Dostupni linkovi

Izložba ’Lekcije iz '91’: Kao da je bilo juče


Bujanje nacionalizma i ratne strahote viđene očima fotoreportera tokom ratnih godina na tlu bivše SFRJ tema je izložbe otvorene u Muzeju istorije Jugoslavije.

Prezentovane su fotografije autora iz Srbije, regiona i sveta koje dokumentuju blisku bolnu prošlost, ali i načine na koji su upotrebljavane u svrhe ratne propagadne.

Njeni organizatori iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, u trenutku kada se nacionalizam razbuktava na području regiona, Evrope i čitavog sveta, uglas upozoravaju na lekcije iz ’91 – što je i naziv izložbe.

„Zarobljenički logor Šljivovica, Srbija“, „Kolone srpskih izbeglica iz Krajine tokom operacije ’Oluja’, „Mali vojnici, Sarajevo“, „Razmena srpskih i hrvatskih zarobljenika, Sarvaš“, nazivi su nekolicine fotografija od ukupno 190 koje prikazuju stvarnost tokom ratnih godina u bivšoj Jugoslaviji počevši od Slovenije, preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Makedonije.

„Sve je crno, sivo i belo. Nema boje, to je nemoguće“, prva je asocijacija Nebojše Radosavljevića Rausa na rat i vreme koje je devedestih godina proveo fotografišući u razorenim gradovima Vukovaru i Sarajevu koje su pod opsadom držale snage bivše JNA i lokalnih Srba.

„Tamo kada se nađete, prosto je nemoguće da ne osetite taj strah koji vas tera da radite. Još dvaputa sam otišao i više nisam hteo da idem“, kaže Radosavljević, koji je osim ratnih dešavanja zabeležio i period kada se u Srbiji za gotovo sve čekao red.

Autor je i prepoznatljive fotografije simpatizerke Socijalističke partije Srbije koja ljubi sliku Slobodana Miloševića na velikom panou tokom protesta u Beogradu zbog NATO intervencije.

Posebno mesto u ovoj postavci zauzimaju radovi poznatog sarajevskog fotografa Milomira Kovačevića Strašnog. U sekciji izložbe pod nazivom "Žrtve" prikazane su fotografije grobova nepoznatih osoba koje su poginule u opkoljenom Sarajevu. Izložene su i slike dece vojnika, uključujući i dečaka Alena koji je postao prepoznatljiv u javnosti zbog majice sa Diznijevim junakom Mikijem Mausom.

U centralnom delu okrenute licem nadole raspoređene su fotografije koje su organizatori tumačili kao potencijalno uznemirujuće. Uglavnom se radi o momentima u kojima se porodice suočavaju sa pogibijom nekog bližnjeg ili preuzimaju telo pokojnika. Izbor je na posetiocu da li će ih pogledati.

Nekoliko takvih slikao je Miloš Cvetković, nekadašnji fotoreporter Borbe, potom Rojtersa i nekolicine francuskih medija.

„Kad pogledam neke tekstove danas. Najave i naslovne strane ja se vratim, jer to je otprilike ta retorika“, aludira Cvetković na opasnost od toga da mediji, a pogotovo tabloidi, doprinesu raspirivanju nacionalističkih strasti istovetno kao i pre 26 godina, kada je na ovim prostorima počeo rat.

„Neću da navodim novine, nije bitno. Današnje ugledne – najstariji list na Balkanu. Bila je vest početkom ’92, da su u zatvoru u Staroj Gradiški umesto ćelija instalirane gasne komore za Srbe. Ja to nisam mogao da shvatim i tragom te vesti sam sa kolegom otišao tamo. Ispostavilo da to nema veze ni sa čim. Kakve gasne komore?!? Onda oni gasne komore, pa mi gasne komore, oni pišu da su četnici napali elektranu Krško, mi napišemo nešto drugo i – u jednom momentu gotovo“, podsetio je kakvu su pogubnu ulogu u ratu na prostoru bivše SFRJ imale lažne vesti i plasirane poluinformacije i dezinformacije.

Tome je inače posvećen poseban deo izložbe „Lekcije iz ’91“ u kome su prikazane naslovnice iz tadašnje štampe mahom hrvatskih i srpskih medija koji su se naslovima i fotografijama tokom devedesetih utrkivali u huškanju na rat.

Jedna od naslovnih strana u vreme rata u Hrvatskoj, umetnički rad Vladimira Miladinovića
Jedna od naslovnih strana u vreme rata u Hrvatskoj, umetnički rad Vladimira Miladinovića


Četvrt veka kasnije regionalni odnosi ponovo su ušli u lošu fazu i to je slučaj u relacijama gotovo svih činilaca nekadašnje Jugoslavije

Sandra Cimerman, jedna od organizatorki izložbe iz slovenačkog udruženja Društvo za evropsku svest, naglašava da bi sve ovde prikazano trebalo da posluži regionu, ali i Evropi za nauk.

„Nacionalizam svuda po Evropi raste. I kada to počne i kada se veruje samo jednoj priči koju lansiraju mediji ili neko drugi moramo biti jako pažljivi i pokušati da nađemo zajednički jezik, a ne da gradimo zidove“, poručuje Sandra Cimerman.

Sadržaj koji su organizatori ponudili ostavio je snažan utisak na brojne posetioce. Beograđanka Marija Ilić došla je jer je želela da sazna više o državi u kojoj su rođeni i delom živeli njeni roditelji. Kaže da je ono što je videla upečatljivo i potresno.

„Fotografija ukrajinske striptizete koja zabavlja policajce u trenutku kada se mnogi životi gase i kada su se desile strašne stvari. Neki ljudi se zabavljaju u svom tom haosu i svom tom paklu“, opisuje Marija Ilić fotografiju koju je načinio jedan od naših sagovornika, fotoreporter Miloš Cvetković, uslikavši kafanski provod vojnih i policijskih jedinica u Odžacima u Vojvodini gde se nalazila logistika bivše JNA tokom napada na Hrvatsku.

Branislava Muškatirovića, studenta sociologije, najviše su ganuli prikazi dečaka u vojničkim uniformama i oružjem u Sarajevu, kao i tela ubijenih Bošnjaka pronađena 2010. pošto je jezero Perućac, kod Bajine Bašte, ispražnjeno zbog remonta tamošnje hidrocentrale.

„Budi neka neprijatna, kod starijih verovatno sećanja, a kod nas ono što smo nasledili od tih događaja. Mislim da je problem u našoj zemlji što se masa ljudi nije pomirila sa tim što se desilo u devedesetim. I ovo su sve stvari u koje ne žele da zalaze, kao jedno neprijatno sećanje“, smatra Branislav Muškatirović.

Potraga za ostacima tela ubijenih u vreme rata u Perućcu, ilustrativna fotografija
Potraga za ostacima tela ubijenih u vreme rata u Perućcu, ilustrativna fotografija


Ne postoji značajan trenutak na ovim prostorima i šire, a da ga svojim aparatom nije ovekovečio Srđan Ilić, fotograf sa dugim stažom. Spadaju tu opsade Vukovara i Sarajeva, pad Srebrenice, završetak akcija „Oluja“ i „Bljesak“ u Hrvatskoj koje su označile slom srpskih snaga u Hrvatskoj, ali i početak masovnog iseljavanja civila srpske nacionalnosti.

U sećanju mu je ostala urezana slika kada je sa kamiona, koji je prevozio Bošnjake izbegle iz Srebrenice, ispalo jedno dete. Dečaka je, kako kaže Ilić, podigao jedan srpski oficir i hitro vratio u kamion. Ne zna šta se kasnije dešavalo sa njim.

Ova izložba treba da bude lekcija za one koji kreiraju naše živote: Srđan Ilić u razgovoru sa novinarom RSE Milanom Nešićem
Ova izložba treba da bude lekcija za one koji kreiraju naše živote: Srđan Ilić u razgovoru sa novinarom RSE Milanom Nešićem


„Ove fotografije pokazuju sav užas onoga što bismo ukratko mogli da zovemo raspad Jugoslavije. Naslov ove izložbe – lekcija, treba da bude lekcija za one koji kreiraju naše živote. Neka dođu i neka pogledaju ovo i vide kako to ne treba da se radi“, zaključuje nekadašnji fotoreporter renomirane agencije Associated press (Asošiejtid pres) - AP.

Pre Beograda, izložba je bila postavljena u Mariboru i Zagrebu. Zajednički su je organizovali Društvo za evropsku svest iz Slovenije, Foto savez Srbije, Foto klub Maribor i zagrebačko fotografsko udruženje "Organ vida". Izložba „Lekcije iz ’91“ biće postavljena do 26. marta.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG