Situacija u kulturnoj sferi postala je neizdrživa: stvaraoci su marginalizovani, a moderna kultura ne dobija podršku. Ovo je navela grupu građana i umetnika iz Novog Sada da organizuje javno čitanje, kako oni kažu kao poslednji vapaj kulture.
Smanjena sredstva za kulturne manifestacije i nebriga Novog Sada ali i države prema kulturi, je umetnike i stvaraoce stavila u, kako oni kažu, neizdrživu situaciju. Moderni kulturni poduhvati koji ne pokreću veliki broj građana skoro da i nemaju državnu podršku.
Primeri za to su brojni. Jedan od njih je poslednja raspodela sredstava za kulturne projekte na javnom konkursu grada Novog Sada na kom su sredstva iz gradskog budžeta uglavnom dobili oni koji se bave samo tradicionalnom kulturom i folklorom.
Nezadovoljni umetnici i stvaraoci su zbog nezadovoljstva organizovali javno čitanje u glavnom gradu Vojvodine. Na stepenicama Srpskog narodog pozorišta približno stotina njih se okupilo i čitalo glasno iz odabranih knjiga.
Ivana Inđin je već više od dve decenije aktivna na nezavisnoj kulturnoj sceni kao vizuelna umetnica, režiserka ali i kao edukatorka. Jedna je od osnivača Kamernog pozorišta muzike "Ogledalo". Ona kaže da je situacija bila neizdrživa i u proteklim godinama.
“Iskustvo pokazuje da građanske inicijative, pošto ne živimo u građanskom društvu, imaju marginalizovanu ulogu. Ali cilj ove akcije jeste da ukaže i širem građanstvu ali i javnosti na svu problematiku, koja se ne samo 2013. već i svih proteklih godina postojala“, objašnjava ona.
Multimedijalni umetnik i pisac Vladimir Kopicl kaže da je jedan od problema u kulturnoj sferi je to da se poslednjom raspodelom sredstava iz gradskog budžeta menja kurs kulturne politike u Novom Sadu.
“Treba da budemo svesni da, ako se ulaže novac u kulturu decenijama, i ako se postignu neki rezultati, jer mi znamo šta je u našoj kulturi dobro i vidljivo, i onda to u jednom trenutku bude izbrisano: budu sredstva dodeljena nekom drugom, prosto taj novac će biti uzalud raspodeljen, posebno ako vi dajete velike iznose onim organizacijama koje nemaju rezultate iza sebe”, smatra Kopicl.
Kompozitor Boris Kovač kaže da kulturna scena polako postaje folklornija dok su moderni kulturni poduhvati marginalizovani.
“Jedino prepoznatiljiv kritetrijum svih ovih godina je populizam, mislim na poslednjih osam – devet godina, s tim što je taj populizam sada dobio folklorniji oblik. Gradska uprava je dala podršku onim projektima koji animiraju što veći broj onih, koji će na njih glasati na sledećim izborima”, dodao je Kovač.
Jedan od učesnika protesta za kulturu, kako su ga nazvali prisutni, je i mladi pesnik Bojan Krivokapić. Pitali smo ga šta je izabrao za javno čitanje.
“Izabrao sam knjigu od Jelene Anđelovski 'Domovina bes mašina', zbirku poezije. Zato što mislim da poezija korespondira sa idejom sa kojom smo ovde, u konačnici i sa nekakvim vrednostiva koje zagovaraju ono nešto što je novo, drugačije, što mi zapravo želimo. Ona na jedan drugačiji način komunicira sa onim što mi želimo da ovde bude."
RSE: A šta treba ovde da bude?
Krivokapić:Nešto što je otvorenije, savremenije, a treba da više uvažava ono drugo i drugačije, a tradicija ne sme da se zloupotrebljava u nacionalističke svrhe kako se ovde radi”, rekao je Krivokapić.
Nezadovoljni umetnici, osim Novog Sada, protestovali su i u Beogradu.
Smanjena sredstva za kulturne manifestacije i nebriga Novog Sada ali i države prema kulturi, je umetnike i stvaraoce stavila u, kako oni kažu, neizdrživu situaciju. Moderni kulturni poduhvati koji ne pokreću veliki broj građana skoro da i nemaju državnu podršku.
Primeri za to su brojni. Jedan od njih je poslednja raspodela sredstava za kulturne projekte na javnom konkursu grada Novog Sada na kom su sredstva iz gradskog budžeta uglavnom dobili oni koji se bave samo tradicionalnom kulturom i folklorom.
Nezadovoljni umetnici i stvaraoci su zbog nezadovoljstva organizovali javno čitanje u glavnom gradu Vojvodine. Na stepenicama Srpskog narodog pozorišta približno stotina njih se okupilo i čitalo glasno iz odabranih knjiga.
Ivana Inđin je već više od dve decenije aktivna na nezavisnoj kulturnoj sceni kao vizuelna umetnica, režiserka ali i kao edukatorka. Jedna je od osnivača Kamernog pozorišta muzike "Ogledalo". Ona kaže da je situacija bila neizdrživa i u proteklim godinama.
“Iskustvo pokazuje da građanske inicijative, pošto ne živimo u građanskom društvu, imaju marginalizovanu ulogu. Ali cilj ove akcije jeste da ukaže i širem građanstvu ali i javnosti na svu problematiku, koja se ne samo 2013. već i svih proteklih godina postojala“, objašnjava ona.
Multimedijalni umetnik i pisac Vladimir Kopicl kaže da je jedan od problema u kulturnoj sferi je to da se poslednjom raspodelom sredstava iz gradskog budžeta menja kurs kulturne politike u Novom Sadu.
“Treba da budemo svesni da, ako se ulaže novac u kulturu decenijama, i ako se postignu neki rezultati, jer mi znamo šta je u našoj kulturi dobro i vidljivo, i onda to u jednom trenutku bude izbrisano: budu sredstva dodeljena nekom drugom, prosto taj novac će biti uzalud raspodeljen, posebno ako vi dajete velike iznose onim organizacijama koje nemaju rezultate iza sebe”, smatra Kopicl.
Kompozitor Boris Kovač kaže da kulturna scena polako postaje folklornija dok su moderni kulturni poduhvati marginalizovani.
“Jedino prepoznatiljiv kritetrijum svih ovih godina je populizam, mislim na poslednjih osam – devet godina, s tim što je taj populizam sada dobio folklorniji oblik. Gradska uprava je dala podršku onim projektima koji animiraju što veći broj onih, koji će na njih glasati na sledećim izborima”, dodao je Kovač.
Jedan od učesnika protesta za kulturu, kako su ga nazvali prisutni, je i mladi pesnik Bojan Krivokapić. Pitali smo ga šta je izabrao za javno čitanje.
“Izabrao sam knjigu od Jelene Anđelovski 'Domovina bes mašina', zbirku poezije. Zato što mislim da poezija korespondira sa idejom sa kojom smo ovde, u konačnici i sa nekakvim vrednostiva koje zagovaraju ono nešto što je novo, drugačije, što mi zapravo želimo. Ona na jedan drugačiji način komunicira sa onim što mi želimo da ovde bude."
RSE: A šta treba ovde da bude?
Krivokapić:Nešto što je otvorenije, savremenije, a treba da više uvažava ono drugo i drugačije, a tradicija ne sme da se zloupotrebljava u nacionalističke svrhe kako se ovde radi”, rekao je Krivokapić.
Nezadovoljni umetnici, osim Novog Sada, protestovali su i u Beogradu.
