Dostupni linkovi

Izložba "Tito lično": Hedonizam Druga Starog


“Tito lično”, nova je stalna postavka u beogradskoj Kući cveća. Na osnovu predmeta iz Brozovih fioka radnog stola, plakara ili iz njegovih kofera – posetioci imaju priliku da bivšeg predsednika SFRJ vide ne kao državnika, već kao hedonistu i neumornog turistu.

Polaroid fotoaparat, beli smoking, šešir cilindar i svečane rukavice, srebrne tabakere, fotografije i suveniri sa letovanja – ovo je samo deo postavke “Tito lično”, koju čini šezdesetak predmeta iz Brozove privatne zaostavštine. Osim odeće za svečane prilike, pred posetiocima su se našli i neki od poklona koje su Brozu poklonili svetski državnici. O relaciji Tito i narod govore štafete koje je maršal dobijao na Dan mladosti, ali i darovi građana bivše Jugoslavije.

Ispred Kuće cveća, gde se izložba od nedavno može pogledati, zatekli smo nekoliko posetilaca koji su podelili svoje utiske o izložbi:

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:38 0:00
Direktan link

Postavka, čiji su autori Veselinka Kastratović Ristić i Moma Cvijović, ima pet segmenata koji prikazuju različite aspekte Titove svakodnevice.
Celine “Čovek sa stilom”, “Susreti”, “Putovanja”, “Hedonizam” i “Druže Tito mi ti se kunemo” – daju nam sliku državnika koji je, i pored političkih obaveza, težio uživanju, kaže Veselinka Kastratović Ristić:

“Tito je u jednom intervju rekao: ‘Da nisam postao ovo što jesam, sigurno bih bio glumac.’ Po fotografijama, koje su za nas izvor prvog reda, vidi se da on u svemu što radi uživa. U tim putovanjima koja su naporna, koja podrazumevaju sastanke, večere, dodele ordenja – njegov itinerer je prepun događaja – on je nalazio vremena da poseti neki muzej, da ode u lov, da sedi pored reke i uživa… da li smo uspeli u tome da ga, samo u naznakama pokažemo, ja stvarno ne znam, ali nam je to bila želja.”

Tito je, prema svedočenju svog ratnog saboraca Milovana Đilasa, tokom godina vladanja gradio poseban stil. Uz to je išao i jedinstven protokol: njegova stolica uvek je bila postavljena u centru, izdvajala se izgledom, a Broz je odeću menjao po nekoliko puta dnevno.

Možda zbog toga što je često bio okružen svetskim džet setom.

“Imamo još jednu dodatnu relaciju, koju bih nazvala ‘Veština vladanja’, a to je njegova komunikacija sa tada poznatim ličnostima. Da li su u pitanju glumci, sportisti, književnici… nije važno, on se stalno kretao u tom krugu poznatih, što mu je, naravno, davalo veliki plus”, objašnjava Veselinka Kastratović Ristić.

Jedna od ideja izložbe je, prema rečima kustosa, da približe mlađim generacijama ličnost Josipa Broza, državnika o čijem je liku i delu ispisano na stotine stranica. Na izlazu iz memorijalnog kompleksa Muzeja istorije Jugoslavije razgovaramo sa mladom Čačankom koja je po prvi put posetila ovo mesto. Pitamo je, kakav je s kakvim se utiskom o Brozu vraća kući:

“Zanimljiva ličnost, svakako. Meni je taj period nepoznat zato što nisam živela u tom vremenu, ali lepo je doći i videti.”

Iako se izložba zove “Tito lično”, nameće se pitanje da li je moguće odvojiti lični od političkog aspekta Josipa Broza?

“To stvarno nije moguće. Kolega Moma, sa kojim sam radila na izložbi, voli da citira jednu kinesku izreku koja kaže da čovek koji je imao drug život, čast i bogatstvo prosto ne može da živi lični život. A, Tito je sve to imao”, smatra Veselinka Kastratović Ristić.

Uprkos tome, za one koji se sećaju socijalističkog vremena, “Tito lično” daje više nego zanimljiv pogled na prvog čoveka SFRJ, dok postbrozovskim generacijama otvara horizont za upoznavanje sa onim koga su nekad zvali “najvećim sinom naših naroda i narodnosti”.

Pogledajte komentare (12)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG