Šangajski san i beogradska java

Kako se Univerzitet u Beogradu, uprkos hroničnom manjku novca i brige za obrazovanje u Srbiji, opet našao na prestižnoj Šangajskoj listi, pitanje je koje je aktuelno i ove godine.

Tradicija, kaže za Radio Slobodna Evropa bivši rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, ga i danas održava u svetskom vrhu:

“Mnogi ljudi sa našeg univerziteta rade na prestižnim mestima u svetu. Samo u Americi i Kanadi ima jedno 5.000 studenata Univerziteta u Beogradu koji rade u Guglu, Cisku, Majkrosoftu, Eplu, koji su proneli slavu svog univerziteta. Tamo se gleda i statistika odakle oni dolaze. Taj dobar kadar dolazi sa univerziteta u Beogradu već decenijama, više od pola veka.”

Šangajska lista, jedna od najuticajnijih za rangiranje najboljih univerziteta u svetu, kao kriterijume uzima broj i kvalitet naučnih radova, broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja onih koji su pohađali ili rade na univerzitetu, broj istraživača koji se u svojim disciplinama najviše pominju, kao i broj objavljivanja radova u relevantnim naučnim časopisima.

“Pre svega je naša matematika jako dobra, mnogo je bolje rangirana od samog univerziteta, negde je oko 60. mesta u svetu. U primenjenim naukama smo odlični, pre svega u primenjenoj biohemiji, u naukama u okviru poljoprivrede, one su na trideset i nekom mestu na svetskoj listi”, kaže Kovačević.

Naučni radovi u oblasti tehnike, fizike, hemije i medicine su nešto sa čime se takođe mogu podičiti kadrovi Beogradskog univerziteta, zbog čega je, kao i prošle, ove godine rangiran između 201. i 300. mesta.

Državni Univerzitet u Beogradu, čije nastajanje počinje 1808. godine, saopštio je da je ovaj uspeh ostvaren ogromnim zalaganjem naučnika sa fakulteta i instituta koji su, kako je navedeno, dali izuzetno značajan doprinos i pored nedovoljnih sredstava uloženih u visoko obrazovanje i nauku.

Nenad Maletin, iz Krovne organizacije mladih Srbije KOMS, kaže da su naučni kriterijumi jedno, ali da istraživanja pokazuju da je trećina mladih generalno nezadovoljna obrazovnim programom i lošom povezanošću sa tržištem rada.

“Svakako da je potrebno više novca uložiti u obrazovanje, ali pre svega u reformu obrazovanja i visokog školstva. Mladi koji su završili te fakultete kažu da nemaju posao, čak 56 odsto nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo", rekao nam je Maletin.

Dobar rezultat Univerziteta u Beogradu, koji je na osnovu naučnoistraživačkog rada svrstan u prvih dva odsto univerziteta u svetu, dobija na težini ako se uzme u obzir da je na listi koju objavljuje Univerzitet Ciao Tong iz Šangaja samo desetak univerziteta u Evropi bolje plasirano.

Branka Kovačevića, koji je profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, pitali smo šta Beogradskom univerzitetu nedostaje da uđe u elitu Šangajske liste, među prvih sto.

“Fali novac i fali briga društva. Da se shvati da obrazovanje nije potrošnja, već investicija. Na primer, budžet Harvarda je oko 18 milijardi dolara. A budžet Beogradskog univerziteta između 100 miliona i 150 miliona evra, iako je veći od Harvarda.”

Dok je u vreme bivše Jugoslavije ovdašnje fakultete pohađalo nekoliko desetina hiljada studenata iz inostranstva, danas ih je na Univerzitetu u Beogradu, od ukupno 100.000, jedva više od hiljadu.

Kontinuitet u vrhu Šangajske liste, kaže profesor Kovačević, može biti nova šansa.

“To je dobra reklama. Jer, danas je školstvo na neki način ušlo i u sferu ekonomije. Mnoge zemlje ostvaruju ozbiljan profit od stranih studenata.”

Da budućnost zemlje zavisi od toga kakav joj je školski sistem zna se i u Srbiji. Ali država “na papiru” za nauku izdvaja samo 0,3 odsto BDP-a, zbog čega kao naučna fantastika zvuči činjenica da je Beogradski univerzitet godinama u prva dva u svetu, ako se u obzir uzmu naučni rezultati u donosu na investicije u visoko školstvo i istraživanja.

Neki su izneli podatak da je jedan od domaćih naučnika izračunao da mu dnevno za materijalne troškove sleduje 270 dinara (2,26 evra) i postavili pitanje kako uraditi bilo kakvo istraživanje.

U ovakvim uslovima, kaže Nenad Maletin iz KOMS-a, mladi ne žele da rade.

“Oni koji bi trebalo da završe visoke škole ne vide značaj fakulteta. Ali najviše zabrinjava to što mladi obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se njihovo znanje tamo više ceni. Tako da odlazi i mnogo inženjera.”

Dok srpska nauka diše na škrge i probleme sa finansiranjem premošćava zahvaljujući evropskim fondovima, 40 odsto od 6.000 do 7.000 radova prošle godine rađeno je u saradnji sa međunarodnim partnerima, istraživanje je pokazalo da i budući studenti znaju gde su problemi.

“Smatraju da je visoko obrazovanje potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima. Veliki broj njih kaže da nemaju podsticaj da uče jer je sistem vrednosti takav da se sve dobija novcem i poznanstvima, a ne znanjem”, navodi Nenad Maletin.

Dok Srbija luta u obrazovnim reformama, američki univerziteti i dalje dominiraju po šangajskom rangiranju najboljih. Prvi su Harvard i Stenford, od onih u regionu Univerzitet u Ljubljani je između 401. i 500. mesta, dok na listi nema univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije.