su pre četiri godine javna preduzeća napravila gubitak iznad 65 milijardi dinara. Ipak, i prošle godine su preduzeća kao što su "Putevi Srbije" upisala "minus" od oko devet milijardi dinara, odnosno, Infrastruktura železnice - 1,9 milijardi.

Uprkos tome, Zoran Drobnjak, još uvek je vršilac dužnosti direktora Puteva Srbije, na čelu ove državne firme je čak 11 godina. Za ovo preduzeće je raspisan konkurs za direktora i to još u julu 2013. godine. I Drobnjak je jedan od kandidata ali - izabranog još nema. Drobnjak je dosad u direktorskoj fotelji preživeo pet vlada i dve rekonstrukcije.

I mnogi drugi direktori koji su godinama državne firme vodili sa gubicima, pošteđeni su.

Iako se 2014. godine spekulisalo da će bez fotelje ostati generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke), koga mnogi percipiraju kao proruskog igrača, to se nije dogodilo. U to vreme ovo preduzeće bilo je najveći gubitaš u srpskoj privredi. Na kraju 2013. bilo je u minusu od rekordnih 49 milijardi dinara, a tok poslovanja se promenio tek 2015. godine.

"Mislim da je vreme pokazalo da se veliki deo poslovanja tih državnih preduzeća u kojima se politički postavljaju rukovodioci svodi na krađu. Ja mislim da je to problem I da mi, u stvari, treba da profesionalizujemo menadžment u tim preduzećima. A šta to znači? To je korporativizacija javnih preduzeća", navodi Konstantinović.

Od 2000.godine do danas, departizacija i depolitizacija javnih preduzeća bili su deo obećanja u ekspozeima srpskih premijera.

Krajem 2013. godine, dok je još bio prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić je, kritikujući javna preduzeća na međunarodnoj biznis konferenciji u Beogradu, rekao da ona više neće moći da se ponašaju kao država u državi. Podsetio je da se na subvencije javnim preduzećima daje više od milijardu dinara svake godine.

Jedan od najvećih državnih gubitaša, RTB Bor, Vlada Srbije konačno je prodala kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, ali je generalni direktor Blagoje Spaskovski već deset godina na čelu te firme, uprkos sve većim gubicima koje je pravila. Zbog neuspeha nije morao čak ni funkciju da napusti.

Vlada Srbije donela je ovog meseca novu uredbu čiji je cilj da direktore javnih preduzeća primora na odgovornost. Oni će već u izveštajima za 2019. godinu morati Vladi do najsitnijih detalja da polažu račune o trošenju, službenim putovanjima, kupovini automobila, sponzorstvima i zapošljavanju. Moraće i da objašnjavaju svrsishodnost javnih nabavki, isplate po ugovorima i trošenje na promociju i reklamu, ali i odluke da se zaduže kod banaka ili međunarodnih finansijskih institucija.

Jedan od najvećih državnih gubitaša, RTB Bor (na fotografiji), Vlada Srbije konačno je prodala kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, ali je generalni direktor Blagoje Spaskovski već deset godina na čelu te firme
Jedan od najvećih državnih gubitaša, RTB Bor (na fotografiji), Vlada Srbije konačno je prodala kineskoj kompaniji Ziđin za 350 miliona dolara, ali je generalni direktor Blagoje Spaskovski već deset godina na čelu te firme

Uporedo sa ovom odlukom, međutim, vlast je pripremila i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojim građanima onemogućava da dobijaju informacije o državnim preduzećima.

Ako se o privatnim kompanijama može sve saznati na berzi, zašto su srpska državna preduzeća zaštićena od prava javnosti da zna? Zašto vlast nacrtom novog zakona onemogućava građanima Srbije informacije o državnim preduzećima?

Ekonomista Mlađen Kovačević za RSE kaže da je javna tajna da u javna preduzeća još uvek dolaze direktori po političkoj a ne po stručnoj liniji i da je to jedan od razloga zašto mnoga od njih loše posluju.

Još uvek vrhunska politička struktura ne shvata da je nužno da u javnim preduzećima budu ličnosti koje uživaju poverenje -
Mlađen Kovačević

"To je veliki problem. Još uvek vrhunska politička struktura ne shvata da je nužno da u javnim preduzećima budu ličnosti koje uživaju poverenje i za koje ne bi trebalo da postoji nekakva zaštita - da se ne može saznati ko su, šta su i šta rade jer to je zaista van vremena", ocenjuje Kovačević.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja u Srbiji, ocenio je nedavno da javna preduzeća i ustanove raspolažu novcem građana i da moraju građanima položiti račun kako taj novac troše.

Tog mišljenja je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.

"Nacrt izmena i dopuna tog zakona sadrži jednu veoma opasnu odredbu da se u potpunosti isključe iz primene zakona državna preduzeća koja su organizovana kao akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću itd. Problem je, naime, u tome što se sve veći broj javnih preduzeća transformiše u takve oblike poslovanja, radi neke buduće prodaje ili nekih drugih ciljeva, pa će se građani Srbije onda suočiti sa time da za sve veći deo javnog sektora apsolutno ne mogu da dobiju neke od ključnih informacija o njihovom radu, o sredstvima kojima raspolažu, načinu poslovanja", navodi Nenadić.

On dodaje da u situaciji kada je korupcija u Srbiji veoma raširena i kada su upravo preduzeća u državnom vlasništvu identifikovana kao jedan od najproblematičnijih sektora, donošenje takvog zakona predstavljalo bi veliku opasnost i dodatno bi smanjilo njihovu odgovornost i mogućnost da građani kontrolišu kako se raspolaže javnom imovinom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG