Dostupni linkovi

U susret izborima: biografije predsedničkih kandidata


Predizborni plakati

Republička izborna komisija (RIK) prihvatila je devet kandidatura za predsedničke izbore.

To su, prema redosledu podnošenja kandidatura: Tomislav Nikolić iz Srpske radikalne stranke (SRS), Čedomir Jovanović iz Liberalno demkratske partije (LDP), Boris Tadić iz Demokratske stranke (DS), Milutin Mrkonjić iz Socijalističke partije Srbije (SPS), Milanka Karić iz Pokreta snaga Srbije (PŠ) - Bogoljub Karić, Ištvan Pastor, kandidat Mađarske koalicije, Jugoslav Dobričanin iz Reformističke stranke iz Niša, Marijan Rističević iz narodne seljačke stranke i Velimir Ilić iz Nove Srbije. (Beta)

TOMISLAV NIKOLIĆ (SRS) je rođen 15. februara 1952. u Kragujevcu, gde se školovao i završio Tehničku školu, građevinski smer. Studije prava je prekinuo i započeo radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap. Radio je u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju,
Beogradu i drugim mestima, sve do 1978. kada se vratio u Kragujevac u firmu "22. decembar" gde je vodio investicije i održavanje. Do 1992. bio je tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu.

Nikolić se prvi put partijski angažuje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava
Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka (SRS). Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je četiri puta biran za zamenika predsednika stranke i na toj funkciji je i sada.

Više puta je biran za poslanika u republičkom parlamentu, prvi put je izabran 1992. kada je bio i šef poslaničke grupe SRS. U januaru prošle godine ponovo je izabran za poslanika i šefa poslaničke grupe te partije.

Nikolić je od 8. do 13. maja 2007. bio predsednik Skupštine Srbije izabran uz podršku DŠ-a, NS-a i SPS-a. Nakon pet dana podneo je ostavku na ovu funkciju, pošto je predlog za njegovo razrešenje podnelo 128 poslanika DS-a, DŠ-a, NS-a i G17 Plus.

Kada su 24. marta 1998. radikali prvi put ušli u republičku vladu izabran je za potpredsednika.

Ulaskom radikala u rekonstruisanu saveznu vladu 12. avgusta 1999. izabran je za potpredsednika i na toj funkciji je ostao do pada bivšeg režima 2000.

U bivšoj SR Jugoslaviji Nikolić je tri puta biran za saveznog poslanika, 1992, 1998. i 2000. godine.

Bio je kandidat SRS na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. kada je osvojio treće mesto sa 280.013 (5,88 odsto) glasova birača, iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.

Nikolić je do sada dva puta bio kandidat SRS na izborima za predsednika Srbije.

Prvi put, na izborima 16. novembra 2003. osvojio je najviše glasova birača (1.166.896), ali izbori nisu uspeli.

Drugi put, na predsedničkim izborima 13. juna 2004. osvojio je 954.339 glasova, odnosno 30,6 odsto i ušao u drugi krug izbora u kojem je dobio 1.434.068 ili 45,50 odsto glasova. Za predsednika Srbije izabran je kandidat DS-a Boris Tadić koji je dobio 1.681.528 ili 53,24 odsto glasova birača.

U vreme vlasti SPS, zbog političkog delovanja, osuđen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjilanu.

Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ (LDP) je rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Završio je srednju ekonomsku školu i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) 1998, odsek dramaturgije.

Bavio se novinarstvom u TV Politici, nedeljniku NIN, agenciji Tiker, dnevniku Borba i još nekim listovima.

Bio je jedan od vođa studentskog protesta 1996-97, kada su uporedo sa građanskim protestom zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila koalicija "Zajedno", studenti demonstrirali duže od tri meseca.

Učestvovao je u protestima koje je u jesen 1999. pokrenuo Savez za promene (SZP), a kada su šetnje obustavljene Jovanović je predvodio grupu upornih šetača koji su nastavili proteste ulicama Beograda. Tokom tih demonstracija, privođen je na saslušanje i novčano
kažnjavan po odredbama tada važećeg Zakona o informisanju, kao urednik biltena opozicione koalicije SZP.

Osnovao je Studentski politički klub, koji je početkom 1998. ušao u Demokratsku stranku (DS), u kojoj je Jovanović postao član Izvršnog i Glavnog odbora. Na kongresu DS 6. oktobra 2001. izabran je za jednog od potpredsednika te partije.

Nakon ubistva lidera DS Zorana Djinđića 12. marta 2003, Jovanović je sa još tri potpredsednika DS-a kolektivno rukovodio strankom do izborne skupštine 22. februara 2004, kada je za predsednika DS izabran Boris Tadić.

Krajem novembra 2004. jedanaest funkcionera DS-a pokrenulo je disciplinski postupak protiv Jovanovića, zbog kršenja stranačke discipline. Iz DS je isključen 3. decembra 2004. odlukom opštinskog odbora DS u Novom Beogradu.

Liberalno-demokratska frakcija, koju je u okviru DS-a osnovao Jovanović, transformisana je u Liberalno-demokratsku partiju (LDP) 5.novembra 2005, a Jovanović je postao njen predsednik.

Bio je šef izbornog štaba i portparol koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je na izborima 2000. srušila režim Slobodana Miloševića. Nakon toga izabran je za poslanika i šefa
poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije. Bio je i odbornik u Skupštini Beograda. U vladi premijera Zorana Živkovića, izabranoj 18. marta 2003, nakon ubistva Zora Djinđića, bio je jedan od potpredsednika.

U januaru 2007. izabran je za poslanika i šefa poslaničke grupe LDP. Jovanović je jedan od osnivača nevladine organizacije Centar za modernu politiku.

Napisao je nekoliko drama i knjigu "Moj sukob s prošlošću". Oženjen je Jelenom Savić sa kojom ima sina Mihajla i kćerku Anu.

BORIS TADIĆ (DS) je rođen 15. januara 1958. u Sarajevu. U Beogradu je završio gimnaziju, diplomirao kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu i magistrirao na temu "Subverzivnost u segmentu seksualnosti".

Radio je kao kolporter, zatim kao novinar na Radio Indeksu 202, psiholog u bolnici "Laza Lazarević" i profesor psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Bio je klinički psiholog u vojsci, istraživač u beogradskom Institutu za psihologiju, a 1997. je osnovao i bio prvi direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Do 2002. je radio
na projektu uspostavljanja regionalnog sistema političke edukacije u zemljama jugoistočne Evrope.

Od 2003. je bio profesor politike i advertajzinga na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Politikom se bavi od studentskih dana kada je učestvovao u formiranju poluilegalnog Otvorenog univerziteta i u nizu opozicionih aktivnosti, zbog čega je bio hapšen osamdesetih godina.

Član je DS od 1990. i u toj partiji je bio sekretar Glavnog odbora,član IO i potpredsednik.

Za predsednika DS je izabran 24. februara 2004. na izbornoj skupštini stranke, održanoj posle ubistva lidera DS i premijera Srbije Zorana Djinđića.

Od 1994. bio je republički poslanik i član Odbora za nauku i tehnologiju. Od novembra 2000. do juna naredne godine bio je savezni ministar za telekomunikacije.

Bio je poslanik i član Odbora Savezne skupštine za bezbednost, a od 16. decembra 2002. potpredsednik Veća građana saveznog parlamenta.

Bio je prvi predsednik Komisije SRJ za kontrolu saveznih službi bezbednosti, koja je konstituisana 30. januara 2003, a u martu te godine imenovan je za člana Saveta za državnu bezbednost pri republičkoj vladi.

Za ministra odbrane u Savetu ministara Srbije i Crne Gore izabran je 17. marta 2003. i na toj dužnosti je ostao do 15. aprila 2004, kada je podneo ostavku, uoči rekonstrukcije tog saveta.

Bio je predsednik Upravnog odbora Javnog preduzeća (UO JP) PTT Srbija i predsednik UO JP "Jugoimport SDPR".

Za predsednika Srbije izabran je u drugom krugu predsedničkih izbora 27. juna 2004. kada je sa 1.681.528 ili 53,24 odsto glasova birača pobedio kandidata SRS Tomislava Nikolića.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom. Oženjen je Tatjanom Rodić, sa kojom ima dve kćerke Mašu i Vanju.

MILUTIN MRKONJIĆ je rođen 23. maja 1942. godine u Beogradu, gde se školovao i 1968. diplomirao na Građevinskom fakultetu na katedri za puteve, aerodrome i železnice.

Počeo je da radi u "Birou za studije, projektovanje i nadzor građenja ŽTP Beograd", gde je 1974. postao rukovodilac Sektora za projektovanje.

Za direktora u radnoj organizaciji "Centar za istraživanje i projektovanje" postavljen je 1977. godine. Taj centar se 1986. ujedinio sa "Zavodom za projektovanje ZJŽ", a sledeće godine i sa
Saobraćajnim institutom i formira se jedinstveno preduzeće "Saobraćajni institut CIP". Mrkonjić je postao njegov prvi direktor.

U vreme NATO napada na SR Jugoslaviju, 1999. Mrkonjić je postavljen za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta.

Vlasnik je građevinskog preduzeća Habit AD. Od marta 2004. je šef BK Inženjeringa (Kompanija "Braća Karić"). Jedan je od osnivača SPS.

Od 2000. bio je savezni poslanik u Veću republika Savezne skupštine SRJ, a zatim u Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Sa još dva poslanika 2005. je istupio iz poslaničkog kluba SPS-a, ali je ostao u partiji.

Od 2007. je narodni poslanik SPS-a u Republičkom parlamentu i potpredsednik Skupštine Srbije.

Za potpredsednika SPS-a je izabran 4. decembra 2006. nakon Sedmog kongresa stranke. Član je Predsedništva SPS-a.

Igrao je košarku u beogradskom "Radničkom" i u "Studentu". Bio je sekretar i potpredsednik Košarkaškog saveza Beograda i predsednik Košarkaškog kluba "Radnički CIP".

Dobitnik je Nagrade AVNOJ-a 1986. godine i Ordena zasluga za SRJ prvog stepena kojim ga je 1999. odlikovao Slobodan Milošević.

Oženjen je Draganom.

MILANKA KARIĆ Rođena je 1957. godine u Peći. Završila je pravni fakultet.

Osnovala je 1979. godine prvi Socijalni savet BK kompanije iz kojeg je kasnije nastala fondacija "Braća Karić", na čijem je čelu.

Član je Pokreta snaga Srbije (PŠ), partije čiji je lider njen suprug, biznismen Bogoljub Karić, koji je početkom 2006. napustio zemlju, zbog optužbi za korupciju.

Milanka Karić je, u odsustvu supruga, vodila predizbornu kampanju PŠ-a za parlamentarne izbore 21. januara 2007. i bila prva na izbornoj listi PŠ-a, ali nisu uspeli da pređe cenzus za ulazak u parlament.

Snimila je muzički album pod nazivom "Bistrica" na kojem peva srpske izvorne pesme.

U braku sa Bogoljubom Karićem ima četvoro dece: Nebojšu, Nadeždu, Jelenu i Danicu.

PASTOR IŠTVAN Rođen je 1956. godine u Novom Kneževcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Radio je u fabrici "Sigma" u Subotici. Bio je direktor Instituta za informatiku pri Ekonomskom fakultetu u Subotici i Zemljoradničke zadruge u Čantaviru.

Od 1995. godine bavi se privatnim biznisom. Vlasnik je poznatog subotičkog restorana "Nepker".

Od 2000. bio je prvi direktor Fonda za razvoj Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine, a od oktobra 2004. pokrajinski ministar za privatizaciju, preduzetništvo, mala i
srednja preduzeća.

Jedan je od osnivača Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Bio je predsednik subotičkog Opštinskog odbora SVM i član Predsedništva SVM.

Na izbornoj skupštini SVM 5. maja 2007. izabran je za novog predsednika stranke, kada je dugogodišnji lider Jožef Kasa postao počasni predsednik stranke.

Bio je poslanik SVM u Skupštini Vojvodine i savezni poslanik u Skupštini SR Jugoslavije.

Pastor pored srpskog i mađarskog, govori engleski jezik. Oženjen je profesorkom mađarskog jezika Valerijom i ima dva sina.

VELIMIR ILIĆ Rođen je 28. maja 1951. godine u Čačku, gde je završio gimnaziju, a Tehnološki fakultet u Beogradu. Magistrirao je 2005. na Tehničkom fakultetu u Čačku na temu Razvoj modelan reinženjeringa procesa održavanja voznih sredstava železničko-transportnih preduzeća.

Dve godine je radio u preduzeću "Betonjerka" u Čačku, a potom je osnovao privatnu firmu "Stan". Privatnim biznisom se bavio oko dvadeset godina, sve do izbora na funkciju predsednika Skupštine opštine Čačak, 10. decembra 1996.

Bio je čaln Srpskog pokreta obnove (SPO) od 1990. do decembra 1997. kada je isključen iz te partije. U martu naredne godine osnovao je Novu Srbiju čiji je predsednik.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 1993. a za saveznog poslanika 2000.

Za gradonačelnika Čačka biran je dva puta, prvi put u novembru 1996. i ponovo 10. oktobra 2000. godine.

Bio je kandidat NS na neuspelim izborima za predsednika Srbije u novembru 2003, kada je osvojio treće mesto sa 229.229. ili 9,08 odsto glasova birača.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2003. izabran je za poslanika Skupštine Srbije, a u martu 2004. za republičkog ministra za kapitalne investicije. Nakon tog izbora podneo je ostavku na funkciju gradonačelnika Čačka.

Za ministra za infrastrukturu u vladi Srbije ponovo je izabran 15. maja 2007. godine.

Oženjen je Gordanom i ima petoro dece, iz prvog braka kćerku Ivanu, iz drugog kćerke Marijanu i Dijanu, a sa sadašnjom suprugom kćerku Nataliju i sina Jovana.

MARJAN RISTIČEVIĆ (NŠ) je rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima. Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov.

Rističević je bio sekretar koalicije "Vojvodina" od njenog osnivanja do raspada 1999. godine.

Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV - Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista "Otpora".

U septembru 2004. izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji.

Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

JUGOSLAV DOBRIČANIN - Rođen je 9. marta 1958. godine u Kuršumliji. Vojno lice u penziji i potpredsednik Reformističke partije. Bio je komanadant Vojnog odseka Prokuplje.

XS
SM
MD
LG